MARTINCI

Teranje Božića

Trećeg dana Božića u Sremu je običaj da se izvedu konji na ulice i u kasu da se pozdravljaju i obiđu komšije. Ova tradicija zadržala se u selu Martinci, gde je izveden obred „Teranje Božića“. Teranje Božića često se praktikovalo u Vojvodini u prošlosti. Tek poslednju deceniju ovaj običaj se vratio na ulice. Muškarci jašući konje, uz božićne pesme pozdravljaju druge meštane i svraćaju u kuće, gde je otvorena kapija, da se počaste. Ovo je ujedno i prvo okupljanje tokom Božića, koji je prva dva dana proslavljan u krugu porodice.
„Ova tradicija se održava kod nas u selu u poslednjih pet ili šest godina, a ja jašem već dve. Imam dva konja“, kaže mladi jahač Nemanja Kosanović iz Martinaca. Njegov otac dodaje da je konje kupio i njima se bavi isključivo iz ljubavi i rekreacije, a ponajviše zbog svog sina, koji je veći ljubitelj.
Gosti su stigli i iz susednih sela, kao i brojna rodbina učesnika „Teranja Božića“. Među njima je i vrsni poznavalac konja i njihove naravi, Petar Panić iz Bingule. On je bio zadužen da prevozi tamburaše na zaprežnim kolima.
„Zvali su me da vozim muzičare iza ovih koji danas jaše konje. Nadam se da će sve proći kako treba, jer smo juče bili i u Kuzminu. Valjda se konji nisu zasitili“, kroz osmeh priča Petar.
U teranje Božića se kreće rano ujutru, a završava naveče, kada se konjanici vraćaju kućama pevajući „Roždestvo“. Učesnici jedni drugima čestitaju Božić i požele rodnu i bogatu godinu, zdravu stoku i napredak porodice. Oni koji ih prime, smatra se da će te godine biti srećne ruke.
„Mnogo volim ovaj običaj, zaista mi se sviđa kako naši meštani čuvaju tu tradiciju“, istakla je Dragica Škrbić. Sa njom je u centar sela došla i komšinica Stana Cvijetić Kurajić, koja kaže da očekuje konjanike da svrate i u njen dom.
„Naravno, jedva čekam da dođu, sve je spremno. Moja kuća je skroz na kraju ulice. Došla sam u ovo selo da živim, udala sam se i tu sam 45 godina. Njihovi običaji su mi se sviđali oduvek, rekla je za „M novine“ Stana.
U mesnoj crkvi posvećenoj Svetom Nikoli, sveštenk je blagosiljao učesnike, a potom ih primio i u svoj dom.

OKVIR

Tradicija se čuva zbog mladih

Sa sedam decenija života Đorđe Maricki, zvani Krdža, ispričao nam je istoriju konja u ovom selu i kako su to danas mladi nastavili, a on im se pridružio i podržao ih u tome.
– Kad sam bio dete moj otac izmenjao je vašar konja. Ja nisam baš toliko bio nikada posvećen, ali voleo sam ih od malena. Otac me je na Božić vodio da budem položajnik, a ja sam se bojao vatre i crkve tada. Međutim posle sam prihvatio lepo te običaje, a onda su neko vreme to sve zabranjivali, nije se dozvoljavalo… Dugo je trajala ta pauza, e, onda su mladi Martinčani, ovi sada, rešili da to obnove. Imamo jedno 10-15 ljudi sa konjima u selu. Ja sam te mlade ljude podržao, pridružio sam im se i lepo mi je sa njima. Zbog godina bih i odustao, ali tu su moji mlađi rođaci i unuke, koji to vole, pa zbog njih ne odustajem. Zbog njih čuvamo tradiciju, ispričao nam je Đorđe.