SADA & OVDE

Imaginarijum Srbija

Prvi rijaliti šou emitovala je pre 15 godina televizija B92. Gledala lično. Pobedio mnogo fini i pristojan dečko Ivan Ljuba, za koga niko više u životu nije čuo. Tada je maznuo, ako se ne varam, sto hiljada evra i odjahao u pravcu zalaska sunca. Kao Šejn u istoimenom kaubojcu. Figurativno.
To je bio početak koji je u odnosu na današnje zadruge i parove, izgledao kao zabavište maleno. Ali, to zabavište raslo i poraslo, osamostalilo se, postalo skoro punoletno i sad mu niko ništa ne može. Ni ministar kulture. On posebno. Što bi rek’o Mujo u onom vicu kad je razbio ekspres lonac „treba voz utuć’ dok je mali, nemaš ti pojma kakav je kad poraste“. E, mi naš rijaliti nismo utukli dok je bio mali, nego smo 15 godina gledali kako raste i raste, i jedva čeka da poraste… I sad možemo svi da idemo u imaginarijum Željka Mitrovića. Kasno Marko na Kosovo stiže. Bože me prosti, kakva asocijacija…!?
Ministar Vladan Vukosavljević je ostao usamljen u svojoj kritici rijaliti programa. Niko iz vlade ga nije podržao. Ali ga je zato Pink televizija vukla kroz blato kao da je član opozicije, a ne vladajuće garniture. Pametnom i to dosta. Hoće li narečeni ministra biti uskoro „rekonstruisan“ videćemo, ali zaista nije lepo da čoveku, u vidu Ž.M. kvari milionski posao. Što se nije pre izjasnio, pre nego što je Ž.M. uložio tolike milione u veštačka jezera, jahte i šta ti ja znam šta sve ne postoji, leti i plovi u tom njegovom imaginarijumu? I koja je to kap koja je ministru prelila čašu baš sada? Kao da je lane bilo nešto bolje? Kao da svih ovih godina u rijaliti programima sade cveće i prave origami figurice, kao da i dosad nisu psovali, tukli se, pljuvali i orgijali po nekim guvnima, u kokošinjcima i štalama? Ministar je zabrinut za dušu i moral ovog naroda, kanda? E, ko se zbog toga brinuo, ćorav mu posao. Posebno na način na koji to radi ministar kulture. Za to treba da se brine ministar finansija. Da, upravo on, a može i premijer, još bolje. Jer, oni su ti koji kroje budžet. Pa kad ga skrojiš tako da ti za kulturu ide 0,7 – 0,8 procenta ukupnog budžeta, o čemu uopšte ima da pričamo i kome je do kulture u vladi?
Cinici će reći, eto vam liberalna demokratija. Šta ste tražili to ste i dobili. I ništa neće pogrešiti, zaista. Logika profita je zakon, a ljudska pohlepa je bezgranična. Da, ali to je bilo u prvobitnoj akumulaciji kapitala, kasnije su države uredile tržište i tu bezgraničnu pohlepu stavile u nekakve zakonske okvire. Da, ali mi tek sada živimo svoju prvobitnu akumulaciju kapitala, koja traje li traje. I u njoj savršeno mesto ima imaginarijum, i drugi svinjci i kokošinjci svih rijaliti programa naših televizija sa nacionalnom frekvencijom. Oni su neka vrsta anestezije, da baš jako ne boli besomučna pljačka. Ne brinite, proći će i to. Druga, treća generacija pobednika prvobitne akumulacije kapitala biće savršeno kultivisana, decentna i obrazovana. I oni neće gledati svinjce i kokošinjce, ali svi mi ostali ćemo morati, jer drugog izbora, bojim se nećemo imati.
Pa će se možda za 20-30 godina pojaviti neki mladi lavovi, kojima će biti dosta buzdovana i baraba, a možda i neće. Možda se nikad više neće roditi neki Ivo Lola Ribar, neki Stevan Filipović, Rade Končar, Žarko Zrenjanin, neka Marija Bursać, Mika Bosnić, Vera Blagojević … Zato se i grade imaginarijumi, da se takvi više nikad ne rode.