RAST CENA NAMIRNICA OPTEREĆUJE KUĆNE BUDžETE

Kako uštedeti dok cene divljaju?

Svaki put kada uđemo u supermarket čini se da je cena velikog broja namirnica sve skuplja. Ovo je komentar kupaca širom zemlje, koji svoje utiske neretko dele na društvenim mrežama. Neke cene su gotovo udvostručene. Potrošači prate akcije, traže povoljnija mesta za kupovinu, a izvor pristojnih cena traže na zelenim pijacama. Gotovo da smo svi naprasno postali ekonomisti, jer osim što nam treba često digitron, sada obilazimo razne prodavnice i skupljamo letke, u potrazi za povoljnijom varijantom pazarenja. Visoke cene osnovnih životnih namirnica pokrenule su bojkot vodećih trgovinskih lanaca u našoj zemlji.

Koliki je efekat bojkota trgovinskih lanaca?

Sve je počelo od Hrvatske, u kojoj je prvi bojkot održan 24. januara. Bojkot prodavnica zatim se proširio i na Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Do sada je u Srbiji bojkot održan u tri navrata, jednodnevni bojkot 31. januara, petodnevni bojkot od 10. do 14. februara, kao i poslednji, sedmodnevni koji je organizovan od 3. do 9. marta.
Kako saznajemo iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, tokom prvog bojkota 31. januara pet bojktovanih trgovaca imalo je pad prometa od 37 odsto.
– Tokom pet dana bojkota, od 10. do 14.februara prema zvaničnim podacima Poreske uprave, pad prometa je bio samo četiri odsto. Sumnjamo da su ovi podaci tačni, dve nedelje smo čekali na odgovore i deluje kao da su naštelovani, kako bi se građani demotivisali, jer ispada da su tokom pet dana, trgovci imali manji novčani gubitak, nego tog jednog dana, kada su izgubili 4,5 miliona evra, navode iz Efektive.
Situacija u regionu je drugačija, gde su efekti bojkota pojedinih trgovinskih lanaca dosezali i preko 50 posto prometa. Tako je ukupan broj izdatih računa u maloprodaji u Hrvatskoj na dan bojkota 24. januara bio za 44 odsto manji nego istog dana u nedelji pre toga. Ukupni iznos potrošen u trgovinskim radnjama opao je za 53 odsto. Neki trgovinski lanci su posle prvog dana bojkota smanjili cene pojedinih proizvoda.
Već neko vreme korisnici društvenih mreža upoređuju cene hrane, postavljaju svoje analize na mreži X, pa su tako objavili da jedan sirni namaz u Maksiju košta 246 dinara, dok je u ruskom diskontu Mere 84,90 dinara. To su uglavnom razlozi zbog čega potrošači odlučuju da stupe u bojkot. Svaki konkretan proizvod, svaka kategorija proizvoda, ima neki svoj karakterističan lanac snabdevanja koji čine proizvođači, eventualno neki posrednici ako postoje veletrgovci i maloprodavci. To je ono što čini celinu. Jasno je da svaki od ovih igrača zaračunava neku svoju stopu bruto marže i tako se, ustvari, i dolazi do one finalne maloprodajne cene koju mi kao kupci plaćamo kada uđemo u supermarket.
– Da li je popust realan ili nije, znaju potrošači koji taj proizvod redovno kupuju i znaju njegovu cenu unazad. Neke stvari su jeftinije na pijaci, neke u manjim marketima, a neke kod Rusa, u drugim objektima. Ne može se sve kupiti povoljno na jednom mestu, ali kombinacijom kupovine kod različitih trgovaca, napred navedenih, može se ostvariti značajna ušteda, savetuju iz Efektive.
Pravljenje finansijske štete najvećim trgovcima jeste smisao bojkota, a rezultat će doći ako veliki deo potrošača makar privremeno pronađe alternativu u manjim prodavnicama. Ne treba imati iluziju da će bojkot trajno smanjiti cene, da će se vratiti na nivo od pre, da će se te firme opametiti i prestati da zloupotrebljavaju tržišnu moć. Ali bi mogli konačno da shvate da su ljudi nezadovoljni i gladni. Državne institucije, pre svega tržišne inspekcije i komisije za zaštitu konkurencije, zato treba da ispitaju jesu li veliki trgovinski lanci zloupotrebili tržišnu moć, kao u Evropskoj uniji prethodnih godina.

Kupovina na pijaci kao tradicija od koje Pazovčani ne odustaju

Četvrtak je u Staroj Pazovi dan za malo veću nabavku svežih namirnica od proverenih prodavaca i proizvođača: svež spanać, tikvice, brokoli, kupus, mladi luk, jagode – sve se moglo videti na tezgama šestog marta na staropazovačkoj zelenoj pijaci koja je bila dobro posećena, mahom zbog prijatnije temperature, a i zbog toga što je kupovina na pijaci tradicija u ovom mestu od koje mnogi ne odustaju, bio bojkot marketa aktuelan ili ne.
Glavica zelene salate se prodavala po ceni od 80 do 100 dinara, veza mladog luka koštala je 70 dinara, za kilogram spanaća trebalo je izdvojiti 400 dinara, za tikvice 300 dinara, kupus 150, a ljubičasti 200 dinara. Prokelj, brokoli i karfiol koštaju 400 dinara, a onaj koji je lošiji 200 dinara. Šilja crvena paprika zlata je vredna – 500 dinara kilogram. Pakovanje jagoda košta 400 dinara (600 grama), cena krušaka je 250 dinara po kilogramu, a jabuke su najpristupačnije voće, od 40 dinara po kilogramu pa najviše.
– Imamo svoju hladnjaču, vakuumsku, ali nisu cene baš nešto ove godine. U odnosu na sve drugo kako je skočilo, jabuka nije, a slabo ide i prodaja, istakla je Anica Kotarac, voćar iz Novog Slankamena.
Zahvaljujući plasteničkoj proizvodnji i sveže povrće je dostupno veći deo godine. U zavisnosti od setve, nešto stiže ranije, nešto kasnije a ovaj februar je doneo bogat rod:
– Imam mladi luk, rotkvice, salatu i spanać. Trenutno imam i kelerabu čija je cena 100 dinara i leti i zimi, kaže Miroslav Ristić, proizvođač iz Bogatića koji već godinama dolazi na staropazovačku pijacu.
Cvekla na zelenoj pijaci u proseku košta 150 dinara po kilogramu, a u marketima od 60 do 80 dinara. Ušteda je više nego jasna. Za kilogram šargarepe na pijaci prodavci traže 200 dinara dok u marketima cene idu od 70 do 80 dinara. Krompir je namirnica koja ima približnu cenu i u marketu i na pijaci, oko 80 dinara. Za crni luk prodavci na pijaci traže i do 100 dinara, dok u marketu možete pronaći i za 60 dinara kilogram istog povrća.
Međutim, marketi gotovo uvek nude neke proizvode na akciji. Prošle sedmice u Staroj Pazovi piletina se u velikim prodavnicama rasprodala po ceni od 199 dinara po kilogramu, dok je na pijaci za domaće pile traženo 400 dinara po kilogramu.

Domaći proizvodi povoljniji iz Mađarske

Sagledavajući i upoređujući cene osnovnih životnih namirnica u marketima i na rumskoj pijaci, možemo reći da se radi o „mrtvoj trci“. Odnosno, neki proizvod je pristupačniji na pijaci, neki u marketima, ali generalno ne bi smo mogli reći gde se građani mogu jeftinije snabdeti.
Do nedavno, posebno kada je reč o voću, povrću, sredstvima za higijenu, ubedljivo su cene bile pristupačnije na pijaci, ali to više nije slučaj, a to su nam rekli i sami sugrađani, u prijateljskom razgovoru, ali bez želje da se predstave ili fotografišu za novine.
Na jednoj pijačnoj tezgi se nalazi bogat izbor praškova za pranje veša, sudova, omekšivača, ali nam prodavačica kaže da nije primetila nikakvo povećanje broja kupaca. Isto važi i za prodavačicu koja na svojoj tezgi prodaje, uglavnom, hranu iz Mađarske.
– „Eva“ sardine su 140 dinara, žvake „Orbit“ 50 dinara, to je ubedljivo i najniža cena u odnosu na druga prodajna mesta . Gauda sir je 900 dinara za kilogram. Ranije su građani najviše kupovali kafu, sada je u supermarketima jeftinije. Kupuju ljudi mađarske rezance, Milka čokolade manje su 120 dinara, a velike 300 dinara. Gledaju ljudi, upoređuju cene, pa odrede šta će gde kupovati. Nikada mi ovako slabo nije išla kafa, sada je na akciji u supermarketima jeftinija, kaže naša sagovornica.
Slično nam kaže i starija žena, penzionerka, čija je penzija svega 20.000 dinara.
– Obično kupujem u manjim prodavnicama, nije jeftinije nego mi je bliže, teško se krećem. Sve je preskupo, a penzije su male. Samo za lekove dajem oko 7.000 dinara, platim račune i šta mi ostane? Da mi nema dece ne znam kako bih, kaže.
Mlađa žena, naša sledeća sagovornica, ima četvoro dece. Na pitanje da li bojkotuje veće supermarkete odgovara da zbog dece mora svaki dan u kupovinu i nema ništa od bojkota.
– Tunjevina je jeftinija na pijaci, sad sam se iznenadila, jabuke su skuplje na pijaci nego u marketima. Mislim da je sada i pijaca malo digla cenu, u principu pratimo akcije i tako kupujemo. Svuda je skupo, svakim danom je sve skuplje i skuplje, konstatuje i sama ono što su nam i svi ostali sagovornici rekli.
U marketima banane koštaju 190 dinara, orah očišćen 250 grama čak 430 dinara, jabuke od 110 do 140 dinara, najjeftiniji maslac u pakovanju od 125 grama je 200 dinara, a mleko u tetrapaku od 120 pa čak do 230 dinara, zavisno od marke i mlečne masti.
Pakovanje od 10 jaja je do 290 dinara, juneće meso 1.300 dinara kilogram, duvan čvarci čak 3.500 dinara kilogram, a najjeftinije ulje je 160 dinara. Sardine su iznad 200 dinara zavisno od vrste, pašteta manja od 70 pa nadalje, a testenina od 85 dinara pa do 350, dok italijanska košta i do 500 dinara.
Toalet papir od četiri rolne košta 130 dinara, pa do 800 dinara za veće pakovanje od 10 komada. Na pijaci od domaćeg, rumskog proizvođača, može da se kupi paket od šest rolni toalet papira za 170 dinara.
Jaja na pijaci su od 15 do 22 dinara za komad, zavisno od veličine ipak jeftinije nego u supermarketu, u mesarama na pijaci junetina je 1.350 dinara, svinjski file je 1.050 dinara. Kilogram oraha je ubedljivo najjeftiniji na pijaci, jer košta 1.200 dinara, skoro duplo jeftiniji nego u marketima.

U Inđiji cene slične, subotnji pazar na pijaci zamenio „šoping“ u marketu

Odlazak na pijacu subotom nekada je bio ritual za svaku domaćicu i ostale članove porodice. U Inđiji je to bio dan kada se na tezgama kupovalo sveže voće i povrće koje su uzgajali poljoprivrednici iz obližnjih sela. Bilo je to neko lepše vreme kada se nije nigde žurilo i kada je pijaca bila mesto na kojem možete kupiti, u najvećem broju slučajeva, sveže voće i povrće koje je uzgajano sa ljubavlju, kaže baka Mara koju smo zatekli na inđijskoj pijaci.
– Sada svi negde jure i žure. Ne razumem ovo danas. Jeste da su se cene na pijaci i u marketu izjednačile, ali ja ipak volim da kupujem na pijaci. Imam nekoliko ženica koje dolaze iz Slankamena i donose sveže voće. Jabuke najviše kupujem i ne gledam na cenu, kaže baka Mara.
Upoređujući cene na pijaci u Inđiji i u marketima, može se doći do zaključka da su u marketima neretko niže. Pogotovo, kada su aktuelne nedeljne akcije i kada su cene određenih artikala i do 100 dinara niže za kilogram, u odnosu na one koje su trenutno aktuelne kod pijačnih prodavaca.
– Godinama unazad voće i povrće kupujem u marketima. Manje zbog cena, a više zbog toga što odlazim sa suprugom jednom do dvaput nedeljno u nabavku i na jednom mestu nađem sve što mi je potrebno. To mi je ostalo i kao navika kada su deca bila mala, pa mi je market i zbog toga bio praktičniji, tamo sam sa njima lakše obavljala kupovinu, ističe Snežana Blečić iz Inđije.
Prodavci na inđijskoj pijaci potvrđuju da se mnogo toga u prethodnih desetak godina promenilo. Zbog pada kupovne moći sve učestalije, recimo, voće i povrće kupuje se na komad umesto na kilo, deo zelene pijace nekako opstaje. Kažu da su tezge uglavnom zakupili preprodavci.
Visoke cene u Inđiji se mogu opravdati i blizinom velikog grada, odnosno Novog Sada.

Cene ribe u Mitrovici iste tokom božićnog i vaskršnjeg posta

U drugoj smo sedmici velikog četrdesetonedeljnog vaskršnjeg posta. Povećana je potražnja posne hrane, pretežno ribe. U supermarketima uglavnom se prodaje smrznuta riba. Smrznuti oslić hek od 400 grama košta od 520 do 560 dinara u marketima. Smrznuti som košta 1.100 dinara po kilogramu. Sveža orada košta 1.100 dinara, na akciji, inače je 1.300. Papaline su na akciji po ceni od 230 dinara. U Sremskoj Mitrovici u ribarnici na pijaci, cene su ostale iste kao i tokom božićnog posta. Kilogram šarana košta 600 dinara, som 1.200, babuška 350, tostolobik 450, amur 500 dinara, smuđ 1.200. Kombinacija delova različite ribe, za riblju čorbu, košta 420 dinara. Šnicle šarana idu i do 1.400, šnicle tostolobika 850, bele ribe, kao i babuške 350 dinara. Usluga pečenja košta 200 dinara po kilogramu.