U MUZEJU NAIVNE UMETNOSTI "ILIJANUM" PROMOVISAN ROMAN SILVIJE STOJILKOVIĆ

Kultura povezuje

U Muzeju naivne umetnosti „Ilijanum“ u Šidu protekle večeri priređeno je književno veče posvećeno romanu „Ono nešto među nama“, autorke Silvije Stojilković, profesorke srpskog jezika i književnosti. Pred brojnom publikom, u prijatnom i nadahnutom ambijentu muzeja, govorilo se o knjizi, ali i o svemu onome što književnost čini živom – o ljubavi, veri, tradiciji, izdaji, mladosti, životnim preispitivanjima i, pre svega, o traganju za onim nevidljivim što ljude povezuje.
Veče je otvorila i prisutne pozdravila Jovana Bakajlić, direktorka Muzeja naivne umetnosti „Ilijanum“, poželevši dobrodošlicu gošćama iz Sremske Mitrovice i brojnoj publici.

O romanu su, pored same autorke, govorile urednica Milijana Dmitrović Torma i recenzentkinja mr Nataša Nedimović, koje su iz različitih uglova osvetlile delo i stvaralački put Silvije Stojilković.
Roman „Ono nešto među nama“ donosi priču u kojoj se prepliću različita lica života. Ljubav i vera stoje jedna uz drugu, tradicija se susreće sa nemirima mladosti, a izdaja i bol postaju deo puta kojim junaci moraju da prođu. Ipak, iznad svih tih iskušenja ostaje ono nevidljivo, teško objašnjivo, ali snažno prisutno – „ono nešto među nama“, što čoveka vraća sebi i daje mu snagu da istraje.
Posebnu težinu romanu daje njegov uvod, koji već na samom početku čitaoca usmerava ka svetu unutrašnjih nemira i tuga koje sa sobom nose godine mladosti. On počinje rečima: „Zamisli kada bi svaka žena koja pati, pisala!“ Ta rečenica deluje kao poziv na ispovest, ali i kao pitanje o tome koliko neispričanih priča, prećutanih bolova i neizgovorenih osećanja nosimo u sebi.
Govoreći o autorki, recenzentkinja mr Nataša Nedimović istakla je da se Silvija Stojilković u krug zavičajaca upisala mnogo pre nego što je njena knjiga ugledala svetlost dana. Njen zavičaj nije samo mesto u kojem živi i stvara, već ga čine i brojne generacije učenika koje je tokom višedecenijskog rada izvela na put obrazovanja i književnosti. Rad sa mladima, kako je istaknuto, predstavlja jedan od temelja na kojima se gradi kultura, jer se upravo kroz mlade ljude prenose znanje, vrednosti, ljubav prema jeziku, književnosti i stvaralaštvu.

U tom smislu, knjiga Silvije Stojilković predstavlja nastavak jednog dugog i posvećenog odnosa prema reči. Posle više decenija provedenih u učionici, gde je reč bila sredstvo obrazovanja i podsticaja, ona sada kroz roman dobija još jedan prostor – prostor lične, umetničke i stvaralačke slobode.
Posebno zanimljiv osvrt dala je urednica Milijana Dmitrović Torma, koja je ukazala i na neobičnu simboličku vezu između autorke i mesta na kojem je roman predstavljen. Muzej „Ilijanum“, čiji je temelj legat velikog slikara naivne umetnosti Ilije Bosilja, ovom prilikom nije bio samo prostor u kojem je jedna knjiga predstavljena publici. Prema njenim rečima, posebnu čar ovom susretu daje činjenica da su i Ilija Bosilj i Silvija Stojilković svoju umetničku stranu počeli da spoznaju u kasnijim godinama života.
Upravo ta paralela nosi snažnu poruku – da stvaralački potencijal čoveka nema rok trajanja. Ponekad je potrebno mnogo godina života, iskustva, susreta i preispitivanja da bi čovek otkrio deo sebe koji je sve vreme čekao da bude izražen. A kada se to dogodi, plodovi takve spoznaje postaju istinske vrednosti – svedočanstva da nikada nije kasno upoznati, prihvatiti i izraziti sopstveno biće.

Književni program obogaćen je i muzikom, pa je publika imala priliku da uživa u nastupima učenika Muzičke škole „Filip Višnjić“. Svojim umećem veče su upotpunili Miroslav Sečević, koji je izveo „Končertino“, učenik drugog razreda violine u klasi nastavnice Vesne Maletković; Sara Ivanović, učenica četvrtog razreda flaute u klasi nastavnice Ane Najvirt, koja je izvela „Špansku igru“, i Marko Kotarlić, učenik četvrtog razreda tambure u klasi nastavnika Predraga Pavlovića, koji je publici predstavio „Napolitansku pesmu“ i „U Šidu gradu“.

Mlade muzičare tokom večeri su, uz njihove roditelje, bodrili i nastavnici, kao i direktorka Muzičke škole „Filip Višnjić“ Snežana Filagić. Njihov nastup bio je još jedan dokaz da se kultura najlepše gradi onda kada različite umetničke forme jedna drugoj otvaraju prostor.
Ovo veče pokazalo je kako susret dva grada, dve ustanove kulture i ljudi koje povezuje zajednička potreba da kulturni sadržaji budu dostupni, živi i bliski publici. Tri mitrovačke dame, sve profesorke srpskog jezika i književnosti, ostavile su snažan utisak kako na prisutne, tako i na svoje bivše đake, koji su imali priliku da svoje nekadašnje profesorke vide u novoj ulozi.

Šiđani su se, kao dobri domaćini, potrudili da ovo veče bude ispunjeno toplinom i prijateljstvom. Upravo u takvoj atmosferi „Ilijanum“ je još jednom pokazao da je muzej mesto u kojem se čuva umetničko nasleđe, ali i prostor u kojem se stvaraju novi susreti gde se grade veze među ljudima.
Na samom kraju večeri, Jovana Bakajlić zahvalila je autorki i svim učesnicama na divnom književnom susretu, osvrnuvši se i na dosadašnji rad Silvije Stojilković. Istakla je da joj je posebno drago što se autorka upustila u bibliotekarske vode i nastavila svoj profesionalni put u novoj oblasti kulture, ali i da joj je istovremeno veoma žao što će mnoge buduće generacije ostati uskraćene za njena predavanja, njenu energiju i motivaciju koju je nesebično širila tokom gotovo tri decenije prosvetnog rada.

„Kultura ne poznaje teritorijalne granice – ona nas povezuje, upoznaje, stvara i neguje prijateljstva.“ Ta misao najbolje opisuje i ovo susretanje Šida i Sremske Mitrovice. Kada se u jednom prostoru sretnu knjiga, slikarstvo, muzika, prosveta i ljudi koji veruju u značaj kulture, granice prestaju da budu važne.

M. N.