DIJABETES, HRONIČNA BOLEST DANAŠNjICE

Dijagnoza nije prepreka da se živi „punim plućima“

Dijabetes ili šećerna bolest najčešća je metabolička bolest savremenog života. Nastaje usled smanjene količine ili nedostatka insulina. Insulin je hormon koga luči pankreas i koji reguliše nivo šećera u organizmu. Kao odgovor na to, dolazi do porasta šećera (glukoze) u organizmu. Postoje dva tipa dijabetesa: urođeni dijabetes tip jedan (insulinsko zavisni tip dijabetesa) i dijabetes tip dva. Prvi tip nastaje u detinjstvu i karakteriše ga potpuni nedostatak insulina. Smatra se da se radi o autoimunom oboljenju, jer sopstveni organizam uništava beta ćelije pankreasa koje su odgovorne za sekreciju insulina. Dijabetes tipa dva je insulinsko nezavisni tip dijabetesa. Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali mnogo češće kod gojaznih osoba. U organizmu postoji smanjena sekrecija insulina, a okolna tkiva pokazuju insulinsku rezistenciju, tj. postaju neosetljiva na prisustvo insulina. Tada insulin ne transportuje šećer u ćelije i tkiva, čime se on nakuplja u organizmu.

Kako saznajemo od dr Marice Đukić Stekić, lekara Savetovališta za dijabetes Doma zdravlja Sremska Mitrovica, procene su da preko 10 odsto populacije u Srbiji boluje od dijabetesa, i to najčešće od dijabetesa tip dva.
– Dijabetes je masovna, hronična, nezarazna, progresivna bolest koja poprima epidemijske razmere. Ukoliko se ne otkrije na vreme i ukoliko se ne leči daje ozbiljne komplikacije. Pacijenti imaju povećan rizik od dobijanja srčanog ili moždanog udara, bolesti bubrega, gubitka vida, a može doći i do amputacije stopala. Važno je da i mi lekari razmišljamo o faktorima rizika koji dovode do dijabetesa tipa dva, a to su nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, navodi naša sagovornica.
Kada govorimo o terapiji za dijabetes tip dva, ona ne podrazumeva samo primenu lekova.
– Treba naglasiti da je pored medikamentozne terapije, veoma važno da se pacijenti aktivno uključe u lečenje, da promene stil života, ishranu i dolaze na redovne kontrole u Savetovalište za dijabetes. Stres jeste jedan od faktor rizika, ali nije presudan. Važna je i porodična anamneza. Svi koji imaju roditelje ili bliže srodnike koji imaju dijabetes, posle 40. godine života bi trebali da provere vrednosti šećera u krvi, povedu računa o načinu ishrane i uvedu fizičku aktivnost, ističe dr Marica Đukić Stekić.
Kako navodi naša sagovornica, simptomi dijabetesa su u početku nespecifični i obično se uopšte ne prepoznaju.
– Postoje pacijenti koji se jave kada se razvije komplikacija od neprepoznate bolesti. Suvoća usta, povećana žeđ, učestalo mokrenje, poremećaj u kilaži, sve su to simptomi odmakle faze bolesti. Neretko imamo pacijente koji imaju srčani udar, pa završe u koronarnoj jedinici, a ustvari su to pacijenti koji imaju dijabetes i tada se otkriju visoke vrednost u krvi, navodi dr Đukić Stekić.
Potrebno je obratiti pažnju na osećaj umora i slabosti, povećan osećaj žeđi, učestalo mokrenje, povećanu osetljivost na infekcije, kao i na poremećaje u zaceljivanju rana. Posmatrano pojedinačno, ova stanja su toliko uobičajena, da im retko ko posveti posebnu pažnju. Međutim, ukoliko se nekoliko simptoma javi istovremeno, treba se obratiti lekaru i proveriti vrednosti šećera u krvi.
Lečenje, kontrola i praćenje bolesti je veoma važna.
– U pitanju je hronična bolest koju će imati celog života i veoma je bitno da slušaju savete lekara, da uzimaju preporučenu terapiju, da se redovno kontrolišu, da promene način života i da onog momenta kada osveste da imaju hroničnu bolest i vrate se pravilnoj i zdravoj ishrani i poslušaju smernice i savete za ishranu i uvedu fizičku aktivnost, bude dug period optimalne i dobre glikoregulacije. I to treba da iskoristimo. Nema straha, važna je saradnja lekara i pacijenta, naglašava dr Marica Đukić Stekić.
I rumski Dom zdravlja ima svoje savetovalište za dijabetičare, gde pacijente upućuju njihovi izabrani lekari.

Trudnice u riziku
Gestacioni tip dijabetesa javlja se tokom trudnoće, a statistika kaže da 15 odsto trudnica oboli, što nosi razne opasnosti za majku i dete. Između ostalog, dete ima veći rizik da kasnije ima prekomernu težinu i oboli od dijabetesa. Promena životnog stila već tokom trudnoće i posle nje, kao i faza dojenja od najmanje tri meseca, imaju pozitivan uticaj. Ko oboli od gestacionog dijabetesa ima sedam puta veći rizik da kasnije oboli i od dijabetesa.

– Rad sa dijabetesnim pacijentom je izuzetno složen, to je doživotna bolest i kada pacijentu kažemo da ima dijabetes, ljudi to različito prihvataju. Važno je započeti lečenje na vreme, a tu je izuzetno važna saradnja lekara i pacijenta, koju mi u našem savetovalištu pokušavamo da uspostavimo. Pacijent pored redovnog uzimanja terapije, mora da se pridržava i higijensko-dijetetskog režima. To je jako važno i na tome sa njima, pored nas lekara, radi i nutricionista. Mogu da se pohvalim da smo mi jedan od retkih domova zdravlja na nivou Vojvodine koji ima nutricionistu, izjavila je to je dr Danijela Šatlan Ranković.
Ona dodaje da ima pacijenata koji redovno dolaze kod lekara, ali ima i onih koji nisu ažurni, te iz savetovališta poručuju da je važno da se obrate za pomoć, kako bi unapredili kvalitet svog života.
– U našem Domu zdravlja radi se skrining u laboratoriji, mikroalbuminurija preko urina i njom se rano detektuje nastanak hronične bubrežne bolesti. Naime, u riziku od ove bolesti su najviše dijabetesni pacijenti. Ukoliko imaju neregulisan dijabetes, dolazi do nastanka dijabetesne nefropatije i gubitka bubrežne funkcije. Taj proces je trajan i pacijenti mogu da završe na dijalizi. Mi u rumskoj opštini imamo 23 pacijenta koja idu redovno u Dijalizni centar Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici i za njih imamo specijalno sanitetsko vozilo za prevoz, kaže za naše novine dr Šatlan Ranković.

Dijabetes Tip 1 se leči insulinom, a kada se javi Tip 2, koji se javlja u 90 odsto slučajeva kod obolelih posle 40 godine, obično gojaznih, kod njih u opciji ima različitih modaliteta lečenja.
Naša sagovornica kaže i to da je za nju dijabetesni pacijent uslovno zdrav pacijent, a to je onaj koji uzima redovno svoju terapiju i pridržava se higijensko- dijetetskog režima. Lekari kod njega mogu da postignu zadovoljavajuću glikoregulaciju i da on živi normalan i kvalitetan život, bez razvoja ikakvih komplikacija.

Ishrana je važan saveznik u borbi protiv dijabetesa

Kod dijabetičara zabranjene za konzumaciju su namirnice koje imaju visok glikemijski indeks (GI), odnosno one koje brzo podižu vrednosti glukoze u krvi.
Namirnice visokog glikemijskog indeksa, koje je neophodno izbegavati su: industrijski slatkiši i grickalice, čokolada, gazirani slatki napici, džemovi, kolači, belo brašno, alkohol (npr. pivo), krompir, šećer. Takođe, mlečne namirnice sa visokim sadržajem mlečnih masti stvaraju insulinsko opterećenje, zato i njihova konzumacija treba da bude kontrolisana. Vrlo je važno ograničiti unos rafinisanih šećera, zaslađenih i gaziranih napitaka, alkohola, kafe i cigareta.
– Kod dijabetičara favorizuje se ishrana sa visokim sadržajem vlakana inižim nivoom ugljenih hidrata. Međutim, ugljene hidrate ne treba apsolutno izbaciti, jer su oni ipak potrebni organizmu. Direktno utiču na formiranje naše mikrobiote, koja utiče na naš imunitet, a pad imuniteta direktno uzrokuje pogoršanje metaboličkog stanja. Pravilno izbalansirani obroci, koji uključuju nemasne proteine, zdrave masti i šećere niskog GI hrana su koja je poželjna.
Hrana sa niskim GI vrednostima sporije se razgrađuje i postepeno podiže nivo šećera u krvi, baš zato je ona favorizovana kod ove bolesti, kaže Jovana Birovljev mr farmacije i savetnik za ishranu.
Umesto belog brašna treba birati integralno brašno, integralni pirinač, integralne testenine, hleb od celog zrna žitarice, preporučuje se cimet, maslinovo ulje i masline, lešnik, badem. Osobe sa dijabetesom bi trebale da uključe u svoju redovnu ishranu niskomasne izvore proteina, kao što su piletina, riba i nemasni mlečni proizvodi. Favorizuju se zdrave masti, poput mononezasićenih i polinezasićenih masti, a njih ima u maslinovom ulju, orašastim plodovima i avokadu.
– Balansirani i redovni obroci su veoma važni za dijabetičare, kako bi se izbeglo variranje nivoa šećera u krvi i kako bi ta vrednost bila što stabilnija. Od zdravstvenog stanja, medikamenata i obaveza koje opisuju našeg dijabetičara, zavisi i broj obroka, a to je ono što je individualno za svakog. Uopšteno, pet obroka na dan, odnosno tri glavna i dve užine su poželjne, kaže savetnica za ishranu.
Pitanje veštačkih zaslađivača je vrlo aktuelno, pa je tako stevia prirodni zaslađivač, favorit među zaslađivačima. Ona ne utiče značajno na nivo šećera u krvi, a mala kalorijska vrednost je čini idealnom, ukoliko je potrebno povesti računa i o telesnoj težini.
– Voće nije zabranjeno, ali ga treba unositi u komadu, na taj način ne uništavamo vlakna, a ona su nam od izuzetne važnosti, kako zbog pomenute mikrobiote, tako i zbog regulacije nivoa šećera u krvi, holesterola i drugih metaboličkih procesa. Prednost ima voće niskog GI. Voće koje može da isprovocira insulin i neželjeno povišen nivo šećera u krvi jeste: banana, grožđe, ananas, a pre svega kandirano i konzervirano voće, tvrdi naša sagovornica.
Sve češće čujemo da neko ima insulinsku rezistenciju. Međutim, ona nije bolest, već stanje, koje nam može biti alarm.
– Volim da kažem svojim klijentima, da su srećni ukoliko je otkriju, jer sa redovnom fizičkom aktivnošću, pravilnom ishranom (koja jeste slična kao kod dijabetesa), redovnim snom, i ponekad na početku određenim medikamentima i suplementima (koji se sa normalizacijom stanja isključuju), moguće je svoje telo vratiti u prvobitno stanje, kojim se opisuje zdrav čovek. Nakon toga, sve što treba jeste nastaviti sa „zdravim navikama“, naglašava Jovana Birovljev.

Većina pacijenata obolela zbog nezdravog života

Da svi koji boluju od dijabetesa trebalo bi da shvate da mogu da vode normalan život, ukoliko redovno kontrolišu šećer i imaju odgovarajuću terapiju, smatra Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije.
– Od 800 hiljada ljudi u Srbiji koji imaju dijabetes, 90 odsto čine osobe koje imaju tip 2, što znači da je to stečeni dijabetes, da su loše životne navike dovele ljude u stanje da obole. Ono što mi propagiramo i za šta se mi borimo kao Savez jeste da pokažemo i na ličnim primerima da se sa dijabetesom može kvalitetno živeti i da dijabetes ne bi trebalo ni u čemu da vas sputava, kaže Opačić, koji od svoje osme godine ima dijabetes.

Dijabetes ne boli i to je možda najveća zamka, jer bi se u takvom slučaju pacijent javio lekaru na vreme. U dijabetesu kada osetite bol to znači da je, nažalost, neka komplikacija već krenula. Stopa smrtnosti u poslednjih 10 godina u dijabetesu je porasla za 20 odsto što je pet, šest puta više u odnosu na neke druge bolesti.
– Uloženo je mnogo sredstava u poslednjih par godina što se tiče dijabetesa. Ipak, broj obolelih svakodnevno raste. Donošenje inovacija direktno utiče na sprečavanje daljih zdravstvenih komplikacija. Kada su insulinski antidijabetici u pitanju, imamo najsavremenije insuline u Srbiji i dostupni su u dovoljnim količinama, o trošku države. Pre pet godina na pozitivnu listu RFZO ušli su neinsulinski antidijabetici, odnosno najmodernija terapija za lečenje tipa 2, a to su SGL2 inhibitori i GLP1. Oni su pokazali sjajne rezultate, međutim, oni i dalje nisu dostupni svima koji žive sa dijabetesom tip 2, nego pacijent mora da ima određene indikacije, kako bi ostvario pravo ih dobije besplatno. S obzirom na rezultate koje daju, smatramo da je neophodno da se ta lista proširi i da što veći broj ljudi ostvari pravo na te lekove. Tako će se smanjiti i broj komplikacija koje godišnje imamo u Srbiji, ističe naš sagovornik.
Osobe sa dijabetesom tip 1 na intenziviranoj terapiji, a to je četiri ili više doza insulina dnevno, nemaju pravo kad napune 18 godina na senzore, odnosno kontinuirane merače glikemije, koji ne samo da poboljšavaju kvalitet života već daju mnogo bolju sliku i mogućnost da drže šećer što duži period u normali.
– Deca imaju pravo na senzore, mnogo lakše dolaze do insulinskih pumpi koje su kao jedan veštački pankreas, dok stariji od 18 godina imaju pravo na insulinsku pumpu samo pod određenim indikacijama, koje su po nama jako rigorozne. Naša misija je da se mnogo više uloži u prevenciju, izjavio je Aleksandar Opačić.
U toku je kampanja na tu temu, „Javnost treba da zna“, jer dijabetes zahvata više od 10 odsto naše populacije
EMN