NA SPOMEN OBELEŽJU NACISTIČKIM ŽRTVAMA DRUGOG SVETSKOG RATA U ZASAVICI

Sećanje na 85 godina od stradanja Jevreja, Roma i Srba

Komemoracija povodom 85 godišnjice stradanja u Zasavici

U Zasavici 2, 13. oktobra upriličena je komemoracija kojom je obeleženo 85 godina od stradanja Jevreja, Roma i Srba u Drugom svetskom ratu, kada je u ovom mačvanskom mestu, od strane okupatora na njivi Lazara Ljubičića ubijeno 1.057 Jevreja i 90 Roma i drugih meštana Mačve. Zločin se dogodio oktobra 1941. godine. Skup sećanja na nevine žrtve organizovali su Jevrejska opština Novi Sad i SUBNOR Mesne zajednice Laćarak.
Komemoraciji su prisustvovali predstavnici Grada Sremska Mitrovica, ambasada Rusije i Bugarske, Ministarstva odbrane Republike Srbije, SUBNORA AP Vojvodine, Bogatića, Iriga i Divoša, predstavnici Jevrejskih opština Novog Sada, Beograda i Zrenjanina i drugih organizacija. Oni su na spomen obeležje položili vence, što su učinili i učenici Osnovne škole „Dobrosav Radosavljević Narod” iz Mačvanske Mitrovice koji su, predvođeni nastavnikom istorije Miljanom Garčevićem na mestu sećanja položili cvetove belih ruža.

Polaganje venaca u Zasavici

Posle verskog obreda i pomena stradalima, koji su vršili predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Ladislav Trajer i sveštenik Srpske pravoslavne crkve, prisutnima se obratio Ladislav Trajer. Govoreći o velikom broju nevinih žrtava u Zasavici on je, između ostalog rekao:
– Iza ovih brojeva stoje ljudski životi i porodice, snovi i nade. Stoje sudbune ljudi čija je jedina želja bila da pronađu sigurnost, slobodu i dostojanstven život. Njihova tragična priča počela je mnogo pre nego što su stigli na ovo mesto. Krajem novembra 1939. godine, u vreme kada se nad Evropom nadvijala senka nacizma, grupa jevrejskih izbeglica napustila je Treći rahj, bežeći od progona i tražeći spas. Vozovima su stigli do Bratislave, odakle je trebalo da nastave put brodom Uranus, u nadi da će stići u zemlji Izraelsku. Posebno je potresan podatak da su gotovo dve trećine, od približno1.370 ljudi u ovom transportu bili mlađi od 35 godina. Bili su to mladi ljudi puni života, planova i nade, ljudi koji su želeli da grade svoju budućnost, osnivaju porodice i žive u miru, ali su bili i dovoljno svesni opasnosti koju je nacizam donosio Evropi, te su pokušali da na vreme izbegnu sudbinu koja je već pretila milionima nedužnih ljudi. Međutim, njihov put ka slobodi bio je zaustavljen. Nakon što brod Uranus nije mogao da nastavi plovidbu, izbeglice su prebačene u tri broda koje je obezbedio Savez jevrejskih opština Jugoslavije. U decembru 1939. godine njihovo putovanje je prekinuto zbog nemogućnosti dobijanja potrebnih dozvola za dalji put. Zimu su proveli u brodovima, izloženi hladnoći, neizvesnosti i strahu za budućnost. Ipak, u tim trenucima pokazala se i ona najplemenitija strana ljudske prirode. Stanovnici Kladova pružali su im pomoć, hranu i smeštaj i što je možda bilo i najvažnije – osećaj da nisu sami i zaboravljeni. U septembru 1940. godine zbog pogoršanja bezbednosnih prilika izbeglice su prebačene u Šabac. Tamo su uz pomoć lokalne jevrejske zajednice i solidarnošću naših Mačvana organizovali svoj svakodnevni život. Otvarali su škole, organizovali zdravstvenu pomoć i održavane su kulturne aktivnosti. Uprkos svemu, nada za odlazak u siguran život nije ih napuštala. Jedan broj mladih i dece uspeo je da napusti zemlju pre početka rata. Za one koji su ostali sudbina je, na žalost, bila tragična. Aprilskim ratom, slomom Kraljevine Jugoslavije i nemačkom okupacijom, poslednja nada u spas postepeno se gasila. Jevrejske izbeglice više nisu bile korak ispred svojih progonitelja. Tokom leta 1941. godine nemačke okupacione vlasti pohapsile su preostale izbeglice iz „Kladovskog transporta“ kao i ostale pripadnike lokalne jevrejske zajednice. Zatvoreni su u logoru u Šapcu, gde su bili izloženi ponižavanju i zlostavljanju u teškim uslovima. Usledila je surova politika odmazde nemačkih okupacionih snaga po kojoj je za jednog ubijenog nemačkog vojnika predviđeno ubijanje stotinu talaca, a za jednog ranjenog nemačkog vojnika, njih pedeset. A onda su došli 12. i 13. oktobar 1941. godine. Ovde, nedaleko od mesta na kome stojimo, na njivi Lazara Ljubičića počinjen je zločin koji je zauvek obeležio istoriju ovog kraja. Steljani su nevini ljudi. Njihovi životi su prekinuti samo zato što su bili pripadnici naroda koga je nacistička ideologija proglasila nepoželjnim, rekao je Trajer podsećajući na potresan podatak da je vlasnik njive u Zasavici doneo odluku da zemlju natopljena krvlju nevinih mučenika više ne obrađuje, već je na njenom mestu podigao šumu jasena pretvorivši je u spomen obeležje strašne istorijske tragedije.

Spomen obeležje u čast stradalih Jevreja, Roma i Srba

Prisutnima su se obratili Božidar Ivanić, ispred pokrajinskog SUBNOR-a, Mile Josipović, predstavnik SUBNOR-a iz Bogatića i pomoćnik pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Goran Puzić, koji je prethodno u ime Vlade AP Vojvodine i predsednice Maje Gojković položio venac na spomen obeležje.
– Naša oštrina u osudi retrogradnih ideologija ide ruku pod ruku sa našom dubokom i iskrenom miroljubivom porukom. Autonomna Pokrajina Vojvodina svedoči da su multikulturalnost, inkluzivnost i uzajamno poštavanje ključni stubovi održive stabilnosti. Naša poruka međunarodnoj zajednici jeste da se trajni mir ne gradi na bazi polarizacije i nametanja kolektivnih krivica, već kroz konstruktivan dijalog i jačanje poverenja. Očuvanje mira za nas nije alternativni izbor, već vrhovni politički i egzistencijalni imperativ. Pokrajinska vlada visoko uvažava rad i napore jevrejske opštine i SUBNORA. Vaša istrajnost u negovanju kulture sećanja predstavlja vitalni doprinos u izgradnji zrelog i odgovornog društva, koje je sposobno da odgovori na sve vetrove globalnih promena. Neka je večni pomen i slava nevinim žrtvama u Zasavici, rekao je na kraju svog izlaganja predstavnik Pokrajinske vlade Goran Puzić.

Dejan Mostarlić

Projekat „Kultura sećanja zalog za budućnost“ sufinansiran je od strane Gradske uprave za kulturu, sport i mlade Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.