PROMOCIJA MONOGRAFIJE O KOMPLEKSU SPOMEN GROBLjA

Žrtve i sećanja

U Baroknoj sali Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici u četvrtak, petog juna upriličena je promocija monografije autorke Gorane Lemajić pod nazivom „Memorijalni kompleks Spomen – groblje u Sremskoj Mitrovici, žrtve i sećanja“. Promociji prve i jedinstvene publikacije u kojoj su na naučni način objedinjeni i predstavljeni mnogobrojni istorijski, činjenični i umetnički aspekti vezani za tragični zločin ustaške i okupatorske vlasti u Sremu 1942. godine i načinima višedecenijskog negovanja kulture sećanja na ove događaje, pored same autorke prisustvovali su i recenzenti dr Milan Koljanin, dr Nenad Lajbenšperger i prof. dr Nenad Ninković. Uvodna beseda moderatora promocije Jasne Arbanas prožeta je nastojanjem da se okolnosti zločina i imena nevinih žrtava nikad ne zaborave. U tom smislu istoričar i profesor Milan Koljanin odao je priznanje autorki na hrabrom poduhvatu istraživanja jednog od najvećih srpskih civilnih stratišta Drugog svetskog rata na ovim prostorima, naročito kada su u pitanju pouzdani činjenični podaci i spiskovi žrtava, koji su po njemu višestruka i najveća vrednost ovog dela, jer su do sada korišćeni nepouzdani podaci i činjenice, koje su neretko bile predmet ideološke ili političke manipulacije kroz razne forme memorijalizacije ovih događaja kroz istoriju. Nenad Lajbenšperger iz republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture primetio je da autorka monografije vešto razrađuje više tema i podtema, objašnjavajući na adekvatan način celinu nastanka i postojanja jednog spomen obeležja. Lajbenšperger analizira autorkina istorijska razmatranja i praćenje razvoja ideje o podizanju memorijalnog kompleksa kroz rad i umetničko shvatanje njegovog tvorca, svetski poznatog arhitekte Bogdana Bogdanovića. Recenzent je pohvalio autorkin metodološki pristup u želji da istorijske, idejne i umetničke aspekte sublimira i predstavi ih čitaocima na što jednostavniji način. Profesor sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Nenad Ninković setio se priča koje je o velikom zločinu slušao od najmlađih dana u okviru svoje porodice u Laćarku, naglasivši da su mnogi stanovnici Srema dobro znali imena i sudbine svojih rođaka, prijatelja i komšija, koji su bili žrtve. U tom smislu, rekao je Ninković, recenzija ovog dela nije bila emotivno laka, naročito što se u monografiji nalaze konkretni prikazi ekshumacije na mitrovačkom Pravoslavnom groblju i prikazi streljanja. Profesor Ninković takođe je zapazio brižljiv rad autorke koja je koristila sve raspoložive istorijske izvore i sastavila spisak od 2.200 žrtava, koji sa naučnog aspekta nikad nije konačan, jer se može dopuniti eventualno novim saznanjima. Posle čitanja potresnih pisama žrtava ustaške vojnopolicijske akcije Viktora Tomića i njihovih nacističkih saveznika od strane moderatora promocije, prisutnima se obratila autorka Gorana Lemajić koja je zahvalila na svesrdnoj podršci mnogobrojnim pojedincima, ustanovama i recenzentima. Naročitu podršku dobila je od matične ustanove Zavoda za zaštitu spomenika u Sremskoj Mitrovici, Istorijskog arhiva „Srem“ i Muzeja Srema. Finansiranje monografije pomogao je Grad Sremska Sremska Mitrovica. Rad na monografiji izuzetnih tehničkih karakteristika i opreme trajao je duži niz godina. U njenom uvodnom delu predstavljeni su događaji koji su urezani u kolektivnom istorijskom sećanju. Autorka potvrđuje da je o ovim događajima pisano, ali često sa pristrasnog i ideološkog stanovišta i političkih potreba vremena, zbog čega je bilo neophodno izvršiti metodološku i delimično istorijsku reviziju dosadašnjih saznanja.
– Trudila sam se da istorijske činjenice predstavim što konciznije i da najviše prostora, kako i sam podnaslov knjige kaže, posvetim žrtvama ovih zločina, rekla je autorka.

Gorana Lemajić osvrnula se na mogućnost različitih interpretacija i opasnosti koje su uvek prisutne kada se u istoriji govori o brojevima. Zbog toga je brojka od skoro 8.000 stradalih uobičajeno korišćena za čitav period četvorogodišnjeg rata u Sremu, a autorka je došla do podatka da je samo tokom 1942. godine na tom prostoru stradalo preko 14.000 ljudi – Srba, Roma i Jevreja. Ona se posebno osvrnula na izveštaj o ekshumaciji koji na ovaj način nije bio publikovan, a nesumnjivo će ostaviti jak emotivni utisak na svakog čitaoca. Gorana Lemajić predstavila je drugi deo knjige posvećen radu, ideji i pokušaju da pronikne u filozofiju i simboliku čuvenog Bogdana Bogdanovića. U nastavku se prati proces memorijalizacije ovih događaja, od otvaranja spomen kompleksa jula 1960. godine do današnjih dana, a taj proces prošao je kroz razne ideološko – političke, možemo reći i kulturno duhovne matrice.
Dejan Mostarlić