SETVA JARIH KULTURA

Setva poranila zbog visokih temperatura

Zbog suvog zemljišta poljoprivrednici se odlučuju za nešto dublju setvu, kako bi seme položili u vlažni sloj zemljišta
Krajem marta poljoprivrednici u rumskoj opštini su krenuli u setvu jarih kultura. Dakle, ranije nego obično, a ranu setvu su prouzrokovale izuzetno visoke temperature za ovo doba godine, te se zemljište zagrejalo do temperature podesne za setvu.
– U ovom momentu poljoprivrednici priželjkuju kišu koja bi pomogla nicanju posejanih useva, ali i pomogla razvoj pšenice i drugih strnih žita. Zbog suvog zemljišta poljoprivrednici se odlučuju za nešto dublju setvu, kako bi seme položili u vlažni sloj zemljišta, kaže za naše novine Goran Drobnjak, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi Ruma.
On savetuje i da se prilikom setve vodi računa i proveravaju parametri kao što su dubina sejanja, razmak u redu i spajanje prohoda, jer greške načinjene prilikom setve se teško ili nikako ne mogu ispraviti.
U rumskoj opštini poljoprivrednici se tradicionalno opredeljuju da zaseju najviše kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe i površine, po količini, upravo odgovaraju redosledu kojim smo naveli.
SSŠ „Stevan Petrović Brile“ ima nešto više od 100 hektara zemlje na kojoj, pored vinograda, voćnjaka i pšenice, gaje i jare kulture. Prolećna setva u ovoj rumskoj srednjoj školi je završena, a zasejano je 42 hektara kukuruzom i 30 hektara suncokreta, dakle ukupno 72 hektara.
– Setvu smo početkom aprila završili za nekoliko radnih dana. Zbog vlage vršili smo malo dublju setvu, a očekujemo da će u narednom periodu biti padavina, pa da će zbog vlage i visokih temperatura, nicanje biti ubrzano, kaže direktor škole Aleksandar Mišković.
On dodaje da je cena celokupnog repromaterijala skočila, cena semena i đubriva je porasla, a malo se stabilizovala cena mineralnih đubriva.
– Znatno veći problem je cena žitarica. Pšenica je trenutno 19 dinara, kukuruz je 17, suncokret je bio 45 dinara, ističe Mišković.
Škola za svoje potrebe ostavlja oko 23 tone pšenice za ishranu svojih životinja na farmi i ZOO vrtu, a ostalo se prodaje na tržištu. Pod pšenicom je jesenas zasejano 25 hektara koja je sada u solidnom stanju, sem pet hektara koji su slabiji zbog glodara.
– Mi smo radili tri tretiranja protiv glodara, učenici su išli na njive kako bi mogli da vide kako izgleda kada je takva najezda. Najveći problem smo imali na parcelama gde je prethodno bio suncokret, kaže direktor Aleksandar Mišković.

Seje se i u opštini Stara Pazova

Neobično toplo vreme u prvoj dekadi aprila utiče na radove na njivi u Staroj Pazovi, a ratari se trude da u optimalnom roku, ali prvenstveno dok još ima vlage u zemljištu završe setvu kukuruza.
Nebojša Dragojlović iz Golubinaca je obradom uspeo da je sačuva u setvenom sloju, ali mora se požuriti da bi zlatno zrno niklo.
– Mi svakim danom produbljujemo dubinu setvu, da bi seme ušlo u vlagu. Čak razmišljamo za par dana, kada počnemo sa setvom soje da stisnemo zemlju valjkom jer nije za čekati, kaže Dragojlović.
Prolećna setva je za oko 10 odsto jeftinija u odnosu na prošlu godinu koliko je niža cena hemije, ali otkupne cene njihovih proizvoda i dalje beleže pad, tako da je teško govoriti o računici.
– Ove godine smo išli isključivo na sortiment, koji je otporan na poleganje. Ne gleda se više ni na prinos, jer ja sam imao jako tešku prošlu godinu, pošto mi je vetar 80 jutara kukuruza polomio, sabio u crnu zemlju, tako da sam sada išao isključivo na sortiment koji je otporan na to.
I sejalice staropazovačkog „Agroproma“ su na njivama. Privode kraju setvu kukuruza a agronomi kažu da je ovaj posao počeo na vreme i da se prilagođava vremenskim uslovima.
– Temperatura zemljišta je optimalna za setvu, jer prelazi preko 10 stepeni a možda i više trenutno, ali problem je deficit vlage. Bilo je s početka proleća, međutim sada su visoke temperature a duvaju i vetrovi zbog čega dolazi do isušivanja i gubitka vlage. Trebalo bi što pre da se poseje, da seme ode u zemlju što pre, da uđe u postojeću vlagu a nadamo se da će kiša pasti u neko dogledno vreme, kaže Zlatko Pjetlović, agronom.
U ovoj zadruzi sve ostale kulture su već posejane. Repa pre mesec dana, nakon toga suncokret i soja a za nekoliko dana biće završen i kukuruz koji će u „Agropromu“ zauzimati najviše površina, oko 900 hektara. Zlatno zrno bi i u individualnom sektoru trebalo da bude posejano do polovine aprila.

U Irigu setva započeta krajem marta

U iriškoj opštini prolećna setva je započela krajem marta, pre svega zbog visokih temperatura, ali i činjenice da je minula zima bila bez većih padavina, te je vlaga u zemlji smanjena, što je i u toj opštini stvorilo uslove za raniju setvu.
Bitno je za setvu da je temperatura zemljišta u setvenom sloju bar 10 stepeni Celzijusa. Fedor Pušić, šef Kabineta predsednika opštine, kaže da je vrlo bitno koje će se seme odabrati – iriški poljoprivrednici seju uglavnom, semena iz FAO grupe 300 i 400.
Ranije se seju kasni kukuruzi, a par dana kasnije se seju rani sortimenti.
Pokazalo se da je grupa FAO 400 semenskog kukuruza najproduktivnija, jer ranije cveta i tako izbegava najtopliji period i stiže ranije za žetvu. Osim toga, daje visoke prinose u niskoj vlazi. Novim klimatskim prilikama valja dodati i česta olujna nevremena, pa proizvođači treba da povedu računa i o sortama koje takvo vreme lakše podnose – dakle, potrebni su nam hibridi koji mogu da prežive u ovim izmenjenim vremenskim uslovima.
Fedor Pušić posebno ističe da poljoprivrednici moraju primeniti sve agrotehničke mere, što je danas veoma skupo i teško. Tako do 25. aprila valja posejati kukuruz i soju, a do kraja aprila suncokret.

Ova kultura najbolje podnosi više temperature i sušu, jer joj je potrebno i najmanje vlage.
– Problem je što su neki kasnije orali, u decembru, a nije bilo dovoljno mraza i tlo nije izmrzlo. Zato se sada pojavljuje i dosta busenja, a kada zemlja nije podjednako usitnjena, to rezultira nejednakim nicanjem, kaže Pušić.
Poseban i najveći problem je što cena semena uopšte ne prati vrednost gotovog proizvoda. Naime, cena semena je veoma visoka, a gotov proizvod je mnogo jeftiniji, tako da je input seme ovog proleća velika stavka u prolećnoj setvi.
EMN