DNUK "KOLOMEJKA" SREMSKA MITROVICA

Voleti svoje, poštovati tuđe

Nakon poslednjeg popisa stanovništva, u Sremskoj Mitrovici živi oko četiri stotine Ukrajinaca. To je za gotovo stotinu manje u odnosu na samo jednu deceniju ranije. Ipak, i dalje vredno čuvaju svoju tradiciju i neguju običaje svoga naroda.

Ukrajinci u Sremskoj Mitrovici su prvi folklorni ansambl osnovali 1979. godine. Funkcionisao je pod okriljem tadašnjeg Doma omladine „Prvi novembar“. Kasnije je osnovan nacionalni savet, a potom je i udruženje počelo da funkcioniše samostalno kao DNUK „Kolomejka“. Inače, kolomejka je naziv tradicionalne igre. Udruženje danas u svom sastavu ima folkrolni ansambl za odrasle, decu, omladinu, pevačku grupu, koja je jedna od najstarijih izvornih pevačkih grupa u kojoj ima članova od 70 i 80 godina.

–  Najstariji članovi su i jedni od najupornijih. Imamo i mešovitu pevačku grupu, to je naša generacija koja je i počela da igra 1979. godine. Sve je krenulo sa druženjem. Danas imamo i sekcije veza i šivenja za izradu narodnih nošnji i peškira. Izdavali smo monografije kako su dolazili jubileji, odnosno 20 godina i 40 godina rada. Po svim grupama zajedno imamo oko 80 aktivnih članova, rekao je predsednik udruženja Nikola Ljahović.

Aktivno učestvuju na raznim festivalima, najčešće u Srbiji, ali i u Bosni i Hercegovini. Odličnu saradnju imaju i sa drugim nacionalnim manjinama, ali i sa srpskim udruženjima koja neguju običaje, tradiciju i kulturu.

– Imali smo i humanitarne nastupe sa Olenom i njenim plesnim studijom, zatim sa udruženjem grčko-srpskog prijateljstva „Irida“ smo učestvovali u jednom, takođe, humanitarnom koncertu. Priključujemo smo se svim aktivnostima gde nas pozovu i kada možemo da odgovorimo tom pozivu, istakao je Ljahović.

Kako su u ukrajinskom narodu, kao i u srpskom, crkva i običaji usko povezani, tako su došli na ideju da sačuvaju neke narodne i običajne pesme od zaborava. Odlučili su da organizuju festival božićnih pesama.

– Pokušavamo da sačuvamo božićne pesme od zaborava, kojih ima zaista mnogo i tek sad smo to otkrili, kada smo počeli da pronalazimo knjige. Naučili smo mnogo toga što do sada nismo znali. Dve godine zaredom smo u našoj crkvi organizovali božićne koncerte na kojima smo imali veliki broj gostiju, između osam i deset ansambala iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Iz grada smo takođe imali goste, koji nisu Ukrajinci. Imamo veoma lepu saradnju sa svima, dodao je Nikola Ljahović

Već 25 godina se održavaju i časovi ukrajinskog jezika. Nastava je organizovana dva puta sedmično u Osnovnoj školi „Jovan Popović“ u večernjim terminima, kako bi sva zainteresovana deca imala priliku da prisustvuju.

– Ne možemo od njih očekivati da progovore savršeno ukrajinski, ali damo im određenu svest ko su, šta su…  Fakultativno izučavanje jezika predaje učiteljica i to je podržalo Ministarstvo prosvete. Interesovanje je zadovoljavajuće, recimo, „Blok B“ naselje je velika mesna zajednica i tu ima dosta Ukrajinaca koji pohađaju „Popovićevu“ školu. Direktor nam omogućava da imamo časove u popodnevnim i večernjim satima, kada deca završe svoje redovne obaveze i na tome smo zahvalni, jer dajemo mogućnost deci i iz drugih škola, čak i iz Laćarka da stignu na nastavu jezika, objašnjava naš sagovornik.

Među onima koji su učili tokom detinjstva ukrajinski je i Anja Leščuk. Ona danas ima 24 godine i aktivno peva u udruženju. Iz mešovitog je braka, Srpkinje i Ukrajinca, a negovanje ukrajinske kulture su započele upravo Anja i njena rođena sestra, koja igra u foklornoj grupi.

– Apsolvent sam na Akademiji umetnosti, smer muzička pedagogija. Trenutno predajem muzičku kulturu u jednoj školi ovde. Sviram klavir već 18 godina, a pevanjem se bavim od svoje treće godine. Sa tri i po godine sam imala svoj prvi solo nastup sa horom „Vivak“. Nastupala sam na „Raspevanom proleću“, festivalu „Dida čarolija“… Počela sam dolaziti u udruženje, kada je za mene čuo predsednik Nikola Ljahović. Počela sam ubrzo da nastupam na ukrajinskim dečjim festivalima, kao što je „Veselka“ u Kuli. Prve godine sam već osvojila prvo mesto, iako nisam znala ukrajinski jezik. Nikola mi je ispisao kako se izgovaraju reči pesme, naučila sam to napamet i proglasili su me pobednicom. Posle toga sam krenula u školu ukrajinskog jezika, kao i moja sestra. Imali smo i knjige i domaće zadatke, bile smo redovne i zainteresovane za to. Sve postižem, ne igram u folkloru jer smatram da nemam talenat za to, ali zato pevam kad god nastupamo. Život dece u mešovitom braku u Mitrovici izgleda potpuno normalno. Otac recimo ni ne zna ukrajinski jezik, ali je redovna tehnička podrška u udruženju. Majka je Srpkinja, a član je „Kolomejke“ i peva u horu, ispričala je Anja Leščuk.

U udruženju „Kolomejka“ ističu da ih je epidemija korona-virusa omela u redovnim aktivnostima, te da je zabeležen odliv članova tokom pauze, odnosno zabrane okupljanja većih grupa, ali nadaju se i pozivaju sve zainteresovane da se priključe jednoj od najstarijih kulturno-umetničkih grupa nacionalnih manjina u Sremskoj Mitrovici.

Aleksandra Dražić

Foto: Privatna arhiva DNUK „Kolomejka“