Dr Aleksandar Martinović, narodni poslanik

Višak nezaposlenih, manjak kvalifikovanih

Na sed­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Ru­ma, ko­ja je odr­ža­na 28. sep­tem­bra, usvo­jen je dru­gi re­ba­lans i iz­ve­štaj o po­lu­go­di­šnjoj re­a­li­za­ci­ji op­štin­skog bu­dže­ta. Dr Alek­san­dra Mar­ti­no­vi­ća, na­rod­nog po­sla­ni­ka, še­fa po­sla­nič­ke gru­pe SNS u Na­rod­noj skup­šti­ni i pred­sed­ni­ka od­bor­nič­ke gru­pe Srp­ske na­pred­ne stran­ke u Skup­šti­ni op­šti­ni Ru­ma pi­ta­mo ko­li­ko je za­do­vo­ljan do­sa­da­šnjom re­a­li­za­ci­jom bu­dže­ta Op­šti­ne Ru­ma.
– Bu­džet­ski po­ka­za­te­lji su ve­o­ma do­bri i ima vi­še nov­ca u bu­dže­tu ne­go što smo pla­ni­ra­li. Ve­ći je pri­liv u bu­džet od po­re­za na za­ra­de, što zna­či da su in­ve­sti­ci­je ko­je smo re­a­li­zo­va­li u pro­te­kle dve go­di­ne, uz ve­ći broj za­po­sle­nih, da­le do­bre re­zul­ta­te i za­to smo re­ba­lans i ra­di­li. Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va na če­lu sa Srp­skom na­pred­nom stran­kom na­sta­vlja sa iz­vr­še­njem krup­nih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta, za­to što ži­vot gra­đa­na tre­ba da se na­sta­vi i po­bolj­ša­va ne sa­mo ka­da su iz­bo­ri. Vi­di­mo da su in­fra­struk­tur­ni ra­do­vi u pu­nom je­ku, oni se obič­no iz­vo­de u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji, a po­sle iz­bo­ra sve sta­ne. Kod nas ni­je ta­ko i tru­di­će­mo se da sve pla­ni­ra­ne ra­do­ve na ko­mu­nal­noj in­fra­struk­tu­ri re­a­li­zu­je­mo dok tra­je ova gra­đe­vin­ska se­zo­na, a ta­ko će bi­ti i sle­de­će go­di­ne.

M NO­VI­NE: Šta nas oče­ku­je do kra­ja go­di­ne od in­ve­sti­ci­ja i da li će se ostva­ri­ti plan o za­po­šlja­va­nju 1.000 rad­ni­ka?
ALEK­SAN­DAR MAR­TI­NO­VIĆ: U to­ku su ra­do­vi na Rum­skoj pe­tlji od stra­ne „Si­no­vejšn gru­pe“ ko­ja po bi­znis pla­nu tre­ba da upo­sli 409 lju­di. Isto­vre­me­no, ši­re se ka­pa­ci­te­ti „Ha­čin­so­na“, gra­di se na Rum­skoj pe­tlji i no­vi po­gon do­ma­će fir­me „Ru­me­kon“, to po­ka­zu­je da smo na do­brom pu­tu. Po­treb­ne su nam in­ve­sti­ci­je i no­va rad­na me­sta i mi do­sled­no pra­ti­mo po­li­ti­ku Vla­de Sr­bi­je, jer bez to­ga ne­ma bo­ljeg ži­vo­ta. Ova po­li­ti­ka sa­da da­je re­zul­ta­te, vi­še je nov­ca u bu­dže­tu ne­go što smo pla­ni­ra­li, sva­ki dan na ra­ču­nu op­štin­skog bu­dže­ta je sto­ti­nak mi­li­o­na, fi­nan­sij­ske oba­ve­ze iz­mi­ru­je­mo na vre­me i ni­kom ne du­gu­je­mo ni­šta. Ova­kva eko­nom­ska po­li­ti­ka ne bi bi­la mo­gu­ća bez po­dr­ške Vla­de Sr­bi­je, ali je sa­da do­bra i sa­rad­nja sa po­kra­jin­skim vla­sti­ma. Sa­da smo svi na istom po­slu – za­vr­še­tak krup­nih in­fra­struk­tur­nih po­slo­va, pri­vla­če­nje no­vih in­ve­sti­ci­ja i otva­ra­nje no­vih rad­nih me­sta.

Sa­da je si­tu­a­ci­ja u rum­skoj op­šti­ni da in­ve­sti­to­ri ne­ma­ju do­volj­no struč­nih rad­ni­ka ka­ko bi ra­di­li pla­ni­ra­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, što nas do­vo­di do pi­ta­nja obra­zo­va­nja mla­dih ka­ko bi od­mah mo­gli da poč­nu sa ra­dom po za­vr­šet­ku ško­le.
To je za­i­sta va­žno pi­ta­nje, ali ne sa­mo za Ru­mu, sa tim se su­o­ča­va­ju in­ve­sti­to­ri u ce­loj Sr­bi­ji. Na­ma je de­fi­ni­tiv­no po­treb­na kva­li­fi­ko­va­na rad­na sna­ga i po­tre­ban nam je du­al­ni si­stem obra­zo­va­nja o če­mu i pre­mi­jer če­sto go­vo­ri. Sa­ma te­o­rij­ska na­sta­va u ško­la­ma ko­je su teh­nič­ke, po­ljo­pri­vred­ne ili dru­gih pro­fi­la vi­še ni­je do­volj­na, dr­ža­va i sa­me ško­le mo­ra­ju vi­še pa­žnje po­sve­ti­ti sti­ca­nju prak­tič­nih zna­nja i ve­šti­na. Mi će­mo uti­ca­ti da se u Teh­nič­koj ško­li u Ru­mi otvo­re no­va ode­lje­nja ko­ja će ško­lo­va­ti lju­de ko­ji će bi­ti sprem­ni da od­mah po za­vr­šet­ku ško­le poč­nu da ra­de. Mi sa­da ima­mo ne­ve­ro­vat­nu si­tu­a­ci­ju, do pre sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na smo bi­li u pro­ble­mu što ne­ma­mo do­volj­no in­ve­sti­ci­ja, sa­da ima in­ve­sti­ci­ja i šan­se da se lju­di za­po­sle, ali ne­ma do­volj­no kva­li­fi­ko­va­ne rad­ne sna­ge. Bez že­lje da ge­ne­ral­no kri­ti­ku­jem naš men­ta­li­tet, mi jed­no­stav­no mo­ra­mo mno­go vi­še da ra­di­mo, ni­je sra­mo­ta ra­di­ti. Pla­te u svim kom­pa­ni­ja­ma ko­je su otvo­re­ne u Ru­mi su sa­svim so­lid­ne, ali ne ka­žem na­rav­no da ne mo­že vi­še. Mo­ra­mo da pro­mo­vi­še­mo vred­no­sti kao što su rad, edu­ka­ci­ja i obra­zo­va­nje. Mo­ra­mo shva­ti­ti neo­p­hod­nost po­tre­be za per­ma­nent­nim obra­zo­va­njem, jer no­ve teh­no­lo­gi­je su­sti­žu jed­ne dru­ge i to mo­ra­mo da pra­ti­mo. Na pri­mer, rad u fa­bri­ci me­mo­rij­ske pe­ne ili „Ha­čin­so­nu“ ni­je te­žak, jer ono naj­te­že oba­vlja­ju ma­ši­ne, ali je po­treb­na kva­li­fi­ko­va­na rad­na sna­ga ko­ja će upra­vlja­ti tim ma­ši­na­ma, da zna­ju da ko­ri­ste tu teh­no­lo­gi­ju. Mno­go je te­že lju­di­ma ko­ji ra­de ceo dan, se­de na ma­ši­na­ma ko­je as­fal­ti­ra­ju na vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma. Da­kle, mo­ra­mo da ulo­ži­mo vi­še na­po­ra da ospo­so­bi­mo mla­de lju­de da bu­du struč­ni i da do­đu do po­sla ka­da već ima rad­nih me­sta ko­ja im se nu­de.
Smi­lja Dža­ku­la