OBELEŽAVANJE GODIŠNJICA

Podsećanje na odlazak Divošana u partizane

Obeležavanje godišnjice masovnog odlaska u partizane i sećanja na žrtve Drugog svetskog rata u Divošu

Povodom 84. godišnjice prvog masovnog odlaska meštana Divoša u partizane, u ovom sremskom fruškogorskom selu 18. septembra upriličen je program obeležavanja ovog događaja pokraj spomenika žrtvama fašističkog terora 1941-1945.
Sećanje na žrtve počelo je služenjem parastosa za pokoj nevinih duša. Počast stradalima odali su potomci poginulih Divošana, predstavnici Mesne zajednice Divoš, delegacija lokalnog SUBNOR-a, AP Vojvodine, Bajine Bašte, Bogatića, Martinaca, Beočina i Laćarka, kao i predstavnici Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva, koji su na spomen obeležje položili cveće i vence.
Okupljenima se obratila predsednica SUBNOR-a Mesne zajednice Divoš Zorica Sakač, koja je podsetila na istorijske događaje iz prošlosti ovog mesta.
Tradicionalno, negujući kulturu sećanja, učenici Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Divoša sa svojim nastavnicima priredili su prigodan kulturno – umetnički program.
Podsetimo, Divoš je mesto koje je, u odnosu na svoje demografske pokazatelje koji su bili najpovoljniji u dotadašnjoj istoriji, izgubilo značajan broj, odnosno 20 odsto ukupnog stanovništva tokom Drugog svetskog rata, uz velika materijalna oštećenja poput onih u pravoslavnom hramu Svetog Georgija iz 1769. godine, kome je srušen crkveni toranj.
Krvava sremska akcija Viktora Tomića na pragu jeseni 1942. godine primorala je meštane ovog sela da 18. septembra 1942. godine masovno krenu ka partizanskim jedinicama kako bi pod parolom „Pušku pa u Frušku“ pružili aktivan otpor neprijatelju. Odlazak Divošana u partizane prethodno je bio dobro isplaniran i organizovan.
U isto vreme ustaške i nemačke jedinice pustošile su selo. Divoški partizani bili su deo Fruškogorskog odreda, a neposredno u blizini sela na obroncima planine dugo je funkcionisala slobodna tertorija na Rohalj bazama sa kapacitetima da pruži materijalnu potporu drugim jedinicama Narodnooslobodilačkog pokreta.

Promocije novog izdanja knjige Slika partizana engleskog autora Bejzila Dejvidsona u divoškoj osnovnoj školi

U sklopu obeležavanja godišnjice odlaska u partizane i sećanja na žrte, u prostorijama Osnovne škole „Sveti Sava“ u Divošu organizovana je promocija knjige „Slika partizana“ engleskog autora Bejzila Dejvidsona. O knjigi su govorili Jovo Baroščević, predsednik SUBNOR-a AP Vojvodine i istoričar Marijan Kubik, sekretar SUBNOR-a AP Vojvodine, dok je program vodio Dejan Umetić iz laćaračkog SUBNOR-a. Dejvidson, koji je bio britanski obaveštajac, novinar i pisac, a koji je tokom 1943. i 1944. godine živeo i ratovao uz jugoslovenske partizane, svoje delo napisao je neposredno posle ratnih zbivanja 1946. godine i zato je ono autentično svedočanstvo o istoriji partizanskog pokreta. Centralno mesto u njegovim zapažanjima ima područje Srema i Fruške Gore za koju tvrdi da je bila mikrokosmos čitavog partizanskog pokreta.
– Način na koji su Sremci gledali na svoj Fruškogorski odred mogao se porediti samo sa ponosom kakav Englezi gaje prema svojim lokalnim fudbalskim timovima. Mladi su živeli u nadi da će se jednog dana priključiti odredu, a stariji su o njemu govorili s naklonošću i praštanjem – kolike god žrtve da je tražio od njih. Uvek ih je zanimalo šta se dešava s odredom, jer, odred je pripadao i njima, kaže Dejvidson i konstatuje da je pokret na ovom području, zahvaljujući svom ustojstvu i sposobnostima mogao da deluje nezavisno od glavnih komandi narodnooslobodilačke vojske.
U svom izlaganju, istoričar Marijan Kubik analizirao je delo engleskog autora.
– Najveća vrednost Dejvidsonove knjige možda nije u opisivanju velikih političkih odluka. Njena snaga je u pogledu iznutra. Pred čitaocem nisu samo štabovi, komandanti, operacije i vojne misije. Tu su obični borci, kuriri, seljaci, žene, ilegalci i ljudi koji su u ratnim uslovima morali da odluče na čiju će stranu stati. Za čitaoca iz Vojvodine naročito su dragocene stranice na kojima Dejvidson opisuje Srem. To nije romantizovana slika rata. Pred njim je zemlja u kojoj je okupacija izmenila svakodnevni život do neprepoznatljivosti. Piše o spaljenim selima, hapšenjima, streljanjima, strahu i neprestanoj opasnosti, ali istovremeno i o stanovništvu koje pomaže pokretu otpora, kaže Kubik uz konstataciju da je delo izašlo tačno osam decenija posle prvog izdanja. Izdavači su IK „Prometej“ i Udruženje antifašista Novog Sada.

Dejan Mostarlić

Projekat „Kultura sećanja zalog za budućnost“ sufinansiran je od strane Gradske uprave za kulturu, sport i mlade Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.