SREMSKA MITROVICA

Mitrovčanin Aleksandar Berić doneo bronzu sa Svetskog prvenstva u tenisu za novinare

Tradicionalni 47. svetski teniski susret novinara i medijskih radnika ove godine održan je u hrvatskom gradu Poreču, u organizaciji Međunarodnog udruženja novinara tenisera i Čeha Petra Zemeka, koji je za ovu priliku animirao veliki broj učesnika iz svoje i drugih zemalja. U primorskom gradu na Jadranu u periodu od 21. do 27. septembra našlo se pedesetak tenisera. Pored desetak članova reprezentacije Srbije, koji su uz Italijane i Mađare bili najbrojnija selekcija, za titulu najboljih borili su se domaćini Hrvati, Slovenci, Poljaci, Česi, Slovaci, Kazahstanci i članovi selekcije Crne Gore.
Svetski šampionat sveden je poslednjih godina uglavnom na učesnike iz Evrope, premda je ovo prvenstvo, koje nema samo takmičarski karakter, već je prilika za lepo druženje, razmenu iskustava, promociju vlastite zemlje i tenisa, prvi put održano krajem sedamdesetih godina. Vremenom je postajalo sve popularnije, ponekad sa više od 150 takmičara. Za učešće na šampionatu nije potrebno da se novinar bavi sportskim i teniskim novinarstvom, već je dovoljno da radi na proizvodnji medijskih sadržaja i rekreativno igra tenis. Čak, po nepisanom pravilu, većina učesnika svetskog novinarskog prvenstva u tenisu u svojoj profesiji nema dodirnih tačaka sa belim sportom. Kako bi konkurencija bila ravnopravnija, u poslednjih petnaestak godina nije dozvoljeno učešće bivših i sadašnjih profesionalnih igrača rangiranih na svetskoj ATP listi, bez obzira na njihov rad i saradnju sa medijima.
Aleksandar Sale Berić je prepoznatljivo medijsko lice više od tri decenije. Početak njegove novinarske i voditeljske karijere vezan je za prve godine „Radija M“ iz Sremske Mitrovice. Vremenom je, uz povremeno ili stalno angažovanje u medijskim kućama u Bijeljini, Palama i drugim sredinama, kao ljubitelj sporta otkrio još jedan – komentatorski talenat. Pokazao ga je najpre na nekadašnjem „Sport klubu“. Tu se specijalizovao kao komentator teniskih mečeva. Kao krunu dosadašnje karijere, ovog leta dotakao je teniski „Sveti gral“, zahvaljujući prenosu finala čuvenog Vimbldona, kao prvi Mitrovčanin, kome je pripala čast da dosanja san svakog teniskog novinara i komentatora. Saletovo angažovanje u tenisu ima i dodatnu dimenziju, pošto je i sam „uplivao“ u ovaj sport i danas je najbolji srpski rekreativac, koji godinama drži pobednički teniski pehar u društvu srpskih novinara. U poslednjih deset godina Berić je uzeo bezmalo tridesetak trofeja na državnim prvenstvima Srbije u singlu, dublu i miksu. Aktivan je član mitrovačkog Teniskog kluba „Sirmijum“, na čijem čelu je bio u četvorogodišnjem periodu pre pandemije „korona“ virusa, pružajući lični doprinos unapređenju prilika u klubu.
U osvrtu na evidentan uspeh i osvajanje trećeg mesta, koje je kao polufinalista podelio sa kolegom iz srpske reprezentacije, Aleksandar Berić konstatuje da se broj učesnika sa drugih kontinenata iz objektivnih okolnosti smanjio. Svojevremeno su odlaske novinara na svetski šampionat finansirali teniski savezi i novinarska udruženja, pa je uslov za učešće postala odgovarajuća kvalifikacija na nacionalnom nivou. Značajan problem ove godine bio je nedostatak mlađih kolega novinara, pa je Berić umesto da u Poreču igra u svojoj kategoriji igrača od 45 do 55 godina, gde bi izvesno bio finalista, možda i prvi na svetu, igrao u grupi sa nekoliko mlađih igrača iz „open“ kategorije. Njihov broj nije bio dovoljan da formiraju svoju takmičarsku grupu. Saša se nada da bi u novoj medijskoj kući, „Arena sportu“, za naredna takmičenja mogao pronaći dobre kandidate za reprezentaciju Srbije.
Inače, mitrovački novinar i posvećeni teniski rekreativac dobro se pripremio pred odlazak na Svetsko prvenstvo. Pošto je angažovan u dve medijske kuće i neretko umoran od posla, pre i posle letnjeg odmora u Grčkoj, na terenima matičnog kluba, intenzivirao je treninge. Sa kvalitetnim protivnicima odigravao je po dva jaka meča. Septembarski svetski šampionat igrao je u singlu i dublu. Sa partnerom iz reprezentacije prošao je prvo kolo u dublu, da bi u četvrtfinalu izgubili od nosioca na turniru, ekipe Poljaka. Ispali su na taj-brejk, ali su neprikosnovenoj ekipi na šampionatu jedini uzeli set. U poljskoj ekipi igrao je pobednik ovogodišnjeg singl takmičenja, koji je najbolji igrač Varšave i drugi igrač Poljske u rekreativnoj kategoriji.
– Mogu da kažem da sam u Poreč otišao u dobroj formi i fizički izuzetno spreman. Tako sam recimo, u drugom kolu igrao sa Italijanom, koji je tehnički bolji od mene, ali sam ga savladao na svoju formu, odnosno „na noge“ i trčanje. Naravno, važno je i kakav si „u glavi“, kakva ti je u datom trenutku koncentracija. To se pokazalo već u prvom setu, gde je on bio bolji u prvom delu, a onda sam ga stigao i do kraja seta, polako sam ga i bez žurbe dobio. U tom prvom setu koji je trajao sat i 20 minuta, već kod rezultata 5:5 protivnik je bio vidno iscrpljen i dobio sam ga sa 7:5. Posle toga, drugi set osvajam lagano. U polufinalu sam igrao sa Slovencem sa kojim sam inače stari drugar. Od njega sam bolji, ali sam imao problem sa povredom lakta, koju sam zaradio u dublu. Na 3:2 za mene u prvom setu i uz jedan brejk prednosti počeli su problemi. Ostao sam bez bekhend udarca, a to se prenelo i na servis, što je činilo da borba postane neravnopravna. Na kraju je moj saigrač Milan, sa kojim delim treće mesto u singlu, poražen od Poljaka, koji je osvojio turnir pobedom nad Slovencem rezultatom 6:2, 6:0, kaže Saša Berić, koji je zahvaljujući komentarisanju i analizi svetskih teniskih mečeva na vrhunskom nivou imao svojevrsnu prednost u odnosu na neke kolege koje se u novinarstvu ne bave tenisom, ili bar ne na ovaj način.
– Ako ne računamo neka dečija interesovanja, ja sam tenis počeo da igram u kasnim dvadesetim godinama, otprilike kad sam prestao da radim na Palama pa sam imao više slobodnog vremena i energije, a sport i rekreaciju svakako volim. Tražio sam društvo za rekreaciju, ali se ispostavilo da se dobar deo tog društva raštrkao ili odselio. Onda me je drugar Ćira pozvao na tenis i rešio sam da probam, iako tenis nije bio prva opcija. Polako sam počeo da učim. Uzimao sam časove tenisa i ovladavao tehnikom. Tada se pojavila i priča o mogućem poslu teniskog komentatora. To je počelo još 2012. godine, a ja sam već sledeće godine već radio na „Sport klubu“. U pripremi za ovaj posao unapređivao sam znanje kroz razne tutorijale i materijale sa You tub-a i savete profesionalnih trenera i tenisera. To mi je dodatno pomoglo, prvenstveno oko terminologije na engleskom jeziku, kaže Sale Berić, koji je na sportski kanal došao kao formirana medijska ličnost, sa odličnim tehničkim znanjima i jedinom nepoznanicom – da li je njegovo tenisko „obrazovanje“ dovoljno za najviši nivo rada.
Ubrzo se pokazalo da je to znanje kvalitetno i više nego dovoljno. Uz posao komentatora, sagovornik je intenzivnije zaigrao rekreativni tenis i počeo sa osvajanjem pehara. Kao što smo pomenuli, danas je njihov broj takav da teško mogu biti odloženi na istom mestu u stanu, a Saletovoj supruzi pripao je ponekad nezahvalan posao redovnog brisanja prašine sa desetine njegovih trofeja.

Sale Berić – glas koji prepoznajemo

Aleksandar Berić nije slučajno ušao u medijske vode. Već kao učenik Mitrovačke gimnazije stekao je elementarna znanja o različitim novinarskim formama. Početkom devedesetih godina pisao je maturski rad sa temom organizacije rada lokalnog radija, zbog čega je pokucao na vrata tadašnjeg „Radija M“. Ovde će ubrzo postati prepoznatljiv radijski glas, radeći posao voditelja i novinara. Kreirao je izuzetno popularne radio emisije, koje mnogi Mitrovčani i danas pamte. U teškim vremenima rata i hiperinflacije snalazio se radeći povremeno u čak tri radijske kuće u Mitrovici, Šapcu i Loznici. Od sredine devedesetih privremeno se „skrasio“ u Bijeljini, gde je proveo tri godine do odlaska u vojsku, nakon čega se vraća na RTV „BN“ i tamošnji „Radio Bum“. U svojoj 21. godini dobio je prvu ponudu da postane urednik radija u Loznici. Urednički posao prihvatio je nekoliko godina kasnije u bijeljinskom „Bumu“. Posle oktobarskih promena 2000. godine vratio se u mitrovački radio, ali pošto se stvari u medijskoj sferi suštinski nisu menjale kako je zamišljao, u rodnom gradu nije se mnogo zadržao. Uslediće odlazak na Pale, tadašnju prestonicu Republike Srpske na radio, kasnije i televiziju „Otvorena srpska mreža“, gde će postati neformalni urednik sa kreativnom slobodom, koja ga je u ovoj kući zadržala punih šest godina. Tamo je ostvario korisna poznanstva i iskustva. Na „BN“ se vraća 2006. godine i ubrzo postaje urednik kompletnog radijskog programa.
Emisije Saleta Berića, od kojih se neke istovremeno emituju na radiju i televiziji spadaju u red najgledanijih u Bosni i Hercegovini i regionu. Voditelj britkog jezika i brzog uma do sada je ugostio najznačajnije ličnosti političkog i javnog života, ne libeći se da im postavi baš ona pitanja koja interesuju gledaoce, bez obzira što mnogi gosti na ovako otvorena i direktna pitanja nisu navikli. Berićev razgovor sa gostima i „živi“ kontakt program podrazumevaju dobro poznavanje političke i javne scene u Bosni, ali o ostalim zemljama regiona. Autor u svojim emisijama insistira na pravom dijalogu i argumentovanoj razmeni mišljenja, što je na eks JU prostoru još uvek veliki izazov.
Za odlazak na Svetsko prvenstvo u Poreču Saša je zahvalan poslodavcima u Bijeljini i Beogradu, jer su pokazali razumevanje i dozvolili mu da odsustvuje u delikatnom trenutku početka nove televizijske sezone. Naš sagovornik nada se da njegov uspeh ide u prilog RTV „BN“ i „Arena sportu“, koji itekako imaju čime da se pohvale.
Danas je Aleksandar Berić, van svake sumnje u vrhu srpskih teniskih komentatora i poznavalaca nekadašnjeg „belog sporta“. Kao još uvek neispunjena želja ostaje odlazak na Vimbldon i neposredno izveštavanje sa najveće svetske teniske fešte.

Dejan Mostarlić