ZORAN POŠA­RAC, JEDI­NI SARAČ U RUMI

Posla ima sve više

Izra­da opre­me za konje u našoj zemlji neka­da je bio veo­ma ispla­tiv posao. Danas je sara­ča veo­ma malo to je svi­ma pozna­to, a pre­ma nekim poda­ci­ma u Srbi­ji ih ima samo tro­je. Jedan od njih pra­vi opre­mu za konje u srcu Sre­ma, u Rumi. Zoran Poša­rac iz Rume jedan je od tro­ji­ce sara­ča u našoj zemlji koji se bave ovim zana­tom, koji sa raz­vo­jem konjar­stva, pono­vo poči­nje da živi. To se da pri­me­ti­ti po porudž­bi­na­ma i koli­či­ni posla, kaže Zoran koji je tim zana­tom počeo da se bavi ne kao poro­dič­nom tra­di­ci­jom, što je uglav­nom slu­čaj, već zbog gubit­ka posla. Nai­me, pre dva­de­se­tak godi­na Zoran je bio pro­gla­šen za teh­no­lo­ški višak u tada­šnjoj rum­skoj Koža­ri. Tada ga je kaže „muka nate­ra­la“ da se okre­ne zana­tu, za šta danas tvr­di da je bio možda i naj­bo­lji izbor u živo­tu. Sada je on začet­nik te poro­dič­ne tra­di­ci­je koju će nasta­vi­ti i njegov dva­de­se­tro­go­di­šnji sin Nedelj­ko.

– Ovim zana­tom se bavim već dva­de­se­tak godi­na. Zanat sam nasle­dio od sta­rih maj­sto­ra sa koji­ma sam radio, sa maj­sto­ri­ma sa koji­ma nisam u srod­stvu, ali su mi bili dobri pri­ja­te­lji i kole­ge, jedan iz Obre­nov­ca, a jedan iz Som­bo­ra. Ja sam zapo­čeo tu tra­di­ci­ju i prva sam gene­ra­ci­ja koja se bavi time, a nasta­vlja i moj dva­de­se­tro­go­di­šnji sin. Hoće da radi, nau­čio je mno­go toga, osta­lo je još da savla­da neke fine­se, ali mogu reći da će biti dobar maj­stor. Tako da se radu­jem što će nasta­vi­ti, jer ipak je naj­bo­lje biti svoj gazda, pri­ča Zoran Poša­rac, sarač iz Rume.

Sam napr­vio ala­te

A kakva bi to zanat­ska radi­o­ni­ca bila da se u njoj ne mogu vide­ti zani­mlji­ve alat­ke i maši­ne. Kod Zora­na se tako mogu naći alat­ke koje je sam pra­vio, kao što je reslo, ali i neke sta­re maši­ne, poput Len­če­ster­ke, maši­ne za šive­nje sta­re 120 godi­na. Za nju Zoran kaže da, iako malo spo­ri­ja, radi nepo­gre­ši­vo bolje nego bilo koja nova.

Isku­stvo iz rum­ske fabri­ke koža pomo­glo mu je da dobro upo­zna kožu, koja mu je sada osnov­ni mate­ri­jal za rad. Zato sada zna, čemu i sina uči, kako se kro­ji i kako naj­bo­lje isko­ri­sti­ti siro­vi­nu za rad.

Trži­šte za Zora­no­ve pro­iz­vo­de pola­ko oži­vlja­va. Sve više ljudi se u posled­njih neko­li­ko godi­na bavi konjar­stvom, pa tako i rum­ski sarač ima sve više posla A od kako je došlo vre­me da zbog koro­ne rum­skog vaša­ra više nema nego što ima, Zoran je uspe­šno raz­vio i inter­net pro­da­ju, što je malo i neo­bič­no, s obzi­rom na to da se radi o pro­iz­vo­di­ma sta­rog zana­ta.

– Do sad sam radio na vaša­ru, išao sam svu­da, sada kako je došlo ovo sta­nje, a sve je više mla­dih konja­ra koji se dobro sna­la­ze sa dru­štve­nim mre­ža­ma, ja sve više pro­da­jem putem inter­ne­ta. Dola­ze mi i na kuću po robu. Pro­da­jem po celoj Srbi­ji, ali sam radio i za Izra­el, Bosnu i Her­ce­go­vi­nu, Hrvat­sku, doda­je Zoran Poša­rac.

Ono što iza­đe iz Zora­no­ve radi­o­ni­ce lako se pre­po­zna na bilo kojoj mani­fe­sta­ci­ji kada su konji u pita­nju. Kaže dosta je opre­me iz uvo­za, ali upit­nog kva­li­te­ta, pa ko se ozbilj­no bavi konjar­stvom, na kra­ju ipak zavr­ši u pra­voj radi­o­ni­ci poput Zora­no­ve.

Zoran još jed­nom, pod­vla­či da mu je odlu­ka da se bavi ovim zana­tom naj­bo­lja u živo­tu, a naj­va­žni­je je, doda­je , da od ovog zana­ta može pri­stoj­no da se živi. Sin ula­zi u zanat, supru­ga Bilja­na poma­že kad zatre­ba pa cela poro­di­ca od ovog posla može solid­no da živi.

Zlat­ko Mar­ko­vi­no­vić