KONJI, KNJIGE I OSMEH

Formula Radojla Markićevića Cojla za dugovečnost

Skoro čitav vek života, a energija i radoznalost mladića. Tako bi se, u najkraćim crtama, mogao opisati dr Radoje Markićević Cojle, rođen 1928. godine u Pilatovićima u donjem Dragačevu. Agronom, doktor biotehničkih nauka, dugogodišnji istraživač i naučnik, ali i čovek vedrog duha koji, iako u desetoj deceniji života, i dalje piše, stvara i izaziva osmeh kod drugih.
Poslednjih dana u njegovoj kući u Sremskoj Mitrovici vlada radost, iz štampe je izašla nova knjiga o konjima, koja se može nazvati plodom višedecenijske ljubavi i istraživanja. Knjiga nosi naziv „Konji u mitovima, epskoj poeziji, sportu i umetničkom jahanju“, a štampanje je pomogao, kako kaže Radojle, Slobodan Simić iz Sremske Mitrovice, a autor se zahvalio i u samoj knjizi svima koji su još pomogli štampanje, a to je mitropolit sremski Vasilije.
– Prvi deo knjige, zaključno sa galopskim trkama napisao sam pre više od trideset, možda i četrdeset godina. Kada sam tekst pokazao jednom profesoru Filozofskog fakulteta, inače mom školskom drugu iz gimnazije, rekao je da bi mi dao za taj rad ocenu 10. To me je ohrabrilo da sve sačuvam i da sačekam vreme da ugleda svetlost dana i a sada sam konačno dopunio i zaokružio jednu celinu, rekao je Markićević.
U knjizi je sabrao sve, od konja u epskoj poeziji i mitologiji, preko sporta i umetničkog jahanja, pa do detaljnih podataka, koje može da ponudi samo agronom njegovog kalibra. Još kao dečak nije odolevao konjima, iako je, kako priznaje čak tri puta pao, ali nikada nije odustao od jahanja.
– Konj je lepa životinja. Sećam se onog osećaja „leta“, kada sam prvi put preskočio kanal jašući konja. Taj osećaj me nikada nije napustio, kaže Cojle.
Njegov rad nije ostao neprimećen. Čak je i pesnik Matija Bećković pohvalio njegovo proučavanje konja u epskoj poeziji, a njegov komentar našao je mesto i u knjizi:
„Velika i iznenadna radost je kad sa neočekivane strane stigne naučni rad nepoznatog autora „Konji u mitovima, epskoj poeziji, sportu i umetničkom jahanju“, a vi otkrijete da je ta studija i kratka istorija konja, sve to, ali i nešto više, raskošna, moderna, originalna poema o konjima. Navedeni istorijski podaci o konjima pretvorili su se u metafore i pesničke slike i ukrase. Homeru, Hesoidu, Ovidiju, pridružio se i Radojle Markićević, a Skifionu, Pegazu, Arionu – Šarac, Jabučilo, Ždral, Zelenko… I mi imamo konja za letenje i stihova u njihovu čast i slavu.“
Iako je ceo život bio okrenut nauci, odnosno poljoprivredi, Radoje je počeo i da piše pesme kada je napunio devedeset godina, jer kako kaže „čovek uvek ima šta novo da otkrije“. Ali ono što ga, možda više od svega, određuje jeste zanimljiva životna filozofija.
– Ja sam se u životu trudio da izazovem osmeh ženama. To je bio moj stimulans. Uvek sam nosio sa sobom pozitivan stav. Svako od nas ima problema, ali ja to ništa ne iznosim na ulicu. Ja sam tu sasvim drugačiji, kaže kroz smeh i dodaje:
– Jednim prstom kucam, jednim okom gledam, ali i dalje pišem, a najvažnije, uvek se smejem.
Njegova biblioteka danas broji na stotine knjiga, među kojima stoje i njegovi radovi, od praktikuma o ishrani stoke, preko monografija o ergelama Srema, do ličnih priča i svedočanstava. Za sobom ima i veliki društveni rad, kao osnivač Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, već više od tri decenije okuplja ljude oko sećanja i poštovanja srpske istorije.
Ipak, najlepša slika ovog čoveka nije ni u ordenima, ni u plaketama, ni u priznanjima. Ona je u njegovom vedrom pogledu, u smehu koji nosi i u činjenici da u svojih 96 godina nije prestao da jaše, ako ne konje, onda reči i misli, koje i danas pretače u nove knjige.

Održana promocija knjige u biblioteci

Radojle Markićević je knjigu, koju je posvetio preminuloj supruzi Magdaleni, promovisao 16. oktobra u mitrovačkoj biblioteci „Gligorije Vozarović“, samo osam dana pred svoj 97. rođendan. Red šale, red nauke, red smeha, red emocija, red istorije, tako je protekla promocija knjige, u lepom raspoloženju, pred velikim brojem sugrađana, koji su došli da proprate ovaj događaj.
Na promociji, pored autora, govorili su: Branislav Markićević, Slobodan Simić, Nebojša Draganović, Jasna Kalauzović, Miomir Filipović Fića. Devojčice, učenice Muzičke škole „Petar Krančević“ ulepšale su ovo veče svojim sviranjem: Nina Erak, Sara Milović i Ema Žutić.