NA PAZOVAČKIM NjIVAMA DOMINANTNI KUKURUZ I SUNCOKRET

Julska kiša spas za zlatno zrno

Miroslav Zdelar

Vremenske prilike ove godine uglavnom su pogodovale prolećnoj setvi i razvoju useva. U opštini Stara Pazova zasejano je oko 22.200 hektara oranica. Najviše je pod kukuruzom, oko 14.600 hektara, odnosno gotovo dve trećine ukupnih površina. Ipak, u odnosu na prošlu godinu, pod ovom kulturom zasejano je nešto manje njiva.
– Uočava se u odnosu na prošlu godinu, smanjenje površina pod kukuruzom i sojom, a povećanje površina zasejanih suncokretom, kaže Miroslav Zdelar iz Odeljenja za poljoprivredu opštine Stara Pazova.
Podaci pokazuju da poljoprivrednici postepeno menjaju setvenu strukturu. Površine pod suncokretom povećane su na oko 3.300 hektara, dok je pod sojom i kukuruzom zasejano manje nego lane. Razlog su, između ostalog, vremenski uslovi i ekonomska isplativost proizvodnje.
– Što se tiče suncokreta, koji i u ekstremno sušnom periodu može da podnese takve uslove i donese dobar rod, tu beležimo povećanje na teritoriji opštine Stara Pazova kod individualnih poljoprivrednih proizvođača. Poslednjih godina imamo i značajno smanjene površina pod sojom. Verovatno zbog koja je prošle godine bila niža, iznosu Zdelar.
Šećerna repa ove godine zasejana je na oko 1.200 hektara, uglavnom na parcelama velikih poljoprivrednih preduzeća i zadruga. Manji proizvođači ovu kulturu sve ređe biraju, pre svega zbog neizvesnog otkupa.
– Tu postoje poteškoće oko otkupa i predaje šećerne repe pa je zato takva situacija, da manji proizvođači se ove godine, kao ni nekoliko prethodnih, nisu odlučili za setvu šećerne repe, naglašava Zdelar.
Visoke temperature i dugotrajan nedostatak padavina ostavili su trag na gotovo svim ratarskim kulturama. Ipak, među usevima koji se najbolje nose sa sušom izdvaja se suncokret, čija se faza cvetanja polako završava, a i kukuruz je u dobrom stanju zahvaljujući julskoj kiši.

Milan Ilić

Milan Ilić, poljoprivredik iz Starih Banovaca zadovoljan je trenutnim stanjem kukuruza. Ovo leto je na sreću pored jednog tropskog talasa pratio i period sa kišom, koja je stigla u poslednjem trenutku kao spas. Kaže da su proizvođači sve uradili na vreme, od setve, preko prihrane do špartanja, a konačan ishod zavisi od vremenskih prilika.
– Sad imamo oko 120 jutara pod kukuruzom koji je u dobrom stanju. Bila je malo kriza pre ovih kiša, u najtoplijem delu dana počeli su listovi da se uvijaju, stabljike ranije posejanog kukuruza su počele da teraju metlicu, da formiraju klip. Poslednja kiša sve je popravila za nijansu, ali eto opet je naišao period vrućina. Kukuruzu prijaju hladne noći, jer on raste i lepo napreduje kada je temperatura malo niža, kaže Ilić.
Suncokret je sejao na oko 60 jutara, nešto više nego lane. Kaže da se za ovu uljaricu odlučio jer bolje podnosi visoke temperature i sušu od većine prolećnih useva. Posle izazovnog početka vegetacije, usev je tokom leta dobro napredovao i sada uliva optimizam pred žetvu.
– Suncokret trpi sušu, ima jači koren, ali sledeće godine može biti problem ukoliko bude loša situacija. On dosta crpi zemlju i zato se mora voditi računa o plodoredu i najbolje je sejati ga svega na oko 30 odsto površina. Ja sam sejao krajem aprila, nisam žurio. U dobrom je stanju, još uvek cveta i mislim da će stići za žetvu krajem avgusta i očekujem solidne prinose, kaže Ilić.
Suncokret ove godine zauzima oko 3.300 hektara u opštini Stara Pazova, a površine pod ovom kulturom poslednjih godina postepeno rastu. Ipak, početak proizvodnje nije bio bez problema. Mlade biljke pretrpele su štete od golubova, zečeva, poljskih miševa i hrčkova, pa su pojedini proizvođači morali da preduzmu dodatne mere zaštite.
Upravo s takvim problem susreli su se i u Poljoprivrednoj zadruzi Agroprom u Staroj Pazovi. Po rečima agronoma Zlatka Pjetlovića, morali su da dosejavaju na nekim parcelama.
– Useve su nam uništavali zečevi, hrčkovi, golubovi, morali smo da dosejavamo i da tretiramo njive protiv hrčkova. Ipak sve smo rešili, i suncokret za sada lepo izgleda i obećava dobar prinos, kaže Pjetlović. Prema njegovim rečima, najzastupljenija kultura na pazovačkim njivama kukuruz se oporavio nakon julske kiše. Visoke temperature pre mesec dana pretile su oplodnji, ali vremenski uslovi su se promenili u korist ratara, tako da je kukuruz završio oplodnju, na ranijim hibridima već se formiraju i zrna i proizvođači očekuju dobar rod.
Z. K.