Trbuhom za kruhom stigli i u Srem

Sa Šri Lanke u sremskomitrovačke autobuse

Od građevine i ugostiteljstva do zanatskih radnji, strani radnici sve su prisutniji u Srbiji, pa tako i u Sremu. Dok jedni dolaze privučeni boljom zaradom i životnim uslovima, drugi u Srbiji vide priliku za novi početak. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), najveći broj stranih radnika tokom prošle godine došao je iz Rusije, zatim Kine, Indije, Turske i Nepala.
– Strani radnici angažuju se pre svega u oblasti građevinarstva (kao zidari, pomoćni zidari, armirači, drugi pomoćni radnici), ali i u drugim granama privrede (poljoprivredi, stočarstvu, različitim proizvodnim delatnostima). Osim toga stranci su često angažovani kao radnici u uslužnim delatnostima: u ugostiteljstvu i hotelijerstvu (kao konobari, dostavljači, sobarice, spremačice…), zatim kao vozači, varioci. Takođe, veliki broj stranaca radi u IT delatnosti, navode iz NSZ.
Iako naša zemlja beleži trend rasta stranih radnika, statistika pokazuje da je tokom 2024. godine izdato nešto više od 17.000 dozvola za rad, dok je ta brojka u 2023. prelazila 52.000. Ipak, s obzirom na to da je nedostatak radnika globalni problem, stručnjaci ocenjuju da njihov dolazak u Srbiju više nije izbor, već potreba.

Vozači autobusa sa Šri Lanke

Srbija se suočava sa nedostatkom radne snage u oblastima prevoza robe i ljudi. Kao i u ostatku naše zemlje, taj trend prati i Srem. U ovom momentu u nedostatku su vozači D kategorije. Iz tog razloga pojedini poslodavci odlučuju se na zapošljavanje stranaca. Tako je u januaru 2024. godine u „Sirmijumbusu“ počelo da radi 12 vozača sa Šri Lanke.
Manjula Pathmakumara, pedesetogodišnjak sa Šri Lanke vozač je autobusa već 25 godina i trbuhom za kruhom, našao se u Srbiji. Kaže zarada je ovde veća nego u njegovoj zemlji. Srpski ne govori, a svakako ima konduktera na turama. Iako se u zemlji iz koje dolazi vozi levom stranom kolovoza, a kod nas desnom, kaže to mu ne smeta jer je već radio u inostranstvu, gde se vozi desnom stranom.
– Sremska Mitrovica mi se dopada, a Srbija je lepa zemlja. Plata nam je za sada dobra. Nemam problem da vozim desnom stranom, jer sam navikao na to vozeći u Saudijskoj Arabiji i Bahreinu. Dosta godina unazad vozim van Šri Lanke. Što se tiče uslova u kompaniji, ne mogu da se žalim, dobri su prema nama i stvarno bih voleo i duže da ostanem u Srbiji, kaže Manjula Pathmakumara.
Sa Manjulom došlo je još 11 vozača. Nasmejani kažu da im se Sremska Mitrovica dopada i zadovoljni su kompanijom koja ih je uposlila.
Da bi se stranci zaposlili kompanija je morala da ispuni zakonske obaveze. Oni su prijavljeni u Upravi za zapošljavanje stranaca, odakle su dobili saglasnost i radne dozvole. Svaki od njih ima i legitimaciju koju je u obavezi da nosi prilikom svake ture. Prethodno su na Šri Lanku putovali predstavnici „Sirmijumbusa“ kada su razgovarali o zapošljavanju radnika, izvršili provere vozača odnosno njihovih kompetencija i nakon toga vozači su poslati u Srbiju.
– Zadovoljni smo njihovim dosadašnjim angažovanjem. Neki od njih su angažovani na seoskim turama, a neki već idu u Novi Sad i Beograd. Nakon 12 vozača, ove godine u Sremsku Mitrovicu stiglo je još šest radnika iz Šri Lanke, te pored vozača imamo i mehaničare, kaže Vladimir Vinš, direktor firme i dodaje da je problem nedostatak vozača te tako većina privatnih prevoznika ima radnike strance.
– Za smeštaj radnika sa Šri Lanke smo adaptirali prostor firme, zadovoljni smo kako su se uklopli, naglašava Vinš.

Od 2024. promenjen način evidencije stranih radnika

Tokom 2023. godine, Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je više od 52.000 radnih dozvola za strane državljane. Ta brojka bila je do tada najviša zabeležena i jasno je ukazivala na ubrzan trend zapošljavanja stranaca. Međutim, od početka 2024. uvedena je jedinstvena dozvola koja objedinjeno pokriva i boravak i rad, a čiju evidenciju sada vodi isključivo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Taj prelazak na novu proceduru promenio je i način na koji se računa broj stranaca koji rade u Srbiji.
– Počev od 1. februara 2024. godine, u primeni su odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, kojima je pored ostalih izmena uvedena jedinstvena dozvola za boravak i rad stranaca. U skladu sa izmenama i dopunama pomenutih zakona NSZ ne izdaje više dozvole za rad strancima, osim izuzetno u postupku po zahtevima u kojima je privremeni boravak odobren popropisima koji su bili na snazi do 1. februara 2024. godine, pojašnjavaju iz NSZ.
U Srbiji je na dan 11. juna 2025. bilo više od 43.000 stranaca sa važećom jedinstvenom dozvolom za privremeni boravak i rad. U prvih pet meseci ove godine izdato je 14.500 takvih dozvola. Pre 2024. brojale su se sve izdate dozvole uključujući i one koje su u međuvremenu istekle, dok se sada evidentiraju samo trenutno važeće dozvole koje uključuju i boravak i rad.

Kinezi i Turci angažovani na velikim projektima

Istraživanja kažu da najveći broj stranaca u Srbiju dolazi iz Rusije (39 odsto), Kine (20 odsto), Turske i Indije (po oko 10 odsto). Reč je uglavnom o radnicima angažovanim na velikim infrastrukturnim projektima, koji popunjavaju praznine u sektorima u kojima domaće radne snage nema dovoljno.
U iriškoj opštini ima dosta kineskih radnika, ali oni nisu angažovani kod naših privrednika, nego rade u velikoj kineskoj kompaniji „China Road and Bridge Construction“ /CRBC/ koja gradi Fruškogorski koridor i najduži tunel u Srbiji „Iriški venac“ dug 3,5 kilometara. Kineski radnici su smešteni u kampu koji je izgrađen pre dve godine na Fruškoj gori, u blizini Iriga.
Kako ističe Tihomir Stojaković, predsednik Opštine Irig, saradnja sa rukovodstvom kompanije na ovoj deonici je izuzetno dobro, a kompanija je imala i nekoliko donacija školama, dok su njeni predstavnici prisutni na važnijim događajima, kao što su Dan opštine ili slava Iriga.
Kineski radnici će u iriškoj opštini, u svom kampu, biti najkraće do septembra 2026. godine, kada se planira završetak Fruškogorskog koridora. Trenutno, kako saznajemo od predsednika Opštine Tihomira Stojakovića, urađeno je oko 95 odsto planiranih radova u tunelu Iriški venac.
Na izgradnji auto – puta Kuzmin – Sremska Rača takođe su najvećim delom angažovani strani radnici, iz Turske. Oni su smešteni u kampu na izlasku iz Kuzmina, svakodnevno prolaze kroz selo, snabdevaju se u lokalnim prodavnicama. U početku bilo je nepoverenja od strane Kuzminaca, ali sada su se meštani već navikli na njih.

Nigerijci šetaju rumskim ulicama

U rumskoj opštini od pre nekoliko godina unazad, primetan je porast broja stranih radnika. Oni dolaze u potrazi za poslom i boljom zaradom nego u svojim zemljama, a radi se, uglavnom o ljudima iz Šri Lanke, Indije ili drugih azijskih zemalja, kao i zemalja u okruženju, ali kako saznajemo, u poslednje vreme ima i onih koji dolaze iz Afrike, konkretno iz Nigerije.
Dolaze organizovano, preko agencija koje se time bave, a jedna postoji i u Rumi. Najviše su angažovani na građevinskim poslovima, budući da je nekoliko godina unazad, u Rumi podignut ili se gradi veliki broj stambenih objekata.
Takođe, zaposleni su i u klaničnoj industriji, ali se mogu videti i kao vozači na gradskim i prigradskim linijama.
Rumljani svaki dan na ulicama ili prodavnica mogu da vide veliki broj ovih ljudi, svojih novih sugrađana, a primećujemo od ove godine da među njima sada ima i sve više žena.

Sezonci angažovani u poljoprivredi

Radnici iz Gane ovih dana beru povrtarske kulture u plastenicima poljoprivrednog gazdinstva Filipović u Kuzminu.
Kako saznajemo od Stefana Filipovića, još u februaru su kontaktirali agenciju koja se bavi uvozom radnika, kako bi obezbedili sezonce za rad u plasteniku. Četvorica radnika iz Gane su stigli u Kuzmin 1. avgusta i kažu da su zadovoljni, s obzirom na to da im je poslodavac obezbedio i smeštaj i hranu, te im ostaje sva zarada od dnevnica.
– Imamo problem, kao i svi, sa radnicima. Za radnike iz Gane sam iznajmio kuću u selu, nabavljamo im i hranu, tako da oni troškova nemaju. Zadovoljni smo kako rade, uklopili su se, i nemamo nikakvih problema. U Srbiji ostaju do 10. novembra, a za sledeću sezonu ćemo videti da li ćemo možda još više stranaca angažovati da rade kod nas u plasteniku, govori mladi Filipović.
Inače, odlazeći trbuhom za kruhom, u Kuzminu su u berbi duvana već dve godine angažovani radnici sa juga Srbije, koji sa čitavim porodicama dolaze u Srem, gde žive u iznajmljenim kućama nekoliko meseci, te čak upisuju i decu u lokalnu školu.

U marketima se čuje strani jezik

Strani radnici postali su deo svakodnevice i u staropazovačkoj opštini. Opština Stara Pazova, kao jedan od poslovno najatraktivnijih regiona zemlje privlači pojedince strance koji dolaze iz najudaljenijih i najsiromašnijih zemalja sveta da bi radili na gradilištu ili proizvodnoj hali lokalnih ali poznatih kompanija. Uz platu, imaju obezbeđenu hranu i smeštaj, obično u iznajmljenoj kući koja je pretvorena u hotel za radnike.
Sve češće čujemo nepoznat jezik kada prolazimo pored gradilišta, a viđamo ih i u marketima i kako čekaju organizovan prevoz u ranim jutarnjim satima. Više grupa radnika svakodnevno putuje biciklama stazom između Stare i Nove Pazove. Lokalno stanovništvo ih dočekuje sa oprezom i rezervom, pogotovo kada se u selu pojavi grupa radnika iz Nepala ili Šri Lanke.
Republički zavod za statistiku prvi put je predstavio istraživanje „Imigracija stranaca u Republici Srbiji“, koje pokazuje broj stranaca koji su imigrirali u Srbiju 2023. godine. Po tom istraživanju broj uredno prijavljenih stranaca na treitoriji opštine Stara Pazova iznosi 183. Najviše je naravno iz Rusije 66, iz Indije 27, Kine 16, Turske 11. Pored državljana biviših jugoslovenskih republika, među prijavljenim strancima ima troje Italijana, Amerikanaca i Kubanaca, kao i Nemaca, Slovaka, Čeha i ostalih. Muškaraca je tri puta više nego žena 134 naspram 49, što govori da su to uglavnom ekonomski migranti. Kada je u pitanju starosna struktura, radi se mahom o mladim ljudima u proseku starim 34 godine.

E. M. N.