SREMSKA MITROVICA: IZLOŽBA U VILI „BELA PČELA“

O srpsko čehoslovačkim vezama u ratu i miru

Sandra Štetina i Ruža Kolaček

Izložba posvećena učešću čeških dobrovoljaca u srpskoj vojsci tokom Velikog rata i kulturno – društvenim vezama Srba i Čeha otvorena je prošlog četvrtka, 22. oktobra u Vili „Bela Pčela“ u Sremskoj Mitrovici.
O srpsko – češkim vezama tom prilikom govorili su Andrija Popović i Stevo Lapčević, u ime Muzeja Srema, Ruža Kolaček u ime Češko-srpskog društva „Beseda“ iz Petrovaradina, Jevđa Jevđević, starešina Saveza Srpski Soko, dok su Mitrovčanka Sandra Štetina i istoričar Jaroslav Miklovic iz Stare Pazove, govorili o svom češkom poreklu, odnosno, o učešću Slovaka Srema u Velikom ratu, u dobrovoljačkim srpskim i čehoslovačkim legionarskim redovima.
U kulturnom delu programa, Mitrovčanima su se predstavili učenici Osnovne škole „Sveti Sava“, koji se već duže vreme bave istraživanjem dobrovoljaštva i koji planiraju da 9. novembra u gradskom pozorištu prirede i svečanu akademiju posvećenu junacima Velikog rata, kao i članovi muzičke radionice „Besede“, koji su pod rukovodstvom Ilone Drozdik Popović izveli nekoliko numera.

– Govorili smo o vojsci, o ratu, ali i o našem krvnom, kulturnom i društvenom jedinstvu. Govorili smo o prošlosti, ali i o budućnosti, jer smo želeli da ukažemo na to koliko je ne samo važno, već koliko je i moguće i danas negovati jake veze između Čeha i Srba. Na to nas pozivaju tradicija i zajedničko istorijsko iskustvo. Činjenica da smo pre više od jednog veka zajedno prolivali krv, najbolji je jemac naše sloge, rekao je Popović.
Obraćajući se okupljenima, Ruža Kolaček je istakla da su češki dobrovoljci ostavili važan trag u istoriji Srbije, pokazujući da solidarnost i odanost ne poznaju granice.
– Istovremeno, pokret Srpskog sokola svedoči o značaju fizičkog vaspitanja, discipline, zajedništva i negovanja nacionalne i kulturne svesti. Povezujući ove dve istorijske teme, izložba nam govori o ljudima koji su svojim delima doprineli zbližavanju naših naroda. Njihova priča nije samo sećanje na prošlost već i podsticaj da prijateljstvo između Srbije i Češke nastavimo da negujemo i prenosimo budućim generacijama, rekla je Kolaček.
U svom izlaganju, Miklovic je naglasio značaj Sremaca, Slovaka za razvoj čehoslovačkog dobrovoljačkog pokreta, stavljajući poseban akcenat na lik i delo učitelja Ferdinanda Klaćika koji je bio jedan od njenih utemeljivača, kao i na činjenicu da su Jugosloveni i Čehoslovaci 1928. zajedničkim naporom sagradili spomenik oslobodiocima, za koji je kamen donet sa Kajmakčalana.

Stevo Lapčević, Ruža Kolaček i Jevđo Jevđević

– Ovaj spomenik je već duže vreme u teškom stanju i već duže vreme pokušavamo da ga obnovimo. Na žalost, za sada nema uspeha, ali sam ja siguran da će, kada konačno shvatimo ne samo vrednost žrtve, koja je nesporna, već i našeg zajedništva, smoći ćemo snage da mu konačno vratimo stari sjaj, rekao je Miklovic.
Kao vrednu, izložbu je ocenio i starešina Saveza Srpski soko Jevđa Jevđević, koji je istakao da ona nije samo skup arhivskih dokumenata i bledih fotografija, već živi spomenik plamenoj slovenskoj solidarnosti, neustrašivosti i onoj uzvišenoj težnji za nacionalnom slobodom koju su češki dobrovoljci podelili sa srpskim narodom u sukobima Velikog rata.
– Kao starešina Saveza, osećam poseban ponos jer istorijske činjenice jasno govore – u središtu te zajedničke borbe nalazila se upravo sokolska ideja. Upravo su iz čeških sokolskih legija, iz tog snažnog i viteškog pokreta, iznikli prvi čvrsti bedemi Češke vojske. Sokolstvo nije bilo samo fizičko vežbanje, ono je bilo državotvorna i oslobodilačka klica iz koje su nastali novovekovna Češka država i armija. Najbolji dokaz za to jeste i sama ličnost velikana i utemeljitelja, prvog predsednika slobodne Čehoslovačke, Tomaša Masarika, koji je bio ponosni član Praškog Sokola još od 1884. godine. U onim najtežim ratnim godinama, kada mu je u domovini pretilo hapšenje, ovaj veliki slovenski vizionar i soko krenuo je u svet da se bori za slobodu svog naroda. Malo ko zna da je tokom svojih ključnih diplomatskih misija, širom Evrope i sveta, Masarik putovao sa pasošem Kraljevine Srbije i time ispisao neraskidivu povelju prijateljstva između naša dva naroda. Da bismo danas, pred ovim svedočanstvima, mogli ponosno da stojimo, bio je potreban ogroman zajednički trud. Zato upućujem najdublju zahvalnost domaćinima, organizatorima i institucijama koji su omogućili ovaj veliki kulturni most, zaključio je Jevđević.

Nastup đaka OŠ „Sveti Sava“[/caption]

Posebno interesovanje izazvala je Sandra Štetina, kao jedan od retkih potomaka mitrovačkih Čeha koji su do danas ostali verni svom identitetu. U svom obraćanju, Štetina je govorila o svom poreklu, ali i o knjizi „Napoli“ koja predstavlja jedinstven spoj beletristike i arhivistike.
– Posebno mi je drago što sam se upoznala sa sunarodnicima koji se trude da i danas u Srbiji očuvaju svoj identitet. Dogovorili smo saradnju i ja se nadam da ćemo u bliskoj budućnosti svi zajedno u Mitrovici i Petrovaradinu uživati u lepim programima kojima ćemo jačati srpsko – češke veze, rekla je Štetina.
Izložba će biti otvorena do 15. novembra u „Beloj Pčeli“ ponedeljkom, sredom i petkom od 10 do 13 časova. Za svaki dogovor, moguće je obratiti se Muzeju Srema.

S. L.