22.03.2018.
Intervju

Stevan Kazimirovic Predsednik opštine Irig

Irig će biti veoma dobro mesto za život

Nedavno je predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović, posle sednice Skupštine AP Vojvodine, u svojoj izjavi govorio je o velikom projektu gasifikacije opštine Irig. Gasifikacija Iriga predstavlja nove perspektive za ovu fruškogorsku opštini. Sa predsednikom opštine Stevanom Kazimirovićem razgovarali smo o tom velikom infrastrukturnom projektu, ali i o drugim aktuelnim temama.
– Uvek napominjem da smo mi mala opština koja se trudi postigne rezultate da na neki drugi, specifičan način, opredeljujući se za razvoj turizma i poljoprivrede – voćarstvo i vinogradarstvo. Naravno, ne možemo da se poredimo sa brojnijim i većim opštinama koje imaju veli priliv finansijskih sredstava. Da bismo došli do toga da ubiramo plodove od turizma, najpre moramo da uredimo infrastruktura i sve što je potrebno kako bismo animirali posetioce i privukli ih u našu opštinu. Pre oko dve godine, sastavili smo tim mladih ljudi koji prati sve konkurse, sve projekte. Prošla godina nam je bila veliki zamajac, a smatramo da ćemo ove godine već pokazati i bolje rezultate. U prošloj godini imali smo 39 odobrenih projekata, sa kojima smo konkurisali kod raznih nivoa vlasti, poput pokrajinskih, Uprave za kapitalna ulaganja, republičkih ministarstava, Republičke komisije za javna ulaganja. Od tih 39 odobrenih, mi smo prošle godine završili i opravdali sredstva za 19 projekata. Ostale projekte smo preneli u ovu godinu i moraćemo tokom prve polovine godine da ih završimo. U pitanju je nekoliko projekata koji su nam odobreni u decembru, tako da nisu ni mogli da budu započeti, niti da se urade tenderi. Očekujemo da krenu povoljniji vremenski uslovi, mada, u toku su radovi na osnovnoj školi u Irigu, koji su započeti 15. januara ove godine. U pitanju je velika investicija, u vrednosti od oko 130 miliona dinara, kaže Stevan Kazimirović.

Što se tiče same gasifikacije, pronašla sam podatak da se radi o projektu vrednom šest miliona evra. Kao opština, ulazite u ozbiljnu priču sa JP Srbija gas, uz podršku Pokrajinske vlade. Da li ste spremni na tako veliki izazov?

– Da, to je veoma ozbiljan posao, a taj projekat je jedan od tih koje smo pred sebe postavili. Potpisao sam ugovor sa JP Srbija gas krajem novembra prošle godine, nakon čega se odmah pristupilo izradi projektne dokumentacije. Pun naziv projekta je Gasifikacija naselja opštine Irig sa Letenkom. Odmah smo išli sa aneksom ugovora, jer smo posle mesec dana uvideli da bi bilo veoma dobro, kada krenu radovi, kada se budu polagale cevi, da se ujedno stavi i optički kabl, kako bi sva naša naseljena mesta dobila internet. Vrednost te investicije, koja će se izvoditi dve godine, iznosi oko 6,5 miliona evra,a izrada dokumentacije je u toku. Ove godine će se uraditi gasifikacija od Iriga do Letenke, a sledeće godine biće pokriven istočni deo opštine. Sva naseljena mesta u opštini Irig biće gasifikovana i imaće internet zahvaljujući postavci optičkog kabla.

Kako su reagovali meštani Iriga kad su čuli značajnu vest za tako malu opštinu koja nastoji da uradi ono što je u većim opštinima već davno urađeno? Da li su zainteresovani da se priključe, da čitav taj projekat ima smisla?
– Petnaestak godina unazad, Irig je jedina opština koja nije gasifikovana, već zavisi od Rume u tom smislu. Verujem da će bar 90 odsto njih biti priključeni na gas, jer im je potreban za turizam, a naročito javne ustanove, škole, ambulante, sve što lokalna samouprava opslužuje. Do prošle godine osnovna škola, kao i bolnica „Termal“ u Vrdniku bila je priključena na mazut, što je predstavljalo problem. Svakako je najveći broj ljudi zainteresovan za gasifikaciju, kako bi lakše mogle da se otvaraju i hladnjače po lokalnim selima. Sve je povezano u jednu priču, jer ne mogu ljudi da se obavlja ni voćarstvom ni vinogradarstvom, ni turizmom bez puta, infrastrukture i gasa.

Nedavno je, prilikom obeležavanja Dana opštine, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio da je Irig kao opština bio godinama zapostavljan i da tek slede prava velika ulaganja u Irig. Kako vam se čine te najave?

– Sama činjenica da nas je posetio predsednik Pokrajinske vlade, koji je bio veoma zadovoljan tom posetom, znači da je u pitanju prava stvar, jer ne bi on tek tako posetio našu opštinu. Opština Irig jeste na dobrom položaju, ali izgleda kao da smo svima samo u prolazu, nikako da se neko zadrži ovde. A sada, gasifikacijom, planom da se uradi i tunel i ostalim idejama i projektima, Irig bi podigao svoj nivo, jer važni putevi vode preko njega. Kada bude gotov tunel, u Novi Sad ćemo stizati za 10 minuta, za razliku od ove situacije u kojoj nam treba duplo više vremena. Inače, Novi Sad se sve više širi na ovu našu stranu. Kad govorimo o Fruškoj gori, mislimo na grebenski put koji se radi, za koji je završen tender i čekaju se povoljni vremenski uslovi. U izradi je projekat koji će ovog meseca biti gotov, od Iriškog venca do raskrsnice Vrdnika i Rakovca, do Zmajevca, a ako uspemo da ga okončamo na vreme, moguće je da bi do jeseni bude završen taj deo puta. Poenta je da se Fruška gora da ljudima da je koriste.

Kad pokrajinski premijer kaže da će se u Irig tek ulagati, onda je to vama vetar u leđa. Znači da možete da računate na velike projekte i na stvaranje boljih uslova za vaše sugrađane.

– Izrađujemo dokumentacije za velike projekte, ali sigurno ne preskačemo ni one male. Uprava za kapitalna ulaganja je odmah početkom godine raspisala konkurse u šest oblasti, a mi smo konkurisali u svih šest,zaista ništa ne propuštamo. Pošto konkurišemo u svakoj oblasti, ostvarujemo priliv novca sa više strana. U ovoj godini smo dobili novi projekat, da se uradi sanacija puta od Vrdnika do Jazka, našli smo finansijera za projekat, projektnu dokumentaciju puta od Jazka do Male Remete. Očekujemo uskoro otvaranje tendera za javno-privatno partnerstvo, što se tiče javne rasvete. Naime, od Velike do Male Remete biće instalirana led rasveta, a investicija je vredna oko 1,5 miliona evra.

Poljoprivreda je nešto u šta takođe ulažete značajna sredstva, iz lokalnog budžeta, ali i kroz projekte i druge instance pokušavate da obezbedite dodatna sredstva. Da li poljoprivrednici to prepoznaju i kako reaguju?

– Kako da ne. Mi smo prva vlast koja je u prošloj godini nasula i uredila 20 kilometara atarskih puteva, ne bi li olakšali poljoprivrednicima. Sad svi oni lakše i brže dolaze do svojih parcela, što je do našeg poduhvata bilo nezamislivo. I za ovu godinu imamo plan da uradimo još 20 kilometara atarskih puteva. Cilj nam je da svi naši atarski putevi u sledećih tri do pet godina imaju tvrdu podlogu. Sanacija cele mreže atarskih puteva u iriškoj opštini je veliki zalogaj za lokalnu samoupravu. Konkurisali smo prošle godine u Sekretarijatu za poljoprivredu i ostvarili mogućnost podsticaja od 50 odsto, odnosno 50 odsto učešća lokalne samouprave. Investicija je vredna 33 miliona dinara. Očekujemo da to postignemo i ove godine, jer ne možemo sami da finansiramo takav poduhvat, ali možemo da konkurišemo gde god vidimo dobru priliku. Ne zapostavljamo ni stočarstvo, naprotiv. Imali smo projekat 2012. godine preko Ministarstva poljoprivrede, kada je uvezeno 250 priplodnih junica iz Austrije, koje su podeljene našim stočarima. Poljoprivrednici su imali obavezu da žensko tele daju opštini, kako bi se određenim planom broj grla uvećao. Nedavno smo podelili 44 ženska teleta, i posle ravno pet godina, umesto tih 250 grla, sad imamo oko 1.000 priplodnih junica, krava simentalske rase na našoj teritoriji.

Da bi se neko bavio poljoprivredom, mora da ostane na selu i da ima dobre uslove. Koliko se vodi računa o tome da mladi ostanu u selima, za šta je potrebno da imaju sve što i mladi u gradskim sredinama? Škola u Jazku je u projektu energetske efikasnosti?

– Da, učesnici smo projekta energetske efikasnosti škole u Jazku koja pripada Osnovnoj školi „Milica Stojadinović Srpkinja“ u Vrdniku. Škola u Vrdniku je u projektu Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije. Do leta će biti završeni i radovi na školi u Irigu i u projektima smo sanacije škola. Što se tiče ostanka mladih u selima, naš najbolji primer je selo Rivica. To je specifično selo od oko 600 stanovnika, koje se nalazi veoma blizu Iriga i Vrdnika, i to je mesto u kojem mladi ostaju. Rivica je sređeno selo, ima Dom kulture, školu, vrtić, lovačko društvo, fudbalski klub, kulturno-umetničko društvo, aktiv žena i tako dalje. Dakle, Rivica ima sve što je potrebno za stimulaciju mladih da se zadrže u njoj, a najinteresantnije je da u selu ima 12 malih vinarija, i ima dosta mladih ljudi i dece. To je model koji bi trebalo samo da prihvate i druga sela da bi mladima napravila dobru atmosferu. Rivica je najbolji primer kako bi naša sela trebalo da se razvijaju.

Što se tiče rebalansa budžeta, kada je rađen i zašto je zapravo morao da bude urađen, da li je u pitanju bio priliv sredstava?

– Već u februaru morali smo da uradimo prvi rebalans. Budžet za 2018. godinu, prvi smo usvojili, još 15. decembra prošle godine, a on je iznosio oko 715 miliona dinara. Da bi mogli da raspišemo nabavke i sve što je potrebno, odlučili smo se za rebalans budžeta, koji nije mnogo povećan, oko 50 miliona dinara, što su svakako značajna sredstva za opštinu koja raspolaže budžetom poput našeg. Tako da, sa ovim prvim rebalansom imamo budžet od oko 766 miliona dinara.

Iriška opština ima mnogo projekata, možete li da nam nabrojite bar najveće i najznačajnije?

– Ostalo nam je da završimo i opravdamo sredstva za 20 projekata, od kojih su neke javne nabavke završene prošle godine. Pre svega, na infrastrukturne radove se odnosi faktor povoljnih vremenskih uslova, kako bi bili započeti. Velikim brojem projekata nastojimo da obuhvatimo mnoga mesta u našoj opštini, da svako mesto ima bar po jedan projekat. Jedan od najvažnijih nam je projekat vodosnabdevanja, za koji je urađena projektna dokumentacija za tri nova bunara, uradili smo isto i za čvorište na Borkovcu, jer smo tu priključeni na regionalni vodovod, i u ovom trenutku imamo pet projekata što se tiče vodosnabdevanja, i možemo odmah da konkurišemo. Veoma važni su nam projekti za putnu infrastrukturu. Kod Uprave za kapitalna ulaganja dobili smo infrastrukturni projekat koji se odnosi na sanaciju puta od Vrdnika do Jazka, konkurisali smo u šest oblasti i dobili u jednoj. Mnogo vikendaša dolazi u našu opštinu, tako da u sezoni bude u vikend naseljima isto toliko ljudi kao i u celoj opštini. Kažu da smo mala opština, naravno, ali sve naše ustanove opslužuju oko 25.000 ljudi u sezoni, ne samo 12.000 koliko ima cela opština. Ti ljudi su legalizovali svoje objekte i sa punim pravom žele da imaju neometano vodosnabdevanje i sve ostalo. Mi ovaj problem ne možemo sami da rešimo. Moraćemo da se okrenemo višim instancama kako bi dobili podršku i sredstva potrebna za rešavanje ovog zaista zamršenog problema, kako vodosnabdevanja, tako i problema otpadnih voda. Nemamo završenu kanalizaciju 20 odsto u Vrdniku, dakle oko četiri kilometra i čak 50 odsto u Irigu, odnosno 10 kilometara. Tražimo parcele i izradu projektne dokumentacije za prečistač u Vrdniku, što nam je cilj da završimo ove godine, zatim reviziju projektne dokumentacije za isto pitanje za Irig. Sledeće godine bi trebalo da je vodosnabdevanje, kao kapitalna investicija, u prvom planu, kao što je su ove godine gasifikacija i javna rasveta.

Radili ste u prethodnom periodu na rešavanju problema divljih deponija, dokle ste stigli, šta bi još moglo da se uradi na terenu?

– I ove godine radimo akcioni plan za uklanjanje otpada i deponija i očekujem da će se to pojaviti kao tema na sledećoj sednici Skupštine opštine Irig, verovatno sledećeg meseca, a reč je o petogodišnjem planu. Prošle godine smo konkurisali u nekoliko navrata i od Pokrajinskog sekretarijata poljoprivrede, dobili smo sredstva za uklanjanje divljih deponija na poljoprivrednom zemljištu. Mentalitet ljudi u ovoj zemlji je takav da ne postoji dovoljno razvijena svest o kulturi odlaganja otpada i smeća, a kazne predviđene za nemar te vrste ne mogu ništa da promene, sve dok sankcije za tako nešto ne budu drastičnije i teže.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.