MITROVAČKA ODBOJKAŠKA PORODICA IZ KOJE DOLAZE ŠAMPIONKE

Kako je odbojkaški adrenalin zapisan u genima sestara Mihajlović?

U Sremskoj Mitrovici, gradu za koji smo u mnogobrojnim novinskim napisima konstatovali da je rasadnik talenata ženske odbojke, ovaj sport često je bivao deo porodične tradicije. Tako je i danas. Nastupe svih selekcija Gradskog ženskog odbojkaškog kluba „Srem“ u poslednjih nekoliko sezona prati zapažena uloga sestara Mihajlović – Ane i Mine. O tome svedoče sjajni klupski rezultati ali i pojedinačna priznanja. Poslednje je stiglo pre nekoliko nedelja kada je na završnom turniru državnog Pionirskog prvenstva u Ubu četrnaestogodišnja Mina Mihajlović dobila vredno priznanje – proglašena je za najboljeg blokera, dok je njena ekipa – aktuelni prvak Vojvodine, postala vicešampion Srbije. Minina dve godine starija sestra Ana uveliko je okosnica najboljeg seniorkog tima „Srema“ a još kao pionirka u talentovanoj generaciji mitrovačkih odbojkašica sa lakoćom je osvajala prvenstva Vojvodine i Srbije, kao najkorisnija igračica završnih turnira. Na prošlogodišnjem evropskom šampionatu za pionirke bila je najbolji pojedinac srpske reprezentacije. Ana je proglašavana i za najboljeg sportistu Sremske Mitrovice i Srema.

Talenat, igrački kvalitet i samouverenost ovih devojaka našli su potporu u krugu najuže porodice, oca Zorana i majke Mirjane, ali i odbojkaških „fanova“ u najbližoj familiji. Majka sestara Mihajlović – Mirjana, oduvek je bila u sportskim vodama, jedno vreme i u odbojci, dok je Mirjanina rođena sestra Marija Mitrović bila deo jedne od najuspešnihih generacija mitrovačke ženske odbojke koja je krajem septembra 2000. godine odigrala prvu utakmicu u tadašnjoj Prvoj A jugoslovenskoj odbojkaškoj ligi. Na prvenstvenim nastupima talentovane odbojkašice redovno imaju podršku oca Zorana i dede Zdravka koji je odbojkaškim sportom „inficiran“ još od vremena igara ćerke Marije u „Sremu“ pre dvadesetak i više godina.

U mometima kada je Ana Mihajlović, još u godinama pionirskog uzrasta debitovala za seniorski – prvi tim GŽOK „Srem“, mnogi izveštači opravdano su ukazivali na vanredno vredan talenat „devojke o kojoj će odbojkaška javnost tek pričati“. Identično je bilo i mišljenje odbojkaških stručnjaka. Iako sadašnji trener „Srema“ Mirjana Musulin, iz očigledno pedagoških razloga izbegava da izdvaja i preterano hvali mlade igračice, sprečavajući ih da prerano „polete“, uloga šesnaestogodišnje primačice u kreiranju poena i podizanju „adrenalina“ najmlađe ekipe u ligi bila je evidentna. U ovom trenutku, sa sada već zavidnim superligaškim igračkim iskustvom, Ana je prinuđena da mentalno i karakterno sazri kako bi se „nosila“ sa pohvalama koji joj zasluženo pripadaju, ali i prihvatila sugestije i dobronamerne primedbe ljudi oko sebe. U ovom trenutku Ana Mihajlović je devojka koja odaje utisak odlučne i samouverene mlade osobe koja zna šta hoće. U donošenju daljih odluka u životu i karijeri računa na oslonac u svojim najbližima. Prema rečima mame Mirjane, Ana ima pozitivno izgrađen odnos prema obavezama ali i neke lične rituale kojima se ozbiljno priprema za svaki odbojkaški trening.

Nastavile odbojkaški put tetke Marije

Sestre Mirjana Mihajlović i Marija Mitrović u sportskim vodama su od najmlađih dana, najpre kao uspešne gimnastičarke, a potom i atletičarke, odnosno odbojkašice. Marija je u jednom momentu ušla u ozbiljnu odbojkašku priču kod trenera Mihalja Fora u školi „Sveti Sava“ a potom je radila pod stručnim nadzorom Zorana Kovačića i profesora Predraga Nemeca u vreme uspona ŽOK „Srem“ kada je ključne utakmice ovog kluba za ulazak u najviši državni rang posmatralo 3500 navijača u hali „Pinki“. Marija, koja je u svoje vreme poput sestričine Ane danas „ostavljala srce“ na terenu, bila među najboljim igračicama tima iz koga su mnoge devojke napravile velike karijere. Na žalost, zdravstveni razlozi omeli su je u ostvarenju najviših sportskih ciljeva. Njenim putem, ostvarujući još bolje rezultate krenule su Ana i Mina.

Mirjana Mihajlović uvek je bila tu, kako sama kaže – negde sa strane i pružala je podršku, kako sestri Mariji tako i ćerkama Ani i Mini.

– Najveća smo podrška ćerkama u svemu. Ne žurimo sa nekim velikim odlukama jer smatram da postoji još prostora da nešto nauče, da se dovoljno „prekale“ i da uz dobro zdravlje, stepenik po stepenik napreduju. Bitno je da kvalitetno treniraju, da imaju zdrave radne navike i vole to što rade a mi njihovi najbliži koji ih zdušno podržavamo, živimo za njihove utakmice i uspehe. Dozvoljavamo im da budu samostalne i „svoje“ jer ništa nije moguće postići na silu i preko noći. Smatram da sport odlučujuće utiče na formiranje kvalitetnih ličnosti i savetujem ćerkama da poštuju autoritete i slušaju trenere jer je to u interesu njihovog igračkog razvoja, kaže Mirjana Mihajlović.

Mama Mira izražava nadu da će vreme koje dolazi najbolje oceniti i nagraditi talenat i rezultate rada njenih ćerki. Mnogi su prepoznali da su one već sada sadašnjost, budućnost i ponos svog grada i srpske ženske odbojke.

– U našoj porodici sport je bio uobičajena stvar i Ana se od detinjstva bavila sportom. Na isti način sestra i ja volele smo sport i od najmlađih dana uvek smo nešto trenirale, jer je i naš otac zaljubljenik u sport. Ana je uspešno počela sa atletikom a već sa pet godina krenula je u školicu sporta u „Zmajevoj“ školi. Želeli smo da Ana proba mnoge sportove i ja sam zaključila da njoj odgovaraju svi sportovi sa loptom. Jednom prilikom kada je imala sedam godina odveli smo je na prvi odbojkaški trening kod Srđana Radovanovića u „Bajićevu“ školu. Trener je tada uočio njene predispozicije i evidentan talenat za odbojku. Tako su počeli Anini odbojkaški dani, kaže mama Mirjana.

Trener Radovanović posvetio se radu sa talentovanom devojčicom i već na prvim školskim takmičenjima i turnirima Ana se u igračkom smislu izdvajala u odnosu na vršnjakinje, pa je sa navršenih četrnaest godina zaslužila poziv u takozvanu perspektivnu grupu koju je vodio profesor Goran Nešić. Posle uspešnih odbojkaških tesitaranja Ana je u ovoj grupi nastavila rad pod stručnim nadzorom Nikole Kaprica, sadašnjeg trenera mlađih kategorija i pomoćnog trenera prvog tima „Srema“. Kao deo mlađih selekcija mitrovačkog kluba Ana i njene saigračice ostvaruju odlične pionirske rezultate i postaju deo reprezentacije Srbije. Trijumfovale su na Balkanijadi i uz samo jedan poraz postale peta ekipa u Evropi. Nedavno su u dresu kadetske reprezentacije Srbije izborile nastup na predstojećem Evropskom prvenstvu u Češkoj. Jedan od ključnih momenata u karijeri mlade mitrovačke odbojkašice bio je poziv bivšeg šefa struke prvog tima „Srema“ Vladimira Kapriša. Postepeno „bacanje u vatru“ tek stasale četrnaestogodišnje igračice u konkurenciji najboljih seniorskih odbojkašica od strane trenera Kapriša 2020. godine, pokazalo se kao dobar potez. Najbolja potvrda tome svakako je protekla superligaška sezona u kojoj je standardna Ana Mihajlović bila nezamenjivi šraf među izabranicama Mirjane Musulin. Malobrojni izostanci talentovane i energične primačice odražavaali su se na igru i rezultat u gotovo svakoj ligaškoj utakmici. Izuzev igračkih kvaliteta publika je na terenu primetila Aninu emotivnost i neophodnu sportsku „drskost“ koja ju je učinila jednom od lidera svoje ekipe. Za svaku loptu bori se do poslednjeg atoma snage i ne skriva ljutnju zbog svakog izgubljenog poena ili greške.

– Jednostavno ne mogu da podnesem grešku, čak i nešto što i nije greška – recimo, kad da me neko izblokira. Teško prihvatam gubitak poena i svaki poraz, rekla je Ana usmeravajući priču na pozitivnu atmosferu u ekipi „Srema“ i odličan međusobni odnos svih devojaka i šefa struke.

Ona kaže da je uz trenera Mirjanu Musulin ostvarila sam ogroman napredak. – Dobar je trener i imamo odličnu komunikaciju. Veruje u nas i voli da radi sa mladima što i jeste opredeljenje našeg kluba, rekla je Ana Mihajlović, srednjoškolska učenica sportskog smera „Mitrovačke gimnazije“.

U ovom trenutku kaže, veoma je vezana za svoj grad, okruženje i klub. O daljoj pesrpektivi razmišlja racionalno i sa svešću da će postepenim napretkom i dobrim rezultatima doći vreme za ostvarenje želje i krunisanje karijere pozivom u najbolju seniorsku državnu selekciju i vrhunske klubove Turske ili Italije. U planu je fakultetsko obrazovanje a trenutne obaveze u školi, uz podršku profesora i razrednog starešine prilagodila je ozbiljnim zahtevima profesionalnog sporta.

Kao mlađi član porodice u „kojoj se stalno priča o odbojci“, gde je sestra Ana uzor i inspiracija za napredovanje a i tetka Marija često ume da priča o svojim odbojkaškim danima, čini se da je sportski put Mine Mihajlović odavno zacrtan. Ko što je Ana u najmlađim danima bila dobar atletski sprinter, tako je Mina bila odlična u skoku u dalj.

– Počela sam da treniram uz Anu, mada na početku nisam bila previše zainteresovana, sve dok me trener Srđan Radovanović nije nagovorio i uz sestru i društvo u prvom razredu škole prelazim na odbojku u „Bajićevu“ školu. Prošla sam isti put kao i Ana, najpre kod profesora Nešića a potom i na zajedničkim klupskim treninzima sa Anom sve do njenog prelaska u prvi tim, kaže Mina Mihajlović koja je prve zapaženije rezultate ostvarila kao pretpionirka a danas igra na poziciji primača u pionirskom i drugom timu „Srema“ kod trenera Nikole Kaprica.

Ove godine postala je deo pionirske reprezentacije Srbije. Prema rečima mame Mirjane, Mina samostalno gradi svoju odbojkašku priču, „upijajući“ iskustva i radujući se uspesima svoje sestre. Učenica je sedmog razreda „Zmajeve“ škole i poput svoje sestre, volela bi da stekne visoko obrazovanje i ostvari profesionalnu sportsku karijeru.

Dejan Mostralić