PSIHOLOŠKI POGLED NA NOVOGODIŠNjE CILjEVE

Od Nove godine sve ispočetka, ali stvarno

Kraj godine je za većinu period sastavljanja liste ciljeva, pravljenja planova o boljem životu i napuštanja starih navika. Mogućnost da sa Novom godinom okrenemo novi list i krenemo sve ispočetka zvuči ohrabrujuće i uzbudljivo.
Za neke, međutim, kraj godine je period sumiranja dosadašnjih rezultata, „svođenja računa“ sa samim sobom. Za neke možda i period povećanog stresa, usamljenosti, suočavanja sa nečim što se tokom godine zaobilazilo ili izbegavalo.
Poslednjih nekoliko godina se nameće trend donošenja „novogodišnjih odluka“. Njima su posebno sklone ambiciozne osobe koje imaju potrebu da stalno napreduju, ali i osobe koje imaju izražene perfekcionističke crte. One veruju da mogu i treba da budu bolji, da stalno treba dostizati nove ciljeve, da stvari nisu nikada dovoljno dobre, već da uvek može bolje. Nevolja sa ovakvim pristupom je što je fokus u toj meri na visokom postignuću, na budućnosti, na nečemu „tamo“, da se često propušta prilika da se bude u sadašnjosti, „sada i ovde“, da se uživa u onome što je ostvareno do sada.
U novogodišnjem zanosu je moguće obećati i zacrtati nerealno, stoga je važno da lista ciljeva bude zasnovana na nekoliko važnih kriterijuma: M- merljiv (kako ćemo i po čemu znati da je cilj ostvaren); U- uvremenjen (potrebno je vezati ostvarenje cilja za neki vremenski rok, postavljen adekvatno – ni predugo vremena, ni prekratko); D- dostižan (cilj mora biti dostižan u odnosu na lične kapacitete); R- realističan (procenite da li je cilj ostvariv u odnosu na realne okolnosti); O- određen, specifičan (dobro definisan cilj je jasan, precizan, nije u formi „nekad nešto… jednom“).
Početna slova ovih kriterijuma daju reč MUDRO, što nam govori da je ciljeve potrebno mudro definisati, što nije nimalo lak poduhvat. Stoga, ako se osećate poljuljano, ohrabrite sebe nekim dosadašnjim uspesima, podsećanjem na nešto dobro što ste do sada uradili i čime ste bili zadovoljni, nekom situacijom kad ste iskočili iz svojih okvira i pokazali neko novo znanje ili veštinu. To može da bude pokretač novog entuzijazma i motivacije da se radi na sebi. Prethodni uspesi utiču pozitivno na samopouzdanje i jačaju veru u vlastite kapacitete za promenu i dostizanju nekih novih ciljeva.
Svaki period u godini, ne samo kraj ove kalendarske, je koristan za preispitivanje gde smo u odnosu na ciljeve koje smo postavili, šta smo do sada postigli, gde želimo da budemo i kako to da postignemo. Iako na ostvarenje ciljeva utiču i neki drugi, spoljašnji faktori, korisno je razvijati uverenje o vlastitoj efikasnosti, o kontroli nad sopstvenim životom i onim što se u njemu dešava, nasuprot bespomoćnosti i prepuštenosti sudbini, višim silama i ko zna čemu još. Novogodišnja lista ciljeva za narednu godinu ne mora da bude sačinjena od nekih epohalnih dostignuća svetskih razmera, već od nekih malih stvari, lako ostvarivih, koje će u zbiru dati osećaj lične ostvarenosti, kompetentnosti i ispunjenosti.
Evo, nekoliko ideja za ciljeve koji mogu podstaći lični rast i razvoj: usmeriću se na očuvanje svog zdravlja fizičkog i mentalnog; razviću zdrave navike (redovan i kvalitetan san i redovna i zdrava ishrana); ostaviću ružne navike (pušenje, trošenje vremena na društvenim mrežama); razmotriću svoje vrednosti, šta mi je suštinski važno u životu, čemu težim; razvijaću punu svesnost život u sadašnjem trenutku, neopterećen prošlošću i budućnošću; suočiću se sa svojim strahovima i prevladati ih; oslobodiću se besa, zavisti, ljubomore; provodiću slobodno vreme kvalitetno; pročitaću više knjiga; biću efikasnija, budiću se ranije, neću odlagati i ostavljati sve za poslednji trenutak; uradiću jednu novu stvar svakog meseca, isprobati nešto novo, otići u novi restoran; treniraću usmerenost na rešenja, a ne na probleme i prepreke…
Budite realni u kreiranju liste svojih ciljeva. Napravite plan, listu koraka koje je potrebno da sprovedete da biste znali da je cilj ostvaren, odredite vreme i resurse potrebne za te korake. Informišite druge o svojim ciljevima. Istraživanja su pokazala da ćemo od ciljeva teže odustati, ako još neko, sem nas, zna za njih. U slučaju neuspeha ili odustajanja, aktivira se komponenta stida i osećanja krivice koje bi možda izostale u slučaju da za cilj znamo samo mi. Nagradite sebe za napredak tokom ostvarenja cilja. Pratite napredak i istrajte, istrajte, istrajte…

Ivana Milanović-Tomašević, dipl. psiholog
ivana.psiholog.sm@gmail.com
FOTO:
pexels.com