USPESI MITROVAČKIH ĐAKA U PROTEKLOJ ŠKOLSKOJ GODINI

Đekić „iz inata“ plivao za zlato

Sremskomitrovački đaci u školskoj godini koja je na izmaku zabeležili su izuzetne rezultate na školskim takmičenjima, iz gotovo svih predmeta.
M novine će od ovog broja, pa u nekoliko narednih, predstaviti one učenike koji su svojim školama, drugarima, ali i svom gradu doneli najviše uspeha i radosnih trenutaka.
Predstavljanje talentovane dece započećemo jednim sportskim uspehom, a to je uspeh mladog Boška Đekića iz Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“.
O uspesima plivača „Srema“ Boška Đekića pisali smo u više navrata. Na Školskoj olimpijadi U Novom Sadu krajem maja dokazao je raskošan talenat i formu. Za Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“ uzeo je najvredniju zlatu medalju u plivanju na 50 metera kraul sa vremenom od 28,99.
– Pre takmičenja svim drugarima sam govorio kako ću ići na 28, ali mi niko nije verovao izuzev mog tate, pa sam na kraju išao i brže. Zbog toga sam naravno jako srećan. Jedini sam plivao ispod 30 sekundi. Drugo mesto je bio moj drugar iz Subotice koji je plivao nešto više od 30 sekundi. Kad smo se vratili u Mitrovicu i školu svi drugari su mi čestitali, jer je razredna na zajedničkoj grupi stavila moju sliku na pobedničkom postolju. Svi su pisali „Bravo Bole“. Inače, u klubu imam više trenera sa kojima radim. Ponedeljkom, sredom i petkom tu je Dragan Čudić, utorkom i četvrtkom Igor Španović a vikendom radim sa Nilom Maljkovićem. Svi me na pravi način podržavaju. Trener Španović je moj individualni trener i zadužen je za moju tehniku. On mi je rekao da na ovom takmičenju treba da isplivam otprilike 29 sekundi a ja sam eto išao i brže, kaže Boško Đekić koji za razliku od mnogih vršnjaka koji su u vodi od najmlađih dana, pliva manje od tri godine. Jedan od uzora svakako mu je brat Nemanja Radović koji je motivisao mladog Mitrovčanina da krene na bazen. Od treninga iz zabave Boško je danas postao školski olimpijski prvak Srbije.
– Odlično se osećam kad plivam sa svoj klub a naročito mi je dobro kad plivam za školu. Svi me podržavaju i zato sam najbolji sportista u školi. Znam da svi navijaju za mene, što mi je naravno drago. Na takmičenje me je vodio nastavnik Joca Kopočić koji je takođe velika podrška. Sviđaju mi se svi nastavnici koje sam dobio u petom razredu jer svi žele da nam pomognu i na nas dobro nauče, tako da mi ostaje kad dođem kući samo da ponovim gradivo, kaže Boško koji je odličan učenik.
Boško Đekić povremeno uz podršku roditelja, dede i sestre Milice trenira u novosadskoj „Vojvodini“. Želi da ostane u plivanju a sportski uzor mu je Milorad Čavić. Perspektivni plivač i svakako budući reprezentativac na kraju je uputio poruku svojim vršnjacima da se bave sportom i veruju u sebe, navodeći vlastiti primer sa Olimpijade u Novom Sadu gde je malo ko verovao da će isplivati vreme od 28 sekundi, a sumnja u njegov mogući rezultat upravo je bila Boškov najveći motiv pred najveće školsko takmičenje u Srbiji.
D. Mostarlić
A. Dražić