Zavičajni Muzej Ruma

Iz­lo­žba o po­sled­njoj pre­sto­ni­ci srp­skih de­spo­ta

Isto­rij­ska iz­lo­žba „Ku­pi­nik – po­sled­nja pre­sto­ni­ca srp­skih de­spo­ta“ otvo­re­na je 23. no­vem­bra u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju u Ru­mi. Za­in­te­re­so­va­ni ovu za­ni­mlji­vu iz­lo­žbu mo­gu po­gle­da­ti do 9. ja­nu­a­ra na­red­ne go­di­ne. Ova iz­lo­žba, kao pro­je­kat, fi­nan­sij­ski je po­dr­ža­na od Mi­ni­star­stva za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje, a njen autor je isto­ri­čar Đor­đe Bo­ško­vić, vi­ši mu­zej­ski sa­vet­nik u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju.
Po­vod za re­a­li­za­ci­ju ovog pro­jek­ta je zna­čaj ko­ji po­ro­di­ca Bran­ko­vić ima u na­ci­o­nal­noj isto­ri­ji Sr­bi­je kao i da se taj zna­čaj afir­mi­še, po­go­to­vo što se u ovoj go­di­ni obe­le­ža­va­ju tri ju­bi­le­ja ve­za­na za srp­sku de­spot­sku po­ro­di­cu Bran­ko­vić: 530 go­di­na od nji­ho­vog do­la­ska u Srem, pet ve­ko­va od smr­ti Sve­tog vla­di­ke Mak­si­ma i tri sto­ti­ne go­di­na od spa­lji­va­nja mo­šti­ju Sve­tih Bran­ko­vi­ća.
U okvi­ru po­me­nu­tog pro­jek­ta po­seb­no je apo­stro­fi­ran Ku­pi­nik, tvr­đa­va ko­ja je bi­la se­di­šte srem­skih Bran­ko­vi­ća, a ko­ji na­kon ko­nač­nog pa­da Sme­de­re­va pod tur­sku vlast 1459. go­di­ne pred­sta­vlja po­sled­nju pre­sto­ni­cu srp­skih de­spo­ta. Ku­pi­nik je raz­ru­šen u vre­me tur­skih osva­ja­nja pod po­zna­tim sul­ta­nom Su­lej­ma­nom 1521. go­di­ne.
Iz­lo­žba ilu­stru­je Ku­pi­nik sa vi­še aspe­ka­ta, ve­ći deo iz­lo­že­nog ma­te­ri­ja­la je ve­zan za pro­šlost i sa­da­šnjost Ku­pi­ni­ka, kao što su pla­no­vi i cr­te­ži, ma­pe na ko­ji­ma je ucr­tan, ugar­ske po­ve­lje u ko­ji­ma je po­mi­njan, fo­to­gra­fi­je da­na­šnjeg iz­gle­da. Dru­gi deo je oruž­je i oru­đe iz pe­ri­o­da ak­tiv­nog ži­vo­ta Ku­pi­ni­ka – no­vac, na­kit, oruž­je i oru­đe ko­je uglav­nom, po­ti­če iz Voj­nog mu­ze­ja u Be­o­gra­du, kao i po­se­ban in­ter­ak­tiv­ni seg­ment iz­lo­žbe ko­ji je pre­zen­to­van na tač skrin ekra­ni­ma.
Le­gat Mi­li­vo­ja Ni­ko­la­je­vi­ća je na otva­ra­nju bio ma­li da pri­mi sve za­in­te­re­so­va­ne Ru­mlja­ne i nji­ho­ve go­ste, ko­je je po­zdra­vi­la Sne­ža­na Jan­ko­vić, di­rek­tor­ka Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja. U ime lokalne samouprave prisutnima se obratila Marija Stojčević, zamenica predsednika Opštine Ruma, a izložbu je otvorila Sanja Grujičić Cupać ispred Ministarstva kulture.
Đor­đe Bo­ško­vić, autor iz­lo­žbe je go­vo­rio o sa­mom na­či­nu na ko­ji je pre­zen­to­va­na do­ku­men­ta­ci­ja ko­ja po­sto­ji o Ku­pi­ni­ku i iz­ra­zio za­hval­nost za pri­ka­za­ne pred­me­te na iz­lo­žbi ko­je su im po­zaj­mi­li iz Voj­nog mu­ze­ja.
Zna­ča­jan do­pri­nos or­ga­ni­za­ci­ji iz­lo­žbe da­la je i Agen­ci­ja za raz­voj op­šti­ne Pe­ćin­ci, a ko­a­u­tor ka­ta­lo­ga za ovu iz­lo­žbu ar­he­o­log Pe­ri­ca Odo­ba­šić je re­kao da, iako se ime Ku­pi­nik ve­zu­je, pre sve­ga, za po­sled­nje iz­dan­ke po­ro­di­ce Bran­ko­vić, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da mu je sta­tus pre­sto­ni­ce do­neo je­dan od na­ših naj­ve­ćih sred­njo­ve­kov­nih rat­ni­ka – de­spot Vuk Gr­gu­re­vić, ko­ji je u le­gen­du ušao kao Zmaj Og­nje­ni Vuk.
– Ku­pi­nik je 1521. go­di­ne osvo­jen i ra­zo­ren to­kom po­ho­da sul­ta­na Su­lej­ma­na na Evro­pu. Na na­ma je da u na­red­nih pet go­di­na, do obe­le­ža­va­nja 500 go­di­na od tur­skog ra­za­ra­nja, vra­ti­mo Ku­pi­ni­ku ne­što od nje­go­vog sta­rog sja­ja – re­kao je Odo­ba­šić.
Otva­ra­nju iz­lo­žbe u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju je pri­su­stvo­vao i po­kra­jin­ski se­kre­tar za kul­tu­ru, in­for­mi­sa­nje i od­no­se s ver­skim za­jed­ni­ca­ma, pro­fe­sor Mi­ro­slav Štat­kić. On je re­kao da je pr­vi put u Ru­mi i da je ve­o­ma za­do­vo­ljan onim što je vi­deo na iz­lo­žbi „Ku­pi­nik – po­sled­nja pre­sto­ni­ca srp­skih de­spo­ta“.
– Mi ni­smo uče­stvo­va­li u ovom pro­jek­tu i to je šte­ta. Iz go­vo­ra lju­di na iz­lo­žbi sa­znao sam da se pla­ni­ra da­lje is­tra­ži­va­nje, da pra­vih ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja do sa­da ni­je bi­lo, i mi će­mo sva­ka­ko po­mo­ći u to­me. Ku­pi­nik je bio ve­o­ma zna­ča­jan, na stra­te­ški va­žnom me­stu bor­be pro­tiv Tu­ra­ka. U na­red­nom pe­ri­o­du mi­slim da će­mo ozbilj­no raz­go­va­ra­ti i sa lo­kal­nom za­jed­ni­com ka­ko bi se ovo me­sto do­bro is­tra­ži­lo ima­ju­ći u vi­du nje­gov zna­čaj – re­kao je Mi­ro­slav Štat­kić.
S. Dža­ku­la