SA MILOŠEM PARAVINIĆEM, TRENEROM KOŠARKAŠA „PODRINjA“ O KONTINUITETU STRUČNOG RADA, REZULTATIMA I PERSPEKTIVI KOŠARKE

Kad deca iz „pelena“ kluba postanu njegov oslonac

Košarkaška ekipa „Podrinja“ iz Mačvanske Mitrovice pošteno se izborila za pažnju mitrovačke i šire košarkaške javnosti jer je nekoliko sezona stabilan regionalni srpkoligaš, a završnicu ove sezone dočekuje u gornjem delu prvenstvene tabele. Nepobediva serija od šest vezanih utakmica prekinuta je u prošlom kolu porazom od favorizovane ekipe „Hajduka“ iz Kule rezultatom 86:67. S obzirom da se mačvanski tim u Prvoj regionalnoj ligi – Sever nadmeće sa sportskim komšijama iz mitrovačkog „Srema“, njihovi susreti i rivalitet privlače posebnu pažnju publike sa obe strane savskog mosta. Sa poslednjeg gradskog derbija u kome je „Podrinje“ trijumfovalo sa dva poena prednosti i revanširalo se Mitrovčanima za prošlogodišnji oktobarski poraz, izveštavali smo u prethodnom broju. Dosadašnja statistika „Podrinja“ beleži 10 pobeda i 8 poraza, što ovu ekipu, deset kola pre kraja prvenstva drži na šestoj poziciji. U konkurenciji 15 timova Prve muške regionalne lige – Sever u Prvu B ligu za sada sigurno ulazi ekipa „Železničara“ iz Inđije koja je sa 18 pobeda neprikosnovena u tekućem prvenstvu. Sistem takmičenja ove sezone je promenjen tako da umesto dve severne grupe sa po osam timova, plej-ofom i plej-autom, postoji jedinstvena regionalna liga za područje Vojvodine. Na kraju prošle sezone „Podrinje“ je u poslednjem kolu u svojoj grupi ostalo bez plasmana u plej-of završnicu, čemu je u dobroj meri kumovalo odustajanje ekipe iz Novog Bečeja i brisanje ostvarenih rezultata sa njima. Na klupi ekipe iz Mačvanske Mitrovice od početka sezone sedi Miloš Paravinić. On je zajedno sa kolegom i nekadašnjim igračem „Srema“ Đorđom Đorđićem, pre više od osam godina pokrenuo ovu košarkašku priču. Ispostavilo se da ona daje dobre rezultate, jer u „Podrinju“ pored mnogobrojnih dečaka školskog uzrasta aktivno trenira četrdesetak tamičara iz redova kadeta i juniora, dok u seniorskom timu i danas igraju momci potekli iz prve, najmlađe generacije kluba. Iako je trener Paravinić zadovoljan finišom jesenje polusezone sa tri pobede i istim brojem trijumfa u novoj kalendarskoj godini, smatra da je njegova ekipa u nekim prethodnim mečevima morala biti bolja.
– U pobedničkoj seriji vezali smo šest prvenstvenih pobeda. Što se tiče našeg dosadašnjeg učinka u prvenstvu, ja sam iskreno očekivao više. U nekoliko utakmica smo se „okliznuli“ i kao domaćini dve meča smo izgubili na jednu loptu, ali smo se sa tri brejka na strani donekle iskupili. Da nije bilo toga, možda bi smo imali koju pobedu više. Svakako, očekujem da ovaj skor pobeda – naročito kod kuće, uvećamo do kraja prvenstva. Ambicija kluba je da opstanemo u ligi, što je evidentno i ostvareno pred zimsku pauzu. Uvek verujem da možemo više i smatram da je to u redu i sasvim sportski, inače se ne bih bavio ovim poslom. Očekivanja su trenutno ovakva a u narednih par godina može se razmišljati o ulasku u neki viši rang, kaže trener Paravinić.
Poput mnogih istomišljenika u gradu, on smatra da je za sredinu veličine Mitrovice teško održiv kvalitet u dva kluba u istom takmičarskom rangu, zbog čega bi prihvatio ideju da se „Srem“, kao klub veće i poznatije tradicije, vrati na stare staze uspeha i obezbedi ulazak u viši takmičarski rang, dok bi „Podrinje“ sa svojim iskustvom i stručnjacima moglo biti razvojna baza i tim za dokazivanje kvaliteta u mlađim kategorijama i juniorima. U pitanju je tema koja je u mitrovačkom košarkaškom svetu godinama aktuelna, ali o tome još nema sistemskog dogovora i plana.
Prvi stručnjak „Podrinja“ veruje u svoje izabranike i način rada u tolikoj meri da je ubeđen kako se nepobediva ekipa iz Inđije na predstojećem martovskom gostovanju u Mitrovici teško može nadati pobedi. Nakon neuspelog revanša kulskom „Hajduku“ prošle subote, u halu „Pinki“ narednog vikenda dolazi mlada ekipa „Petrograda“ iz Zrenjanina, što će biti prilika za nove bodove kod kuće i eventualni skok na tabeli.

Spoj mladosti i iskustva
Što se tiče aktuelnog sastava „Podrinja“, on je po treneru Paraviniću pravi spoj mladosti i iskustva. U rosteru za ovu sezonu nije bilo velikih promena, ali je došlo nekoliko važnih imena. To je prvenstveno novi centar, iskusni Dušan Knežević, igrač koji je došao iz Šapca. Nekoliko poslednjih utakmica odličan je bio i novajlija Filip Knežević, Dušanov sin i odličan šuter rođen 2005. godine. Tokom zime ekipi se priključio takođe iskusni Pavle Boljkovac koji je prošle bio zaslužan za ulazak „Loznice“ u Prvu B ligu. Na početku sezone iz najvećeg mačvanskog grada došli su junior Luka Milutinović i Ivan Ilić, pa „Podrinje“ trenutno broji šest šabačkih košarkaša. Treneru Paraviniću teško je pala ozbiljna povreda Aljoše Cundre, nekadašnjeg prvotimca „Srema“ koji je za stratega „Podrinja“ u mnogo čemu ključni igrač – „košarkaški mozak na terenu“. Aljoša je trenutno angažovan kao trener mlađih kategorija. Uz najbolji tim i dalje su deca kluba, među kojima su Vojislav Milošević, Luka Đorđić, Petar Plavanjac i drugi. Stručni štab kluba iz Mačvanske Mitrovice suočen je sa istim problemima koji muče ostale sportske kolektive na nivou takmičenja koji je bliži amaterizmu nego vrhunskom profesionalizmu. U pitanju su neizbežni problemi sa prisustvom igrača koji imaju druge obaveze u životu i profesionalnoj karijeri. Oni uglavnom ne mogu u zadovoljavajućoj meri biti posvećeni timu i zajedničkim treninzima. Do hroničnog osipanja kvaliteta redovno dolazi odlaskom već formiranih igrača u veće klubove, sportske i studentske centre. Pomenimo i da kadetska ekipa „Podrinja“ igra regionalnu sremsku ligu gde je dve godine bila najbolji tim, dok je na nivou Vojvodine protekle sezone bila druga. Juniori se u jakoj konkurenciji takmiče u Kvalitetnoj ligi Vojvodine. Rad sa najmlađim učenicima organizovan je u dve mitrovačke osnovne škole – „Sveti Sava„ i „Boško Palkovljević Pinki“, gde uz trenera Cundru radi i Predrag Petković. U „Podrinju“ su svesni da je opstanak i napredak kluba moguć samo uz razvoj mlađih kategorija, jer svako angažovanje igrača „sa strane“ iziskuje velika sredstva. Po rečima Miloša Paravinića, cilj dobro osmišljenog sistema rada jeste odabir i stvaranje kvalitetnih igrača a preduslov tome svakako je odgovarajuća masovnost, odnosno kvantitet. On se postiže na različite načine. Jedan od njih svakako je motivacija i nagrađivanje mladih igrača, pa nije neuobičajeno da se u prvom timu „Podrinja“ na parketu nađe kompletno podmlađena juniorska petorka.
Poslednjih godina u „Podrinju“ ubiru plodove sistematskog rada sa mladima. Tom radu Miloš Paravinić i Đorđo Đorđić posvećeni su od prvog dana rada u klubu, pa nekadašnji „klinci“ kluba čine okosnicu današnjeg seniorskog sastava.
– Mi smo pre sedam, osam godina krenuli u obnavljanje ove priče u Maloj, odnosno Mačvanskoj Mitrovici. Krenuli smo sa mlađim kategorijama tako što smo okupili decu iz osnovnih škola. Prioritet nam je bio sever Mačve a kasnije su sve više dolazila i deca iz Sremske Mitrovice i „Srema“. Kako je vreme odmicalo, u klubu je bilo sve više mitrovačke dece jer smo u vreme radova na novoj školi u Mačvanskoj Mitrovici treninge i utakmice morali prebaciti na terene i škole u gradu. Trenutno u seniorskoj ekipi imamo dva momka rođena 1997. godine – Nemanju Gajića i Milana Milanovića, koji su sa nama počeli kao kadeti, a danas imaju 27 godina i možemo reći da su iskusni i ozbiljni igrači, kaže Miloš Paravinić koji je i sam u dečačkim danima sportski stasavao na terenima i ulicama Mačvanske Mitrovice.
Posle kraće igračke karijere u KK „Mitrovčani“ okrenuo se košarkaškom suđenju, obuci za trenera i poslu delegata. Odlazak na studije mašinstva koje je uspešno završio, nije ga sprečio da svakog vikenda radi sa školarcima „Podrinja“. Kako je preuzeo prvi tim u srpskoligaškom takmičenju morao je „zamrznuti“ svoju sudijsku i delegatsku funkciju, što će po svemu sudeći potrajati jer mu – kako sam reče, više odgovara da bude „sa ove strane linije“. S druge strane, ova iskustva olakšavaju mu trenerski rad. Željan novih sportskih saznanja, Miloš se nije libio da posmatra i proučava treninge iskusnijih kolega i profesora u drugim disciplinama sa loptom. Iz ljubavi prema košarci i danas pored obaveza na poslu i svojoj porodici nalazi vreme za posvećeni rad na parketu.
Što se tiče prvih takmičarskih iskustava mlađih kategorija iz prvih dana savremenog „Podrinja ona su sticana najpre u nekadašnjoj ligi koja se igrala u novosadskom „Spensu“. Ekipa je naredne dve godine registrovana za takmičenja van konkurencije jer nije „pokrivala“ odgovarajuće starosne zahteve. Nastavilo se sa letnjom „beton“ ligom koja je davala učesnika za takmičenje višeg ranga koje se na parketu igralo od oktobra do aprila svake godine. Kruna dotadašnjeg rada bio je ulazak „Podrinja“ u Drugu srpsku ligu. Treneru Paraviniću ovo je bila najdraža takmičarska godina jer je prvi put predvodio seniorsku ekipu. U njoj je tada bilo nekoliko dokazanih i iskusnih igrača koji su došli uglavnom iz mitrovačkog „Srema“. Među njima su bili Aljoša Cundra, Đorđo Đorđić Mihajlo Apić i Branko Adžić. U momentu prelaska u prvi srpskoligaški rang za klub je posebno značajan bio dolazak Aleksandra Ivanovića iz Šapca koji je pomogao da još nekoliko interesantnih košarkaša iz ovog grada zaigra u „Podrinju“.
Dejan Mostarlić