INTERVJU: VOJISLAV MIRNIĆ, DIREKTOR OPŠTE BOLNICE SREMSKA MITROVICA

Unapredili smo sistem rada i vraćamo poverenje pacijenata

Prošla godina za Opštu bolnicu u Sremskoj Mitrovici bila je godina promena. Kako kadrovskih, tako i tehničkih, ali i vizuelnih. Pojedina odeljenja su renovirana, zanovljena je oprema, zaposlen je određeni broj medicinskih radnika, neki su otišli zasluženo u penziju, ali je za nekoliko zaposlenih, usled neadekvatnog obavljanja posla, nepoštovanja pravila rada i načela odgovornog ponašanja u jednoj zdravstvenoj ustanovi, prestao radni odnos.
Odgovornim rukovođenjem i uvažavanjem svakog zaposlenog i svakog pacijenta, vodi se direktor ove ustanove Vojislav Mirnić, koji je za M novine sumirao prošlu godinu i predstavio ciljeve za naredni period.

M NOVINE: Kako biste okarakterisali 2025. godinu za pacijente i zaposlene u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici? Koji su bili najveći izazovi, a koji najznačajniji pomaci?
VOJISLAV MIRNIĆ: Moj najveći utisak je da smo uspeli da unapredimo sistem rada, a s obzirom da je to posao koji neprekidno funkcioniše, trudili smo se da stvorimo najbolje moguće uslove i za pacijente i za zaposlene i da vratimo poverenje u zdravstveni sistem. Posebno znači pomoć i podrška Grada Sremska Mitrovica prilikom renoviranja bolnice, kao i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo pri nabavci opreme. Naravno i Ministarstva zdravlja, koje nam omogućava nova zapošljavanja i specijalizacije. Naglasio bih da imamo dobru saradnju sa svim domovima zdravlja i sa drugim sremskim opštinama, jer sami ne možete mnogo, a u zajedništvu i razumevanju saradnika ostvarujete i bolje rezultate. Želim da izrazim zahvalnost i brojnim donatorima, koji su na bilo koji način pomogli rad bolnice. U Novu godinu ušli smo sa novim planovima, zacrtanim ciljevima i borbom za još bolji kvalitet u pružanju zdravstvenih usluga. Prošlogodišnji rezultati su vidljivi, ali verujem da će i svaki novi biti još bolji.

Jedan od važnih događaja u 2025. godini bilo je i dobijanje Plakete e grada Sremska Mitrovica, za angažovanje zaposlenih tokom vanredne situacije, nakon teške saobraćajne nesreće u oktobru, u kojoj je veliki broj ljudi povređen, a tri osobe su izgubile život. Kako Vi lično gledate na to priznanje i šta ono znači za kolektiv bolnice?
Plaketa Grada Sremska Mitrovica dodeljena je našoj ustanovi za doprinos i posebno angažovanje u spasavanju, zbrinjavanju i lečenju povređenih u saobraćajnoj nesreći. Profesionalnost i ljudskost na delu pokazali su lekari, medicinske sestre i tehničari, kao i nemedicinsko osoblje. Lično sam ponosan što sam deo jednog velikog tima, koji je pokazao profesionalnost, stručnost i posvećenost u trenucima kada je to bilo potrebno. Zaposleni su se sami javljali i stavljali svoje vreme na raspolaganje, svi su bili dobro koordinisani. Svaki lekar ili medicinska sestra reći će „to je naš posao“, a ja ću vam reći da je to podvig, koji je tih dana privukao veliku pažnju javnosti. Ono što je u tim teškim trenucima bilo najvažnije, svakako, jeste dobra koordinacija i komunikacija sa Domom zdravlja, policijom, vatrogascima, Ministarstvom zdravlja, Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, kliničkim centrima i lokalnom samoupravom. Što se tiče priznanja, doživljavam ga kao nagradu za požrtvovanost i uspešno zbrinjavanje povređenih u nesreći, ali i kao motiv da u svakom trenutku svoje profesije budemo još bolji, spremniji i posvećeniji.

Bolnica je dobila akreditaciju na period od sedam godina. Šta ta akreditacija praktično znači za ustanovu, zaposlene i pacijente i koje obaveze ona sa sobom nosi?

Dobijanjem sertifikata na sedam godina, još jednom, potvrđeno je da je bolnica ustanova koja je maksimalno posvećena dobrom radu, u cilju najvišeg mogućeg stepena profesionalizma u lečenju pacijenata. Podsetiću da je mitrovačka bolnica jedina zdravstvena ustanova sekundarnog tipa u Sremu, da se ovde svakodnevno uradi veliki broj specijalističko – dijagnostičkih pregleda i operativnih zahvata i brine o obolelima, koji su hospitalizovani. Nastavićemo trend praćenja i primenjivanja visokih standarda u lečenju pacijenata, uz pomoć i podršku resornih instanci, posebno Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Grada Sremska Mitrovica, kroz nabavku nove opreme i aparata, rekonstrukciju svih delova bolnice i naravno, zapošljavanje i edukaciju zdravstvenih radnika, kako bi u svakom trenutku odgovorili na zahteve pacijenata i čuvali njihovu bezbednost. Novi Sertifikat o akreditaciji plod je dobrog rada i verujem da će u praksi, i ubuduće, zaposleni opravdati visoke ocene AZUS-a i bez obzira na brojne izazove, poštovati pravila, preporuke, propise i procedure, kako bi uspešno lečili naše građane po najvišim važećim standardima

Porodilište je rekonstruisano, a nedavno ste posetili prvu bebu u ovoj godini. Koliko se na ovom projektu radilo, šta je konkretno unapređeno i kakav je značaj ove rekonstrukcije za porodilje i zdravstvene radnike?
Najvažnije je zadovoljstvo pacijenata, u ovom slučaju trudnica i porodilja. Uslovi za njihov boravak u bolnici moraju biti na najvišem mogućem nivou i tu ne sme biti dileme. Porodilište je potpuno adaptirano i modernizovano, pa buduće majke i bebe sada borave u znatno prijatnijem prostoru. Sobe su udobnije i funkcionalnije, što je za porodilje i njihove porodice veoma važno. Sada imamo dovoljno kapaciteta i komfor dostojan rađanja novih života. Uređena je nova individualna soba za porodilje, rekonstruisane su dve postojeće, kao i kolektivne sobe, zajednička i individualna kupatila. Grad Sremska Mitrovica finansirao je prvi deo radova sa 1,8 miliona dinara, dok je u drugoj fazi obezbeđena dodatna oprema: krevetići za bebe, klima uređaji i televizori, u vrednosti od 456 hiljada dinara. Donatori su takođe pomogli kupovinom kreveta i bebi-opreme. Kompletno je renovirano i Dečije odeljenje, uglavnom sredstvima koje su obezbedili brojni donatori. Dodao bih i to da su završeni značajni radovi i u neurološko-psihijatrijskoj ambulanti. Pored zamene stolarije, obnovljeni su plafoni i postavljeno novo osvetljenje, a zaživao je i rad sa pacijentima u ordinaciji, koja je specijalizovana za pacijente obolele od multiple skleroze. Ovaj korak omogućava im da primaju terapiju u ambulanti, a ne u odeljenju što je značajan napredak.

Osim toga, šta je još rađeno u bolnici na infrastrukturnom planu i da li je tokom godine nabavljena nova medicinska oprema?
Iz budžeta Grada Sremska Mitrovica mitrovačkoj bolnici opredeljena su sredstva za postavljanje PVC i aluminijumske stolarije u okviru rekonstrukcije Poliklinike na prvom spratu, kao i za izvođenje radova na tekućem održavanju sanitarnih čvorova Porodilišta i apartmana na odeljenju Ginekologija. Takođe, opredeljena su sredstva za izvođenje radova na tekućem održavanju i zameni spuštenih plafona na bolničkom prijemu. Lokalna samouprava je finansirala nabavku četiri kreveta za pregled beba, dva klima uređaja, tri televizora, kao i tri masažne fotelje za porodilje. Sredstvima Pokrajinskog sekreterijata za zdravstvo urađena je popravka videogastroskopa u gastroenterološkoj ambulanti, zatim generalna reparacija ureterorenoskopa na Odeljenju urologije i zamena kabinskih i prilaznih vrata i remont bolničkog lifta u zgradi Poliklinike. Tokom prošle godine bolnica je nabavila premium ultrazvučni aparat, zatim lampu za operacionu salu, klinički aspirator, aspirator na centralni vakum i mikroskop za Službu za očne bolesti.

Kakva je trenutna kadrovska situacija u bolnici? Da li Opšta bolnica ima dovoljan broj lekara i medicinskih sestara i da li je deo zaposlenih upućen na specijalizacije?
U mitrovačkoj bolnici zaposleno je ukupno 1.056 radnika. Tokom protekle godine posao je dobilo njih 53, a za 34 prestao je radni odnos. Trend novog zapošljavanja se nastavlja i očekujemo da će ih biti i u ovoj godini.
Za 2025. godinu, Ministarstvo zdravlja odobrilo je sedam specijalizacija i dve uže specijalizacije iz oblasti anestezije sa reanimatologijom, ortopedske hirurgije sa traumatologijom, dermatovenerologije, opšte hirurgije, psihijatrije, interne medicine i neurologije. Procesi usavršavanja mladih lekara su aktivni u skladu sa stvarnim potrebama, koje se redovno prate u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Sremska Mitrovica i raduje činjenica da mladi lekari imaju želju da ostanu u svom gradu i ovde grade svoje karijere. Verujem da bitnijih promena u tom smislu neće biti. Naravno da u skladu sa tim bolnica prati i savremene metode lečenja i ulaže maksimum napora da obezbedi adekvatnu opremu za rad i stvori odgovarajuće uslove i za zaposlene i za pacijente. Već u aprilu očekujemo realizaciju upućivanja na specijalizaciju mladih lekara i to jedan za opštu hirurgiju, dva za ginekologiju i akušerstvo, dva za radiologiju, dva za internu medicinu i jedan za pedijatriju.

Kada se može očekivati formiranje zdravstvenog centra i koje će biti glavne prednosti tog modela?
Formiranjem Zdravstvenog centra zdravstvo ide korak napred. Lekari koji su bez specijalizacije, a rade u Domu zdravlja dobijaju mogućnost da biraju u kojoj oblasti medicine će započeti svoje usavršavanje. Dostupnost zdravstvenih usluga biće jednostavnija i konkretnija sinergijom postojećih kapaciteta bolnice i Doma zdravlja. Za pacijente je to naročito značajno, jer će spajanjem biti omogućena bolja komunikacija između lekara u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali i još bolja organizacija zakazivanja pregleda i operativnih zahvata. Svakako je cilj da ujedinjeni budemo dostupniji i bliži našim pacijentima.

Kako funkcioniše novi sistem zakazivanja u proteklih godinu dana i da li trenutno postoje liste čekanja za određene preglede ili intervencije? Da li se specijalistički pregledi i dalje zakazuju petkom kod izabranih lekara?
Novi sistem zakazivanja daje bolje rezultate po pitanju bržeg zakazivanja i kraćeg vremena čekanja na termin, ali lično još uvek nisam u potpunosti zadovoljan. Verujem da ćemo spajanjem sa Domom zdravlja i te, sporadične, probleme brže otklanjati. Čitav sistem je ogroman, dešava se da jednostavno ne možete odmah dobiti termin, da morate pokušavati i dva, tri puta, ali ako uzmete u obzir da smo jedina bolnica sekundarnog tipa u Sremu i da veliki broj građana jedino ovde može da potraži pomoć, onda shvatate da svi moramo imati više razumevanja i biti strpljiviji. Naravno, da to nije opravdanje i uvek se trudimo da izađemo u susret i sagledamo realne potrebe pacijenata i u skladu sa njima postupamo. Tamo gde iskrsne problem u najkraćem roku ga rešavamo i u tom smislu imam pomoć svojih pomoćnika iz medicinskog dela rada. Skloni smo oštrim kritikama, često i neprimernim komentarima, a da zapravo ne znamo kakav teret na svojim plećima nose zdravstveni radnici. Naravno, svaka dobronamerna kritika je dobrodošla, na njima temeljimo odluke za poboljšanje kvaliteta u pružanju zdravstvenih usluga, jer je i nama cilj da pacijenti napuste bolnicu bez primedbi. Na tome radimo svakodnevno, u to nema sumnje. Zakazivanje svakog petka funkcioniše dobro i nastavićemo u tom pravcu. Ono što smo uspeli da anuliramo su liste čekanja za operacije katarakte u očnoj hirurgiji, a tu je, godinama bilo najviše problema.

Tokom ove godine bolnica se, čini se, intenzivnije otvorila ka mladima, u poseti su bili gimnazijalci koji učestvuju u projektima, učenici medicinske škole su redovni, pa čak i đaci iz Španije. Koliko je važno približiti mladima rad zdravstvene ustanove?
Čast je za jednu zdravstvenu ustanovu, kakva je naša, što imamo mogućnost da otvorimo vrata za buduće lekare i medicinske sestre i tehničare, koji dolaze iz drugih zemalja, kako bi se upoznali sa funkcionisanjem jednog bolničkog sistema i da kroz razmenu iskustva saznamo gde smo mi u poređenju sa nekim evropskim zemljama. To su dobre prilike za sve nas i verujem da će ih biti još. Ono što je najvažnije, ne zaostajemo za sličnim institucijama. Mišljenja sam da, kad god je to moguće i ima svrhu učenja, napretka, sagledavanja stanja i analitike, treba biti otvoren i mladima približiti značaj postojanja i rada u instituciji kakva je bolnica. U našoj ustanovi praksu obavljaju učenici Srednje medicinske škole „Draginja Nikšić“. Ovde uče ono što će sutra raditi po završetku škole. Imaju svoje mentore, profesore i na raspolaganju dostupnost učenja u ambulantama i odeljenjima bolnice. To je stalna, uobičajena praksa.
Aleksandra Dražić
Foto: Branislav Tucaković