IZ UGLA PSIHOLOGA O ISTRAJNOSTI

Na putu ostvarenja postavljenih ciljeva

Ivana Milanović-Tomašević

Ako želite da unesete promenu u svoj život ili postignete neki cilj, potrebno je da istrajete dok se promena ne dogodi ili cilj bude postignut.
Ništa jednostavnije. Zvuči kao da ste uštedeli mesece psihoterapije i gomilu novca. Međutim, priroda istrajnosti uključuje više faktora od jednostavnog pozivanja sebe da nastavite sa tim i ne odustajete ili uveravanja drugih da se upornost isplati. Istrajnost zahteva razvoj filozofije izdržljivosti ne samo za danas ili sledeću nedelju, već i na duži rok. Neke rečničke definicije istrajnosti uključuju uporno nastavljanje i nepopustljivost, što implicira nefleksibilnost u ponašanju ili nepromišljeno guranje napred. Tako definisano zvuči kao tvrdoglavost, ali se istrajnost razlikuje od nje po adekvatnoj proceni svrsishodnosti akcije.
Često želimo promenu, a da ne radimo na tome. Sviđa nam se ideja promene, ali ne i borba na putu ka njoj. Koliko puta ste poželeli da prestanete da pušite, smršate, očvrsnete, promenite karijeru, napustite dosadnu vezu ili odete na neku daleku, nedovoljno istraženu destinaciju? Šta vas je sprečilo da to uradite? Moguće da je to bio očekivani napor i preokret u vašem životu; možda strah od promene… Čak i ako kažete da ste motivisani da se promenite, to ne znači da će promena neizbežno doći.

Cilj – napor – upornost

Motivacija se sastoji od tri komponente: cilj – ono što pokušavate da uradite ili postignete, napor – koliko se trudite i upornost – koliko dugo ćete nastaviti da pokušavate. Možda znate u kom pravcu idete, uložite mnogo truda u početku da stignete tamo, ali odustanete od svog cilja, jer vam nedostaje upornosti da održite napor da ga postignete. Neki autori smatraju da je promena ponašanje usmereno ka cilju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i da, ukoliko želite da prekinete ono što smatrate lošom navikom (npr. zavisnost od tableta za smirenje, pušenje, utešno jedenje), budete apsolutno načisto u vezi sa tim da li zaista želite da se promenite. Moraćete da budete motivisani ne samo da prekinete naviku, već i da istrajete u tome. Mnogi ljudi unapred zaštite svoj napor za promenu sa AKO i ALI (npr. Voljan sam da se potrudim, ako mogu da budem siguran da ću uspeti i Želim da promenim, ali brinem se koliko teško se očekuje od mene da radim). Kada u praksi naiđem na ove odbrane, često u šali kažem: Čim procenite da vam je potrebna garancija za uspeh, kupite usisivač (ili neki drugi uređaj). Dobijete garanciju čak pet godina (za manje aparate samo tri). Ako ste voljni da uložite napor i rizikujete, ne znajući tačno šta vas na putu promene čeka, značajno sebi povećavate šanse za uspeh.

Poziv na promenu

Epiktet, stoički filozof je smatrao da ljude ne uznemiravaju stvari same po sebi, već ono što o tim stvarima misle. Ukratko, osećate i ponašate se onako kako razmišljate. Ako verujete da je promena moguća i da imate kapacitet za nju, spremnije ćete preduzeti sve ono što promena od vas zahteva. Ako, pak, verujete da ste nemoćni, da je promena nemoguća, teško izvodljiva, da nema svrhe pokušavati, jer na malo šta možete uticati, rizikujete nezadovoljstvo sobom i svojim životom, neostvarene ciljeve i neispunjavajuće odnose sa drugima.
Kada pozivamo ljude na promenu, uobičajen odgovor je „pokušaću“, a ne „uradiću“. Iako ovaj odgovor obično ukazuje na to da će se oni potruditi na neki način, on takođe označava nedostatak posvećenosti sa njihove strane, kao da nisu dovoljno prionuli na ideju promene. Da li ste jutros ustali iz kreveta ili pokušali da ustanete? Da li ste otišli na posao ili pokušali da odete? Promena zahteva ne samo akciju, već i trajnu akciju. Ponekad deluje iznenađujuće kada ljudi koji izjavljuju da poseduju „snagu volje“ ne uspevaju da ostvare svoje ciljeve. Dilemu razrešava analiza definicije snage volje. Oni se često vrte oko odlučnosti da se promene, ali se tu zaustavljaju (npr. „Odlučan sam da smršam. Samo je pitanje snage volje i onda sve dođe na svoje mesto“). Snagu volje je lako prizvati, ali je teško primeniti u praksi, jer to nije samo odlučnost da se promeni, već i odlučnost da se radi na promeni sebe i stvarni rad koji neko preduzima da bi pratio ovu odlučnost.

Saboteri istrajnosti

Navešćemo neke od sabotera istrajnosti, razloge kojima se može objasniti zašto ne istrajete u svojim nastojanjima usmerenim ka cilju:
• Hedonizam kratkog dometa – ovo se odnosi na traženje trenutnog zadovoljstva i zadovoljstva nauštrb vaših dugoročnih ciljeva (npr. provodite više vremena u razonodi na društvenim mrežama, umesto baveći se nekim svrsishodnim aktivnostima). Da biste postigli svoje dugoročne ciljeve, obično morate da se odreknete nekih (ali ne svih) kratkoročnih zadovoljstava. Jedna od najtežih stvari za ljude je da rade na svojim dugoročnim ciljevima, uz podnošenje kratkoročne nelagode. Hedonizam kratkog dometa obično uključuje želju da se izbegne bol, nelagodnost, neprijatnost itd. On potiče od filozofije niske tolerancije frustracije u kojoj prihvatate da je konstruktivna promena poželjna u vašem životu, ali je posao povezan sa njom pretežak ili nepodnošljiv. Nizak prag tolerancije na frustraciju je možda glavni razlog zašto se ljudi ne poboljšavaju nakon što su stekli razumevanje svog problema i načina na koji ga stvaraju.
• Kad bih samo znao kako je počelo – ljudi se često ubeđuju da, ako otkriju uzroke svojih problema (obično leže negde u prošlosti), onda će biti motivisani da ih prevaziđu ili će se spontano izlečiti od njih. Verovanje da rešenje naših problema leži u prošlosti, a ne u sadašnjosti baca nas u zamku prošlosti i dovodi u pitanje smislenost nastojanja da išta promenimo. Traganje kroz prošlost može dati neki uvid u sticanje sadašnjih problema, ali je malo verovatno da će pružiti koristan vodič za sadašnje pokušaje njihovog rešavanja. Trenutni problemi se održavaju trenutnim uverenjima i ponašanjima, a ne prošlim događajima. Umesto na ono što je bilo, fokusirajte se na ono što jeste i kako se može promeniti.
• Kako mogu da istrajem, ako nisam dobar – možda ćete želeti da se pozabavite problemom zavisnosti, na primer, ali smatrate da ste bezvredni zbog toga što imate zavisnost. Sa ovom slikom o bezvrednosti, pretpostavljate da će pokušaji promene biti uzaludni, jer možete videti samo loše u sebi, a ne dobro koje može proizaći iz vaše upornosti. U ovoj situaciji je dvostruki izazov: najpre bezuslovno prihvatanje sebe kao osobe vredne postojanja i poštovanja, pa tek onda rad na prevazilaženju problema.

Ne mogu da se promenim

• Ja više nisam ja – neke osobe se toliko identifikuju sa nekim svojim osobinama, da to otežava promenu. Na primer: Ja sam temperamentna, lako planem, ali se lako i smirim. To sam ja! Kome se sviđa, sviđa! Međutim, ukoliko ovakva osoba funkcioniše u kolektivu koji slabo toleriše ispade besa i agresivnosti, potreba za promenom je očigledna. Pa ipak, odustajanje od poznatih, iako samoporažavajućih, misli i ponašanja može dovesti do toga da se osoba oseća čudno ili neprirodno dok radi na sticanju produktivnijeg pogleda na rešavanje problema. Ovo disonantno stanje stvoreno sukobom ili tenzijom između novog, nastajućeg ponašanja i starog, može da navede osobu da odustane od pokušaja da se promeni kako bi se osećala ponovo prirodno, kao više ja.
• Takav sam kakav sam i ne mogu da se promenim – ovaj pogled na beznadežnost promene zasniva se na konfuziji između predispozicije (sklonosti) i predodređenosti (neminovnosti). Implikacija predispozicije nije da podlegnete pesimizmu, već da uložite veći i trajniji napor da prevaziđete problem ili smanjite negativan uticaj koji on može imati na vaš život.
• Drugi mi moraju pomoći – Ako ja krenem na dijetu, moraju svi ukućani. Time se prebacuje odgovornost za ličnu promenu na druge, ali i krivica u slučaju neuspeha. Zahtevanje da Vas drugi moraju „držati za ruku“, razvodniće vašu ličnu odgovornost za promene i ojačaće uverenje da ste previše slabi i krhki da biste to uradili sami.
• Šta ako ne uspem? – to obično znači da će svi vaši napori u promeni biti uzaludni ako ne postignete svoj cilj. Ovaj stav proizilazi iz filozofije niske tolerancije na frustraciju (npr. Ne mogu da podnesem neizvesnost. Svaki dan se borim da uložim sav mogući napor, a ne znam hoću li dobiti unapređenje. Zašto bih sebe izlagao tome?!). Neizvesnost možete da vidite kao izazov umesto da vas zastrašuje.

Prestar za promene

• Ne napredujem, pa bih mogao i da odustanem – kada pokušavate da promenite neko čvrsto ukorenjeno ponašanje, može proći neko vreme pre nego što napredak bude očigledan. Promena se obično dešava malim koracima, a ne jednim ogromnim korakom.
• Posvećenost nepovratnim troškovima – nepovratni troškovi su ulaganja (npr. finansijska, emocionalna, stručna) koja ste napravili u određenom toku akcije, kao što je ostanak u vezi za koju smatrate da je neispunjavajuća. Nerado napuštate vezu, jer to znači da morate da opravdate ove neuspele investicije (npr. „Zašto nisam otišao mnogo ranije, ako nisam bio srećan?“). Da biste izbegli tako bolnu samokritiku, istrajavate na svojim neuspelim investicijama (tj. ostajete u vezi). Umesto bilo kakve dalje posvećenosti nepovratnim troškovima, možete: (a) da se zapitate koje konstruktivne lekcije možete naučiti iz tih „protraćenih“ godina, da biste usmeravali buduće ponašanje; (b) ponovo procenite svoj zaključak da su te godine bile potpuno potrošene (npr. bilo je i lepih trenutaka; sad tačno znam šta mi treba u partnerskoj vezi); (c) smatrati da neko odmereno preuzimanje rizika otvara put za uzbudljiviji ili zanimljiviji život nego uvek „igrati na sigurno“; i (d) razumete razloge vašeg ponašanja tokom tih godina (npr. „Bojao sam se da ću izgubiti svoju zaštitnu mrežu“) umesto da ga vidite kao rezultat ličnog neuspeha i nedostatka.
• Prestar sam da bih se promenio? – ovaj komentar može biti mešavina niske tolerancije na frustraciju (npr. Preteško je raditi ove stvari u mojim godinama), fatalizma (npr. Ako dobijem dijabetes, neka bude. Od nečeg se mora umreti) i istinsko uverenje da si u određenim godinama postavljen na svoje puteve i da te ništa ne može izbaciti iz njih. Hajde da pretpostavimo da su vaše ideje pre hipoteze nego činjenice. Testirajte kako biste utvrdili da li se u Vašem životu mogu napraviti neka poboljšanja.
• Skakanje sa zadatka na zadatak – neki ljudi veruju da je jedan iskorak ka rešenju problema dovoljan utrošak napora na njega. Suštinska promena ipak zahteva mnogo više od toga. Zapitajte se, recimo, da li se problem javlja ređe nego ranije, da li je manjeg intenziteta, da li traje kraće nego ranije. Ako je odgovor „da“ na sva tri pitanja, onda se usredsredite na drugi problem, ali ne zaboravite da pripazite na prethodni jer, ako ga ostavite „bez nadzora“, može ponovo postati problematičan.

Uočavanje problema

• Promena se brine sama za sebe, zar ne? Možda verujete da se posle perioda neprekidnog napora na uspešnom rešavanju problema napredak održava nezavisno od bilo kakvih daljih akcija sa vaše strane. Ovo je recept za recidiv, odnosno povratak na staro. Da biste dugoročno održali pozitivne efekte promene, potrebno je uvežbavanje novih funkcionalnih uverenja i ponašanje postane svakodnevna rutina, kako bi se učvrstila i održala.
• Ne osećam se drugačije – emocijama potrebno više vremena da se promene od misli ili ponašanja . Zato budite strpljivi, uporni u procesu promene.
• Sekundarni dobici. Ovo se odnosi na pojedince koji imaju korist ili dobit od toga da se ne menjaju. Na primer, ostajete depresivni zbog saosećanja i pažnje koje dobijate od drugih za koje verujete da će prestati kada vam bude bolje. Ako niste sigurni zašto su Vaši napori da promenite neuspešni, postavite sebi neka od sledećih pitanja da biste procenili prisustvo sekundarnih dobitaka: 1) Dobra stvar u vezi sa mojim problemom je… ; 2) Da li je moj problem ikada izazvao neke posebne prednosti za mene?; 3) Kao posledica mog problema, da li sam izbegao stvari ili događaje?; 4) Šta imam iz ove situacije koju ne dobijam van drugih situacija?; 5) Kako mi ovaj problem pomaže?
• Sada mogu da vidim u čemu je problem. Možda verujete da će „videti“ šta je uzrok problema automatski rešiti problem bez ikakvih dodatnih napora. Sam uvid će doneti neophodne promene u Vašem životu. Nažalost, proces promene je komplikovaniji: uvid plus snažna i uporna akcija jednaki su trajnoj promeni.

Usmerenost ka ostvarenju postavljenih ciljeva

Važnost razvoja filozofije istrajnosti je razvoj usmerenosti ka ostvarenju postavljenih ciljeva. Sklonost ka lakom odustajanju i otpor prema promeni će vas verovatno vrlo brzo obeshrabriti i ubediće da je neprekidan napor previše težak za podnošenje. Ironija je u tome što odustajanje stvara više problema na duži rok, što će onda zahtevati dodatni napor za njihovo rešavanje, ako želite da izbegnete da budete preopterećeni ili da vam zagorčaju život. Sledeći put kada se budete dvoumili da istrajete u nekoj aktivnosti koja vam je važna, zapamtite da će posledice odustajanja od nje /neistrajanja u njoj verovatno biti gore od podnošenja neprijatne borbe protiv njih.
Ivana Milanović-Tomašević, psiholog