IZVESTAN POGLED

Bundeva u pomijari

Tako to biva kad se za poslove novinara (i novinarki naravno) sve više  odlučuju oni koji ne mogu da nađu posao ni kao taksisti ili konobari. Jer da bi neko bio advokat ili lekar, na primer, mora da dobro nažulja klupu dok stigne do pravosudnog ispita ili specijaliste. Pekar, šloser, apotekar, moraju takođe da završe nekakve škole, jednostavno jer tako stoje stvari. Ne može neko da rasteže testo za burek ako ga nikad nije  video, pa makar ga i jeo. Naravno. u svom poslu greše, ponekad i advokati, lekari, pa zašto bi bili izuzetak i novinari. Osnovna stvar kulture u bilo čemu jeste, ako treba, priznati grešku. Zbog toga ne pada kruna s glave, osim možda budalama, koje ne prihvataju istinu, makar bila očigledna,

Tako se, eto desilo da ekipa iz Radio Ozona napravi grešku koja je zanimljiva po tome što nema ni jednu činjenicu koja ima veze s mozgom, i što je životno neostvariva. Ispalo je da čovek, koji nije bio čak ni na listi za odbornika, a kamo li izabran, treba da bude postavljen za novog mitrovačkog gradonačelnika. Bez izbora, naravno. Obaška što se gradonačelnik ne postavlja, nego se bira glasovima „za“ i „protiv“ na sednici gradske skupštine. I svi su se na taj tzv. novinarski gaf nasmejali, da ne kažemo narugali, osim autora teksta, za koji je tvrđeno da je „dobijen sa merodavnog mesta“. Ajde, molim te. Ako izuzmemo činjenicu da je novinar bio malo „gluv“, odnosno da je „merodavno mesto“ ponekad sklono šali, naročito kad se od njega traže ozbiljne informacije na neozbiljan način (telefoniranjem iz kafane, ili slično), stvar nije nejasna. Uostalom, kad bi „merodavno mesto“ reklo da Mitrovica više nije u Sremu, već u Mrduši Donjoj, da li bi se i to prihvatilo kao „merodavno“.(Jer novinari, ako imaju diktafon, valjda ne moraju da imaju mozak. No, kako god, da li iz čiste neozbiljnosti i novinarske nepismenosti, greška se desila i M novine su na nju upozorile bez ikakve zle namere. Greške se jednostavno dešavaju u svakom poslu, ali da bi se ispravile potrebno je da onaj ko je pogrešio to i prizna. Ali, u ovom slučaju to teško biva. Jer, u ovom slučaju, umesto da nepismeni i neozbiljni novinari priznaju svoju grešku, oni samouvereno nastavljaju svoj analfabetski tulum, uz „argumente“ da će „svi oni videti“ šta će se desiti u „naredna dva meseca“, kada će se valjda kola sumnje prelomiti preko leđa onih koji valjda ne veruju da se gradonačelnik ne bira na izborima. A dva meseca svakako nije dovoljno vreme da se obave i izbori i formiranje skupštine i izbor gradonačelnika. Što bi rekli naši sagovornici – o tom potom.

Nevezano za učinjene greške, koje su uvek moguće, najzanimljivija je vrišteća

nepismena i nedokucana odbrana kolega iz Radio Ozona. Ta osoba, koja jedva da zna i sva slova novinarskog zanata i u čijoj je percepciji Milica Stojadinović Srpkinja „mlada partizanka bombu nosila“, svakako nije biće koje treba da svojim „autoritetom“ stoji iza bilo koga od novinara. Zbog toga su je valjda nazivali bundevom, ali ne onomod koje se pravi bundevara

I tako se ponovo vraćamo na pitanje nepismenih spodoba koje se predstavljaju kao novinari. Ali nije samo škola bitna. Dva velika srpska novinara Aleksandar  Tijanić i Bogdan Tirnanić nisu imali neke velike oficijelne škole. Ali oni su bili sve, samo ne intelektualno lenji. Ako hoćete da vidite da li neko ima makar malu žičicu za novinarski zanat, pogledajte koje novine čita. Dotična „Bundeva“ nije čitala ništa. Osim možda horoskopa?