MRTAV UGAO

Ko je taj Pavkov?

Crvena zvezda je prošlog utorka napravila istorijski uspeh pobedivši Liverpul sa 2:0. Vest koja je obišla Evropu. Srbija je danima bila u transu. Barem onaj crveno – beli deo. Nema sumnje da je to jedan od najvećih Zvezdinih uspeha u novijoj istoriji.

Moram priznati da sam, kao i većina ljudi koji prate naš fudbal, bio šokiran rezultatom. A verujem i da se igrači Zvezde nisu drugačije osećali. Ovo niko nije očekivao. Oni najveći optimisti su se nadali nekom nerešenom rezultatu.

Kada se sada objektivno uzmu u obzir sve okolnosti pred meč, Liverpul je bio zreo za jedan kiks. Nisu u formi u kakvoj su bili na početku sezone. Salah je bleda senka onog igrača od prošle sezone. Da li je bio samo čudo za jednu noć ili jednu godinu, to ćemo još videti. Kao da još uvek ne može da se oporavi od poluge koju mu je uradio Ramos u finalu Lige šampiona.

Stiče se utisak da je Liverpul napravio istu grešku kao i Napoli u Beogradu. Jednostavno su potcenili protivnika. I trener i igrači na terenu. Mislili su da će lako. Jirgen Klop je ostavio na klupi neke bitne igrače, ali kad je video da je đavo odneo šalu, bilo je već kasno.

Bitna stavka je i atmosfera na Zvezdinom stadionu. Koliko god gostujući igrači imali jakih utakmica u nogama, verujem da ih je zateklo ono što su doživeli na Rajku Mitiću. Ne pričam tu samo o navijačima i fanatičnom navijanju celog stadiona. Pričam o kulturološkom šoku, socijalističkoj zaostavštini, gomili redara i oklopljenih pandura. Pa ne viđa se to svaki dan.

Stekli su se svi preduslovi da slavni Liverpul dobije po tamburi. Pa ako se muče sa jednim Hadersvildom u engleskoj Premijer ligi, zašto im Zvezda ne bi uzela skalp?

Ipak, malo je ko verovao u tako nešto. Tim pre što Zvezda ništa nije pokazala u prethodne dve tekme u Ligi šampiona. Bili su vreća za punjenje. Nije se naziralo rešenje, nije se video taj meč viner. Taj faktor X.

E tu na scenu stupa Milan Pavkov. Momak rodom iz Begeča, koji se potucao po nekim nižim ligama dok nije stigao do Voše, pa kasnije do Zvezde i pozajmice u Nišu, je dočekao svojih pet minuta slave. Neću mnogo da patetišem o njegovom teškom životnom putu, o prvim fudbalskim koracima, o njegovoj skromnosti i dobroti. Naslušali smo se i nagledali takvih priča u poslednjih nedelju dana. Mediji i tabloidi su se utrkivali ko će pre da spomene Pavkova i smesti ga na naslovnu stranu. Ko je taj Pavkov? Kako je odrastao? A šta mu mama veli na golčinu koju je zategao Liverpulu? Dal’ je leg’o da spava. Jel ustao? Silovanje do iznemoglosti.

Ono što je sigurno je, da je dečko iskoristio šansu na najbolji mogući način. Da li je to samo bio bljesak ili ćemo takve partije gledati i ubuduće, ostaje da se vidi. Još jedna sigurna stvar je i da su u Liverpulu potpuno omanuli u skautingu. Kada su ga pitali o Pavkovu, Klop je počeo nešto da natuca, kao dobar igrač, iznenadio nas. Priznaj, rođače, da nemaš pojma ko je čovek. I nisi bio jedini do te večeri.

Treba odati priznanje i ostalim igračima Crvene Zvezde. Nije to neka lepršava igra, niti je Zvezda dominirala i ređala šanse. Imala je i sreće, i to se mora priznati. Ali pobedu su apsolutno zaslužili. Ono što je sigurno je, da su se Zvezdini igrači maksimalno zalagali i ginuli na terenu na svakoj od dosadašnje četiri utakmice Lige šampiona. Ako nešto ne volim da vidim, to je malodušnost i indolentost igrača kada vide da je protivnik jači. Zvezdini igrači nisu bili takvi i za to su bili nagrađeni. Utišali su sve neverne Tome.

Ostale su još dve utakmice do kraja grupne faze. Još dve šanse za ovu Zvezdinu generaciju da napravi još veći podvig i uđe u istoriju. Ne bih se bavio prognozama, jasno je da je ekipa iz Beograda i dalje autsajder u grupi smrti. Jasno je i da će ih svaki sledeći protivnik malo više poštovati. Šta god se desilo, Zvezda je već sada odradila odličan posao u Ligi šampiona. Igrajte i uživajte. Ko zna, možda se nađe još neki Pavkov da ugrobari prejakog protivnika.