Počela berba malina

Otkud maline u Sremu

Šta u današnje vreme sejati ili saditi u plodnoj sremskoj ravnici, a da se to isplati barem toliko da vredni Sremci mogu od svog rada dobro živeti, Hamletovsko je pitanje za mnoge poljoprivrednike, povrtare, voćare. Kada se i odluče šta će sejati, saditi njihova proizvodnja zavisi od mnogo okolnosti počev od vremenskih uslova, zaštite biljaka do berbe i prodaje. Ratarska proizvodnja je svake godine nesigurna zbog čega mnogi poljoprivrednici eksperimentišu. Tako je sa eksperimentom pre dve godine krenula porodica Žiga u Staroj Pazovi, kada se odlučila za proizvodnju malina. Njima je ovo dodatni izvor prihoda. Prelazak sa ratarske proizvodnje u voćarsku je u ovom delu Srema evidentan i sve je više onih koji žele veću zaradu sa minimalnim ulaganjem i brzim obrtom kapitala. Pored Jana i Slobodanke Žiga još jedna porodica u Staroj Pazovi je počela proizvodnju malina na četiri jutra. U selu Golubinci maline proizvode četiri porodice, a u selu Vojka dve. I u susednoj opštini Inđija tri porodice su počele proizvodnju malina.
Ideja je pre dve godine potekla od kuma iz Paraga koji im je preporučio proizvodnju malina. Ubrzo su Slobodanka i Jan Žiga odlučili da od sredstava koja su dobili od Pokrajine i Republike za novorođene blizance Helenu i Igora kupe hiljadu sadnica maline sorte Polana. Zasadili su na obližnjoj parceli od deset ari u blizini porodične kuće i tako je nastao „dečji malinjak“, koji bi u perspektivi trebao da preraste u porodični biznis. Ovako počinju priču o svom novom poslu supružnici Žiga.
Pored ulaganja u sadnice na početku su morali uložiti i u sistem za navodnjavanje, kap po kap, kasnije i za zaštitu i prehranjivanje. Ostala ulaganja oko berbe za radnu snagu u prvoj godini nisu imali, jer su uspeli da se organizuju porodično, čak su i drugovi od najstarijeg sina Živana, srednjoškolca, došli u berbu, nastavlja priču Jan. Slobodanka dodaje da su maline prodavali na pijacama u Staroj Pazovi, Inđiji, Zemunu, i cena je bila solidna 300 dinara za kilogram na početku berbe a čak 400 dinara pred kraj berbe u novembru prošle godine. Uložena sredstva su se za godinu dana vratila, čak je bilo i zarade za proširenje proizvodnje. Već početkom marta ove godine kupili su novih četiri i po hiljade sadnica, koje su zasadili na jednom jutru koje su uzeli u arendu.
Investicija se isplatila, jer poljska sorta malina – Polana, se lako gaji i za sada je retkost kod nas. Sadi se u jesen ili proleće i već prva godina je rodna, kaže Jan i nastavlja da uštedi u investiranju doprinosi i to, što se gaji bez naslona. Po otpornosti prema bolestima i štetočinama ova sorta maline se ne razlikuje od drugih. Zaštita je minimalna, sa košenjem izdanaka kada se završi berba, smanjuju uslovi za pojavu bolesti i štetočina. Prvi cvetovi se pojavljuju kada izdanak dostigne visinu oko 150 centimetara. Cvetanje počinje od vrha, zbog toga ova vrsta maline uvek ima cvetove, zelene i zrele plodove. U julu sazrevaju prvi plodovi malina i počinje berba, a posao se završava sa prvim mrazom.

Prošle godine Slobodanka je prodavala sveže maline još u novembru i kako kaže od jula do novembra svaki drugi dan su brali u proseku 40 kilograma slatkih crvenih plodova. Pun rod maline Polana se postiže u drugoj godini. Upravo to se potvrdilo ove godine kada u proseku beru i do 80 kilograma malina na 10 ari. Ove godine za berbu, koja je počela početkom jula, morali su da angažuju i radnike, do kojih se teško dolazi iako posao nije težak. Dvoje radnika dolazi redovno, a četvoro povremeno.
Milana Nikolić nam je potvrdila da ovaj sezonski posao nije težak, ko želi da radi, a može se i solidno zaraditi. Vrelih julskih dana brali su dvokratno od ranih jutarnjih sati do deset časova i predveče.
Sa berbom su zadovoljni ne samo radnici već i proizvođači. Malina je dobro rodila ali sa otkupnom cenom u hladnjačama nisu zadovoljni, jer kako kaže Slobodanka 110 dinara za kilogram je malo da se pokriju troškovi berača i da bude neka zarada. Zbog toga još nisu ništa isporučili u hladnjaču sa kojom imaju potpisan ugovor. U najavi je veći otkup sa jednim prerađivačem malina. Za sada najbolja je zarada kada se maline prodaju na pijaci gde je cena 300 dinara za kilogram, ali to je veće opterećenje za proizvođače koji moraju da stignu ne samo u malinjak sa beračima, već i na pijace. Na početku berbe prodaja na pijacama ide dobro.
Posle godinu dana porodica Žiga je zadovoljna, hoće li biti i posle druge godine ostaje da se vidi. Planovi su da zaokruže proizvodnju bobičastog voća. U bašti su zasadili hiljadu komada jagoda sorte Alba na parceli od dva ara a planiraju na jesen i sadnju kupina. To će zahtevati i više vremena u malinjaku, jagodnjaku, te Jan, inače po struci metalostrugar, zaposlen u malom privatnom preduzeću, razmišlja da napusti taj posao i da se posveti proizvodnji bobičastog voća. U planu je da obezbede mehanizaciju, traktor i berač malina, što bi im olakšalo proizvodnju i da razviju porodični biznis.

Ana Simonović