MALO IZOŠTRENO

Još jedan neostvarivi zahtev „studenata u blokadi“

Kolumnisti „slobodnih medija“ nepodeljeno su na stanovištu da su građani Srbije 15. marta, bez programskih govora i deklaracija, već samo krećući se ulicama Beograda, izrazili šta misle o „Vučićevom režimu“. Ako na ulicu izađe pola miliona nezadovoljnih građana (sada se, naime, masa od dvesta ili trista hiljada zaokružuje na pola miliona protestnika) to znači da je vlast izgubila legitimitet, i potrebno je samo da se isprazne kabineti na Andrićevom vencu i u Nemanjinoj. Tokom pet meseci blokada fakulteta, srednjih škola, gradilišta i raskrsnica vlast je nudila i izbore kao opciju izlaska iz političke krize, ali je ponuda sa prezrenjem odbacivana. Sada, međutim, „plenum“ zahteva vanredne izbore, i to ni pre ni kasnije nego u junu. Odjednom su nepotrebne izmene izbornog zakona, sređivanje biračkih spiskova, oslobađanje medija i drugo (do juna se ni jedna procedura neophodnih promena ne može izvesti), potrebno je samo da građani izađu na izbore i proglase pobednike već proglašene 15. marta na ulicama Beograda, na biciklističkim vožnjama do Brisela, na pešačkim maratonima po Srbiji i Evropi, na žurkama po blokiranim gimnazijama. Famozni neispunjivi zahtevi studenata u blokadi više nisu u prvom planu, i „plenum“ nekako kao dopušta da se u javnosti shvati kako svi neispunjeni zahtevi mogu da stanu u zahtev za prevremene izbore.
U demokratskoj praksi prevremeni izbori se raspisuju kada se izgubi većina za odlučivanje u parlamentu, kada društveno-politička kriza onemogući rad institucija i kada se političke stranke dogovore. Drugi po redu od ovih uslova mogao je da se primeni da „studentima u blokadi“ i opoziciji u protestu nije izgledalo verovatnim nasilno rušenje vlasti 15. marta. Vlast je takav izlaz iz krize i nudila, ali ponuda nije prihvaćena. Sada, dva meseca posle 15. marta, ne postoji ni jedan od razloga koji bi raspisivanje prevremenih izbora činio opravdanim: u parlamentu funkcioniše ubedljiva većina, blokada fakulteta je u opadanju, dogovaranja izmeću opozicije i vlasti nema. Zahtev „centralnog plenuma“ da se raspišu prevremeni izbori mogao bi da se udene u uslov dogovora između opozicije i vlasti, ali uslova za takav dogovor nema, sve i da vremena ima.
Ako „studenti u blokadi“ i srpska opozicija u protestu mogu uskratiti legitimnost vlasti koalicije oko SNS, sasvim izvesno joj ne mogu uskratiti visoko razumevanje tajminga i tehnike izbornih procesa. Ako je i „izgubila legitimnost“, Vučićeva koalicija nikako neće sebi dopustiti naivnost da ne posumnja u iskrenost zahteva za prevremene izbore „studenata u blokadi“, kako lepo i milo nazivamo njihovu i dalje konspirativnu organizaciju, kada već i iz profesorskih krugova koji se zalažu za rad fakulteta stižu signali: ne prihvatajte!
Prevremeni izbori, makar bili zbrzani u junu, bili bi velika sreća za Srbiju, ako bi posle prebrojavanja glasova država mogla da se pozabavi ozbiljnim privrednim posrnućem i još ozbiljnijim bezbednosnim pretnjama. Međutim, izgledna mogućnost da, posle prebrojavanja glasova, konspirativni štab „studenata u blokadi“, kome se ne znaju ni vođe ni poreklo izvora moći, proglasi „krađu izbora“ i njome udahne novu motivaciju za proteste i blokade – držaće „Vučićevu koaliciju“ opreznom. Veteran u političkoj borbi, predsednik Srbije nije toliko naivan da ne računa i ovako: „ukradena pobeda“ na prevremenim izborima mogla bi da se koristi kao zavetni revolucionarni motiv za novi 15. mart koji bi mogao da se odigra, na primer, 5. oktobra. Svi drugi motivi istrošili su pokretačko gorivo.
Iako proglašen od blokadera nenadležnim za njihove zahteve i pregovore s njima, predsednik se ipak oglasio o najnovijem zahtevu „centralnog plenuma“: neka budu strpljivi i pripremaju se, izbori će ionako uskoro stići. A „uskoro“ je i redovni termin 2026. godine do koga bi jedva, uz saradnju opozicije i vlasti, mogli da se pripreme izbori oko kojih bi svi bili saglasni.
Konspirativnost organizacije „studenata u blokadi“ dodatno otežava srpskoj javnosti da zahtev za brze izbore u junu ne svrsta u sve duži spisak zahteva, nadograđenih na četiri zahteva s početka blokade fakulteta, koji se unapred proglašavaju neispunjivim. Čak i minimalna „pravna pismenost“ prosečnog građanina uočava, na primer, da je za pad nadstrešnice nemoguće istražiti, optužiti, dokazati i presuditi bez nekoliko godina, a zahtev da se kazne odgovorni za slučaj nadstrešnice „plenum“ i dalje vodi kao neispunjen zbog kriminalne prirode Vučićeve vlasti. Čak i minimalno poznavanje izbornog procesa dovoljno je da se i zahtev za izbore u junu osumnjiči kao maliciozan, jer je u tako kratkom roku nemoguće i raspisati izbore i sprovesti ih tako da se iza njih ne vuku repovi.
U emisijama „slobodnih medija“ brojni profesori fakulteta u blokadi koji podržavaju „plenume“ već znaju da će vlast odlagati izbore dok se ne ohladi podrška studentima u blokadi i dok se njihov kredibilitet ne naruši preko „kontrolisanih medija“. Njihov stav je, u principu, dvostruko upotrebljiv, pa ga rabe neki drugi profesori koji ne podržavaju blokade. Po ovim drugima, „plenum“ želi brze izbore da bi se glasalo pre nego što birači shvate da „studenti u blokadi“ i profesori koji ih usmeravaju nemaju politički program, da bi se glasalo pre nego što dođe na naplatu šteta koju je blokada proizvela. Pre nego što se desetine hiljada studenata i njihovih porodica suoče sa posledicama obustave rada fakulteta.
Dragorad Dragičević