MALO IZOŠTRENO

Fašizam nije rođen u svojoj rodnoj kući

Među nama nema mnogo onih koji se u protekla četiri meseca nisu zapitali da li bi nam bilo lakše ako uvedemo sankcije Rusiji i pridružimo se jednoumnom vrištećem proglašavanju Rusije fašističkom nemani našeg vremena. Sve što nam se desilo počev od zapadnjačkog razmontiranja Jugoslavije, potpaljivanja građanskog rata, bombardovanja Srbije i otimanja Kosova pa do današnjih udara na Republiku srpsku, ukazuje da bismo samo bili potapšani po ramenu i dodatno pritisnuti za „naše dobro”.

Zapadnjačka jednoumna mržnja protiv Rusije nije se primila iz nekakve fašističke prirode zapadnjačkih naroda, jer su i u zapadnjačkim ljudskim prirodama dobro i zlo razmešteni srazmerno kao i u prirodama pripadnika nezapadnih naroda, već što je kroz medijski inženjering u zapadnjačkog čoveka instalirana predstava da se fašizam iz Hitlerovog političkog potomstva uselio u Ruse, pa je sada NATO preuzeo sveti posao iz poznate epizode Hristovih čuda, u kojoj Spasitelj izgoni đavola iz zaposednutih i dopušta mu da se useli u svinje, ali svinje nagoni da se strmoglave sa litice u more. Samo što Rusi neće biti nagonjeni na litice Crnog ili nekog drugog mora već na litice Istorije sa kojih je strmoglavljivanje definitivno.

Gle čuda, iz političkih potomaka Hitlera u Bosni fašizam je sam pobegao, zamislite gde, u Srbe, i sada stanuje u Srbiji i Republici srpskoj, što potvrđuje genocid u Srebrenici. Ispada da Spasitelj nije ni morao da sunovraćuje nedužne životinje sa litice u smrt, mogao je samo da ih smoči u plićaku i tako eliminiše zlo.

U tekstu u  „Njujork tajmsu“ („Treba to da kažemo, Rusija je fašistička“) američki istoričar Timoti Šnajder nalazi da fašizam nikada nije poražen kao ideja, kao kult iracionalnosti i nasilja, nije mogao da bude pobeđen kao argument.  „Tek na ratištima Drugog svetskog rata fašizam je pobeđen. Sada se vratio – i ovoga puta, zemlja koja vodi fašistički rat uništenja je Rusija.“

Američki kongresmeni i senatori nisu zadovoljni čak ni ovolikom slobodom pristrasnog istoričara. U Kongrasu SAD 23. juna održala je sastanak Komisija za bezbednost i saradnju u Evropi (OSCE) i vrlo ozbiljno raspravljala o „dekolonizaciji Rusije“. Komisija, koju inače čine devet članova Predstavničkog doma američkog kongresa, devet članova američkog Senata i po jedan član iz Stejt departmenta, Ministarstva odbrane i Ministarstva trgovine, zaključila je da je neophodna dekolonizacija Rusije i reinterpretacija njene istorije da bi joj se dopustilo da opstane u njenim sadašnjim granicama.

Prevedeno na jezik koji svi razumeju, Ruska federacija mora da se pocepa i retroaktivno, uključujući najmanje Drugi svetski rat, proglasi osvajačkom i fašističkom.

Američki novinar Fil Batler izveštava o ovom sastanku i zgranuto kaže da je njegova vlada praktično javno priznala da svim silama radi na propasti Rusije, pa izgleda neverovatno da i dalje ima onih koji ne razumeju zašto Rusi toliko zaziru od uticaja NATO-a u Ukrajini. „Da budem kristalno jasan“, kaže Fil Batler, „ovi ljudi ne mogu se prosto opisati kao budale, pa čak ni kao obmanuti ziloti. Oni čak nisu ni zli, makar prema klasičnoj definiciji tog pojma. Ako pogledate njihov susret na Jutjub kanalu Komisije, siguran sam da ćete se naježiti, baš kao što sam se i ja naježio kad sam video granitnu samouverenost njihovih narativa. Ova blebetala ne razumeju suštinu nijednog problema, oni su prosto montirani da budu lutke.“

Ako ukrajinska sve slabija vojska ne uspe svojim pogibijama da zamori rusku vojnu mašineriju i tako olakša potonji posao NATO-u, ostaće bar genocid. Da, dobro ste razumeli: genocid je jedan od ciljeva ukrajinskog rukovodstva, ne u smislu da ga samo počini, ako to već nije postiglo pre 2014. nad etničkim Rusima u Donnjeckoj i Luganskoj narodnoj republici,  već da omasovi pogibiju sopstvenog naroda do razmera koje Putinu garantuju optužbu za genocid. Ako to Zelenski postigne, onda ima izgleda da posle potpunog sloma naroda i države tuče Ruse na suđenju za genocid.  Ako postignemo genocid, nismo sasvim izgubili rat. Posle ćemo Putina odvesti u Hag i naslađivati se njegovim miloševićevskim mrcvarenjem sve do njegovog bekstva iz zatvora na onaj svet.

Bošnjaci u BiH nisu uspeli ratnim sredstvima da marginalizuju Republiku srpsku, pa su od mira po Dejtonskom ugovoru, koordinirano sa Zapadom, pokrenuli lokalni hladni rat protiv Republike srpske, u kome se preko narativa o genocidu, besumnje iskreiranog na Zapadu, osporava legitimnost srpskog entiteta.

Nije lako ni pobrojati sve rezolucije „demokratskog sveta“ o zločinu u Srebrenici koje ciljaju da se Republici srpskoj kao genocidnoj i fašističkoj tvorevini oduzme dejtonska legitimnost kojom ona koči ulazak BiH u NATO. Najvažniju od svih „srebreničkih“ rezolucija, koja i Srbiji i Republici srpskoj natura odgovornost za naučno osporeni genocid, blokiraju u Savetu bezbednosti upravo Rusi, kojima se „reinterpretacijom“ istorije Drugog svetskog rata, upravo preduzete u Američkom Kongresu, garantuje preimenovanje u fašiste!