SREMSKA MITROVICA

In memoriam, Nemanja Crnić (1973-2025)

Sremska Mitrovica je u subotu 6. decembra 2025. godine ostala bez velikog prijatelja sporta, istinskog i krajnje posvećenog sportskog radnika koji je od 2012. godine generalni sekretar Sportskog saveza Grada. Svojim talentom, radom, kreativnošću i specifičnom odnosu koji je gradio sa okolinom i saradnicima značajno je doprineo afirmaciji sporstkog života u najvećem sremskom gradu. Nemanja je rođen je u Sremskoj Mitrovici, gde je završio osnovnu i srednju školu. Njegova usmerenost ka sportu počela je u dečačkim danima kada je postao igrač svih selekcija Fudbalskog kluba „Radnički“ u periodu od 1980. do 1992. godine. Svoju sportsku svestranost potvrdio je neizbrisivim tragom koji je ostavio u rukometnom sportu. Od 1986. do 1989. godine bio je član Rukometnog kluba „Mitros“ a od 1989. do 1993. godine igrao je za gradski Rukometni klub „Sirmium“. Dve godine bio je predsednik Rukometnog kluba „Srem“ a potom je obavljao više odgovornih funkcija (predsednik i sportski direktor) u Ženskom rukometnom klubu „Srem“.
Vest o preranom odlasku Nemanje Crnića u redakciji „Mitrovačkih novina“ primljena je sa tugom i nevericom. Nemanju smo znali mnogo više od dobrog sportiste i kvalitetnog saradnika jer se njegov ulazak u javni život Sremske Mitrovice početkom 2000-ih godina poklapa sa prvom godinom rada našeg nedeljnika. Čini se da su kroz mnoge intervjue i razgovore upravo „Mitrovačke novine“ verno prikazivale ne samo rezultate Nemanjinog rada u raznim oblastima – počevši od angažovanja u nevladinom sektoru, politike do sporta i kulture, već su dale i najpodrobniji prikaz životnog puta, ideja i stavova „momka u crnom kaputu“ koji je u teškim društveno-političkim okolnostima na prelazu u dvehiljadite stupio u borbu sa političkim i drugim vetrenjačama naše stvarnosti. Nema sumnje da su takva mladalačka hrabrost i borba za ideale i pravednije društvo uzimali svoj danak. Tako je govorio u neretkim trenucima kada nam je prijateljski „otvarao dušu“. Nemanja je u izvesnom smislu bio medijski čovek. U dobrom delu karijere to mu je bilo i neophodno. Poznavao je prirodu novinarskog posla ali i realnost koja nas okružuje. Čak i u trenucima kada se nije slagao sa uredničkom rečju ili stavom naše redakcije na kritike je odgovarao džentlmenski, često i duhovito na sopstveni i tuđ račun. Iz mnogih razgovora sa Nemanjom shvatili smo da je potpuni povratak u svet sporta pre petnaestak godina bio njegov put u „mirnu luku“, mesto gde je bio „svoj na svome“. Rado se odazivao na svaki intervju a našoj sportskoj redakciji bio je izvor vrednih podataka i uvek potrebnih kontakt telefona. Iz prve ruke možemo potvrditi da je bio veliki sportski entuzijasta, inicijator i realizator mnogih projekata koji su ga, na žalost već nadživeli. Zato je prerani odlazak Nemanje Crnića nenadoknadivi gubitak ne samo za njegove najbliže i sportski život grada, već i za sve u novinarskom i medijskom životu Sremske Mitrovice.