MENOPAUZA POGAĐA ŽENE IZMEĐU 45. I 59. GODINE ŽIVOTA

Podrška najvažnija

Dr Đorđe Radić

Iako su uslovi života bitno poboljšani u odnosu na neki raniji period od pre pedeset ili više godina, biologija je još uvek tu gde jeste. Žene kroz menopauzu moraju da prolaze kao i nekada. Suština je, međutim, u tome da one o tome sada mogu otvorenije da govore, mogu da potraže podršku i vode računa o svom mentalnom zdravlju tokom ove izazovne faze

Menopauza se može posmatrati kao medicinski problem, životna promena ili kao simbol starenja. Bilo koji od ova tri pogleda na menopauzu ne isključuje činjenicu da ovaj period prate mnoge telesne i emocionalne promene, koje su u različitom intenzitetu svakodnevno izražene kod velikog broja žena između 45. i 59. godine života.
Ono što prethodi menopauzi je perimenopauza, period prelaska iz reproduktivnog doba u menopauzu, vreme kada jajnici postepeno počinju da smanjuju proizvodnju hormona estrogena i progesterona.
– To je prirodan biološki proces i obično traje nekoliko godina (u proseku tri do pet godina) pre nego što nastupi prava menopauza. Obično su prvi znaci poremećaj menstrualnog ciklusa, produženi ili skraćeni ciklusi, kao i produžene i ponekad obilne menstruacije. Od simptoma se najviše javljaju već pomenuti valunzi, nesanice, promene raspoloženja, umor, smanjen libido, promene telesne težine i preraspodela masti oko stomaka. Sebi možete pomoći do određenih granica, manje ili više uspešno, najviše promenom ishrane koristeći hranu bogatu fitoestrogenima, supstance slične estrogenu. Svakako od pomoći su fizička aktivnost, dovoljno dugačak san i smanjenje stresnih situacija. Obratite se i izabranom ginekologu koji će nakon individualne procene, izabrati najadekvatniju terapiju, objašnjava ginekolog Dispanzera za žene Doma zdravlja Sremska Mitrovica dr Đorđe Radić.
Menopauza je period u životu žene kada menstruacija prestane zauvek, što se kod većine žena desi između 45. i 55. godine života. Uzrok je opadanje nivoa ženskih hormona, estrogena i progesterona koje proizvode jajnici. Da bi menopauza bila potvrđena potrebno je da žena nema menstruaciju 12 uzastopnih meseci.
– Dakle, posle godinu dana od poslednje menstruacije mi sa sigurnošću kažemo da je žena u menopauzi. Menopauza najčešće nastupa između 45. i 55. godine života, s prosečnom starošću oko 50. godine za naše podneblje. U kojoj godini će nastupiti menopauza zavisi od više faktora, kao što su ishrana, stil života, geografsko podneblje, ali sa blagim varijacijama, za razliku od genetike, koja je daleko najsnažniji faktor. Dobar orijentir je to kada su vaše majke ili bake ušle u menopauzu, navodi dr Radić.
Glavni krivac za nastanak brojnih promena i simptoma u menopauzi je pad nivoa glavnog „ženskog“ hormona estradiola. Pored njega dešavaju se kompleksne promene i u odnosima drugih hormona.
– Rani simptomi se javljaju u prvih nekoliko godina po nastanku menopauze, a često i neposredno pre menopauze. To su svima poznati valunzi, tj. naleti vrućine sa posledičnim preznojavanjem, povremeno lupanje ili preskakanje srca, glavobolje i nesanice. Vrlo su česte i psihičke promene u vidu razdražljivosti, emocionalne nestabilnosti, anksioznosti, depresije, slabijeg pamćenja i koncentracije. Estetske promene su takođe izražene, te dolazi do suve kože, kose, noktiju, izraženijih bora itd. Veoma je bitno ono što nastupa nakon tih prvih godina i promena. Tada dolazi do urološko-genitalnih smetnji, istanjenja i suvoće sluzokože vagine, čestih vaginalnih i urinarnih infekcija, bolnih odnosa, genitalnih spadova. Nakon 10 godina od menopauze drastično raste rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, demencije i osteoporoze, objašnjava dr Radić.

Kako prevazići promene tokom menopauze?
Stručnjaci predlažu nekoliko korisnih strategija koje mogu pomoći u prevazilaženju promena tokom menopauze: umerena i redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, tehnike relaksacije, razgovor sa drugim ženama koje prolaze kroz istu fazu i razgovor sa psihologom koji može pomoći boljem razumevanju onoga što žena prolazi i ponuditi funkcionalna rešenja. Ukoliko su simptomi intenzivni, uz konsultacije sa stručnjacima je moguće uključiti i farmakoterapiju.
– Pristup mora biti individualizovan, a to znači dobro proceniti zdravstveno stanje pacijentkinje i potencijalne rizike, a središte terapijskih opcija u cilju ublažavanja simptoma i sprečavanja posledica dugoročnog nedostatka estrogena je hormonska supstituciona terapija. Koncept je jasan, nadoknađuje se ono što nedostaje u organizmu, dakle hormon estrogen. Druge pomoćne metode su korišćenje nehormonskih medicinskih sredstava, npr. lubrikacije kod urogenitalnih simptoma i svakako promene loših životnih navika. Nažalost veoma mali broj žena uzima hormonsku terapiju. Uzrok ovakvog stanja je nedovoljna informisanost i postojanje neopravdanog straha i stigma prema upotrebi hormona. Stavovi među ženama se uglavnom formiraju na osnovu lošijih iskustava pojedinih žena i informacija iz medija, veoma često pogrešnih i nepotpunih. Uloga ginekologa u sveobuhvatnom informisanju žena je ključna, ali u praksi se veoma često ne pronalazi vreme za duže razgovore sa pacijentkinjama pa se često desi da se hormonska terapija i ne ponudi kao terapijska opcija. Hormonska terapija nije za svaku ženu, ali kod pravilnog odabira i praćenja ona donosi daleko više koristi nego rizika. Ključna je individualna procena, izbor odgovarajuće doze i oblika i redovne kontrole, zaključuje dr Đorđe Radić, specijalista ginekologije i akušerstva.

Mnoge žene opisuju menopauzu i srednje doba kao veoma stresno iskustvo. Promene koje se tada javljaju su brojne. Na psihološkom planu se javlja emocionalna nestabilnost, iritabilnost, česte promene raspoloženja. One se u periodu menopauze mogu ispoljavati na različite načine.

Ivana Milanović-Tomašević

– Spektar manifestacija ide od uznemirenosti, osećaja „pucanja“, besa, bezrazložnog straha, preko osećanja tuge, usamljenosti i beznadežnosti do potpune apatije i povlačenja. Opažen je i pad pažnje i koncentracije, prolongirani osećaj umora, što rezultira smanjenom efikasnošću i motornom usporenošću. Kod nekih žena se javljaju upadljive telesne promene, promene na koži, povećanje telesne težine. To, dalje, utiče na smanjenje samopouzdanja, zadovoljstva sobom i doživljaja fizičke privlačnosti. Ovo je često praćeno i smanjenjem seksualne želje. Telesne promene i gubitak ideje o reproduktivnosti kod žena mogu izazvati krizu identiteta i, po prvi put, otvoriti temu o prolaznosti vremena, strahu od starosti i smrti. Sve ove promene mogu biti rezultat fluktuacije hormona, ali se ne baš zgodno poklapaju i sa nekim drugim važnim životnim događajima povezanim sa ovom životnom fazom: zahtevi karijere, izloženost svakodnevnom stresu i na poslu i kod kuće, odlazak dece iz roditeljskog doma (sindrom napuštenog gnezda), priprema za penziju, pojava bolesti koje nisu u vezi sa menopauzom, suočavanje sa starenjem, briga o ostarelim roditeljima, pojašnjava psiholog Ivana Milanović-Tomašević.
Iako su uslovi života bitno poboljšani u odnosu na neki raniji period od pre pedeset ili više godina, biologija je još uvek tu gde jeste. Žene kroz menopauzu moraju da prolaze kao i nekada. Suština je, međutim, u tome da one o tome sada mogu otvorenije da govore, mogu da potraže podršku i vode računa o svom mentalnom zdravlju tokom ove izazovne faze.
Biljana Vukadinović