PREMIJEROM PREDSTAVE „KNjEGINjA KAMENA“ OBELEŽENO 80. GODINA POZORIŠTA „DOBRICA MILUTINOVIĆ“ U SREMSKOJ MITROVICI

Oda Jeleni Balšić, majci i vladarki

Osam decenija sremskomitrovačkog Pozorišta „Dobrica Milutinović“ obeleženo je prošlog četvrtka, 27. marta premijerom predstave „Knjeginja kamena“, crticom iz života Jelene Balšić, gospodarice Gornje i Donje Zete i Severne Arbanije.
Tekst je napisala dramaturškinja Jelena Šarković, a u predstavi igraju Jelena Janković u ulozi Jelene Balšić, Vladimir Balašćak u ulozi mletačkog dužda Kristofora Boromea i Aleksandar Krstajić u ulozi svedoka vremena. Režiju potpisuje Jelena Janković.
Prema rečima dramaturškinje Pozorišta „Dobrica Milutinović“ Jelene Šarković, čitanjem romana Čedomira Mijatovića došla je na ideju da napiše komad posvećen Jeleni Balšić, vladarki o čijem životu se jako malo zna.
– Lik Jelene Balšić me je privukao jer sam prepoznala sadašnji trenutak i ambicije, koje su svojstvene današnjim ženama. Njeno mesto u istoriji je donekle skrajnuto, ali sasvim sigurno zaslužuje našu pažnju i deljenje. Mislim da smo u današnjoj eri pozorišta prevazišli likove princeza koje spavaju i čekaju iza zavesa da im dođe princ, već imamo aktivne junakinje, istakla je Šarković.
Jelena Balšić rođena je između 1366. i 1371. godine kao treća kćer kneza Lazara i kneginje Milice Hrebeljanović. Po majci potiče iz loze Nemanjića. Udala se 1386. ili 1387. godine za zetskog gospodara Đurđa Stracimirovića Balšića, te sa njim imala sina jedinca Balšu III. Poslednje godine života, između 1435. i 1443. godine provela je u svoj zadužbini, zanimajući se za monaštvo i proučavajući religioznu literaturu. Kao velika ljubiteljka književnosti često je nazivana Učena.
Glumica koja tumači glavnu ulogu u predstavi Jelena Janković ističe da je predstava „Knjeginja kamena“ njena oda ženi.
– To je predstava o ženi, ženi majci, ženi vladarki, ženi ratnici, ženi nežnom ali i borbenom biću, koja nažalost nikada nije bila dovoljno cenjena. U srpskoj istoriji ima mnogo velikanki svog vremena. Neretko su one ostajale kao senke, blede i neprimetne, povređene i same, često vlasnice nametnutog greha, ratnice bez ordenja i kraljice bez trona. Žena daruje život, ljubav i lepotu. Traje u vremenu, podrazumevana od svih oko nje. Nežna i lako lomljiva, ratuje sama i dostojanstvena, smatra Janković, koja je ujedno i režirala predstavu.
Svoj doprinos ovom događaju dao je i Crkveni hor „Sveti Sava“, koji je na kraju komada izveo dve pesme.
Kako se 27. marta širom sveta obeležava i Svetski dan pozorišta, pred početak predstave poruku grčkog dramskog umetnika Teodorosa Terzopulosa pročitao je mladi mitrovački glumac Marko Petković.
B. Vukadinović
Foto: Čedomir Nedeljković