JESENjA ŽETVA U SREMU PRI KRAJU

Paori se ne raduju

Žetva u Kuzminu

Zbog izuzetno sušnog i toplog leta, jesenja žetva i u Sremu počela je nešto ranije nego što je uobičajeno. Poljoprivrednici su već skinuli prve kulture, suncokret i soju, a u toku je vađenje šećerne repe i žetva kukuruza. Agronomi ističu da su prinosi znatno slabiji u odnosu na prošlu godinu:
– Ove godine, za razliku od prethodnih, bolje su prošli oni koji su kukuruz sejali kasnije, jer je tokom vegetacije, kada je bilo najneophodnije, imao dovoljne količine vlage u zemljištu, kaže Branko Đurić, inženjer agronomije i dodaje da su poljoprivrednici, koji su setvu obavili ranije, imali ozbiljne probleme sa sušom i nedostatkom padavina u kritičnim fazama razvoja biljaka.
Prema Đurićevim rečima, prinosi kukuruza se ove godine kreću od svega 500 kilograma do tri tone po jutru, što je ispod prošlogodišnjeg proseka.
– Ni ostale kulture nisu bolje prošle, soja je podbacila, a suncokret, iako nešto otporniji, takođe nije dostigao očekivani prinos. Na loš rod uticala je i pojava bolesti i insekata. Posebno se izdvaja plamenac na kukuruzu, koji je naneo velike štete, ističe agronom.
Ni ratari na teritoriji Sremske Mitrovice nisu zadovoljni prinosima, pogotovo je podbacila soja, gde se prosečan rod kreće oko 600 kilograma po jutru.
Kukuruz u kuzminskom ataru je u nešto boljem stanju, te su prosečni prinosi od dve do šest tona po jutru, ali kvalitet nije zadovoljavajući.

Primena preporučenih agrotehničkih mera dala rezultate

Žetva suncokreta u iriškoj opštini je započela početkom avgusta i to sorti koje su ranije sazrele zbog dužeg toplog perioda, kao i na nekim parcelama, koje su bile pod suncokretom u dosta lošijem stanju, a isto su ranije sazrele.
Kod suncokreta je ostala još po koja parcela, i to kod poljoprivrednika koji su sejali kasnije sorte, pa su im nedavne kiše poremetile planove. Na parcelama gde su primenjene sve preporučene agrotehničke mere, prinos je dobar i kreće se čak do 3,5 ili četiri tone po hektaru, a ima i parcela gde je prinos samo 1,5 tona po hektaru.
– Pokazalo se da je kod suncokreta jako važan plodored i on na istoj parceli ne bi trebalo da se seje minimalno četiri do pet godina, prvenstveno da bi se sprečile bolesti koje umanjuju prinos. Kvalitet ovogodišnjeg zrna je odličan, prema standardu devet procenata vlage, nečistoće do jedan procenat, tako da možemo reći da će prerađivači biti zadovoljni, kaže Fedor Pušić, savetnik za poljoprivredu u kabinetu predsednika Opštine Irig.
On ističe da cena suncokreta još nije definisana, ali se pominje oko 50 dinara po kilogramu.
Soje u iriškoj opštini nema mnogo, a prinosi kod onih koji su je sejali kreću se oko 1,5 tona po hektaru. Kukuruz je sejan na oko 2.500 hektara, što je površina slična onoj pod pšenicom.
– Kukuruz ove godine nije dobar zbog velike suše, a prinosi nam se kreću od 2,5 pa do šest tona po hektaru. Što se tiče jesenjih ratarskih useva, možemo da kažemo da su proizvođači suncokreta najbolje prošli, rekao je Fedor Pušić.

Suncokret otporniji na vremenske uslove

U prvoj dekadi septembra započela je žetva jarih kultura u rumskoj opštini. Prvo je počela žetva suncokreta, a potom i soje i kukuruza.
– Suncokret je biljka koja pokazuje veću otpornost na nepovoljne vremenske uslove, koji su obeležili i ovu proizvodnu godinu. Suša i visoke temperature su i ove godine uticale na značajno smanjenje prinosa. Što se tiče suncokreta, ostvaren je prosečan prinos od 2,5 tona po hektaru. Kod kukuruza je raspon ostvarenih prinosa zaista velik. Zbog slabe oplodnje neki proizvođači su jedva imali šta da uberu, dok su se najveći prinosi kretali do sedam tona po hektaru. Razlike u prinosu su posledica razlike u količini padavina, kvalitetu zemljišta, primenjenoj agrotehnici i odabiru hibrida. Prosečan prinos u ovom trenutku se kreće oko četiri tone po hektaru, kaže za naše novine Goran Drobnjak, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi Ruma.
Što se tiče soje, i kod ove kulture došlo do smanjenja prinosa. U ovom momentu se procenjuje da je prosečan prinos oko 1.300 kilograma po hektaru.
– Možemo slobodno reći da je iza nas jedna teška, nepovoljna proizvodna godina za ratare, zaključuje Goran Drobnjak.
Njegove reči potvrđuje i Dušan Lalošević, poljoprivrednik iz Buđanovaca. On je završio žetvu suncokreta i kukuruza, ali su prinosi slabi, a pored činjenice da su na takve prinose uticale vremenske prilike, deo površina pod suncokretom je bio zahvaćen i bolešću, što je dodatno umanjilo prinose.
– Suncokret koji je bio zdrav imao je u proseku dve tone prinosa po jutru, što je solidan prinos. Međutim, na površinama gde je suncokret zahvatila bolest bilo je svega 800 kilograma po jutru. Što se tiče kukuruza, imao sam rod od po tri tone po jutru, a zasejao sam 130 jutara. To je slab prinos, kaže Dušan Lalošević.
On dodaje da je imao površina koje su dale prinos i ispod dve tone.

Dva klipa kukuruza stanu u jedan dlan

Ni staropazovački paori trenutno se ne raduju. Kažu: Dva klipa kukuruza stanu u jedan dlan. To nam je pokazao i Janko Domonji, poljoprivrednik iz Stare Pazove, zabrinut zbog slabog roda. Iako je zrno suvo, ima nečistoća i loma, počinje da truli, a pojedini klipovi nisu ni ispunjeni zrnom.
– Ja sam imao od dve do tri tone po jutru u zavisnosti od potesa, kaže Domonji.
Bilo je teških godina i ranije, ali ova je posebno nepovoljna, jer je suša ostavila ogromne posledice, naglašava Zdenko Jašo, takođe iz Stare Pazove.
– Nisam zadovoljan ni kukuruzom, ni sojom ni suncokretom. Ni sa čim nisam zadovoljan. Celu proizvodnu sezonu, uz sušu i vrućine, mi smo se borili, najpre u proleće sa glodarima, zatim su golubovi napadali suncokret, a veliku štetu su nam napravili i zečevi. Jako je teško seljacima ove godine, naglašava Jašo.
Naši sagovornici kažu da zarade od ovogodišnjeg roda neće biti, ukoliko otkupna cena ne bude znatno viša.
– Po meni bi bilo realno da dobijemo za kukuruz oko 40 dinara, kako bismo imali neku zaradu, jer dok odbijemo sve troškove i zakup zemljišta, nama neće ostati ništa, kaže Janko Domonji.
EMN