MRTAV UGAO

Džastin

Dobismo i finaliste Lige prvaka prošle nedelje. Englezi su potvrdili dominaciju evropskim fudbalom, pa ćemo u finalu gledati okršaj između Čelzija i Sitija 29. maja.

Mančester siti je, može se reći, u dva meča odučio od fudbala Parižane i ukupnim rezultatom 4:1  stavio tačku na ovogodišnje nade prebogatih arapa da se konačno mogu popeti na evropski tron.

Moram reći da sam razočaran ovim rezultatom, jer ne uživam baš u dosadnom Gvardiolinom fudbalu. Posebno zato što svojim ziheraškim pristupom može da uništi finale koje svi željno iščekuju. U svakoj prilici ću reći isto – jebeš ekipu koja nema špica.

Pariz je odigrao katastrofalne dve utakmice, a najveći krivac je Poketino koji je načinio niz grešaka. Najveći propust argentinskog stručnjaka je to što nije uspeo da spremi ekipu na psihološkom planu. Evidentan je bio nedostatak discipline, popili su par crvenih kartona, a to je Siti naravno uspeo da iskoristi.

Kada se priča o (ne)disciplini, ne može se zaobići brazilska vedeta Nejmar Da Silva Santos Žunior. Dečko je vanserijski talenat, to mu treba priznati. U nekoliko navrata ove sezone bilo je milina gledati njegovu saradnju sa kolegama Mbapeom i Di Marijom.

Ipak, ovom fudbalskom Džastinu Biberu je bitnije da izreklamira svoje kopačke i da rokne mini-val na glavu, nego da pobedi i uzme trofej. U prvom meču se na poluvremenu pojavio sa zavijenim laktom. Moram priznati da prvi put u životu vidim da jedan fudbaler vuče takvu povredu. U nastavku je nestao sa terena, prestao da se vraća po loptu i ostavio svoje drugove na cedilu. Ni u drugom meču nije bio ništa bolji.

Mnogo mi je draži bio drugi duel između Reala i Čelzija i prolazak Plavaca u finale. Iskreno se nadam da će Tuhel uspeti da podigne pehar sa svojom ekipom koja je na početku sezone bila otpisana od svih.

Ovde je računica jasna – Tomas Tuhel, nemački stručnjak na klupi Čelzija, je pošteno ponizio svog kolegu Zidana, stratega Real Madrida.

Ako se Real i držao u prvom meču i uspeo da izbori mršav remi na svom terenu, u Engleskoj su doživeli potop. Zinedin Zidan nije znao gde udara, dao je šansu nekim igračima koji sto godina nisu videli loptu, a postavka na terenu je valjda samo njemu bila jasna. Na kraju, ukupan rezultat 3:1 za Engleze izgleda sasvim realno.

Čelzi je igrao sjajan fudbal. Konstantno su napadali i pretili Madriđanima. Jasno može da se vidi kada je jedna ekipa utegnuta i puna samopouzdanja. Brz i direktan fudbal nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.

Treba ovde istaći da su Španci naišli na minu u polufinalu. Čelzi je ekipa koja je počela da igra fudbal tek dolaskom nemačkog stručnjaka na klupu početkom godine. Čovek je uspeo da za četiri meseca u Čelziju pobedi Anćelotija, Murinja, Klopa, Simeonea (dva puta), Gvardiolu i Zidana. U tih sedam pobeda nije primio nijedan gol. Argument više nego dovoljan da se ekipa iz Londona nada da će nalupati svoje kolege iz Mančestera u finalu. Nema sumnje da nas čeka neizvestan duel. Ja znam za koga ću navijati.