MALO IZOŠTRENO

Nepopravljivo uvereni u tupavost žabe

Postupak je vrlo jednostavan. Stavite žabu u vodu prirodne temperature, koja će joj, razume se prijati. Zagrevajte vodu lagano, i žabi će se činiti da je sa vodom sve u redu, sve dok ne bude skuvana.

Zapadnjačko pažljivo kuvanje srpske žabe usledilo je posle petooktobarskih promena, kad je žaba iskočila shvativši da je voda odjednom pregrejana. Greška je na Zapadu primljena k znanju, pa je počela primena laganog zagrevanja vode. Prevedeno za one koji se prave ludi i odbijaju inače banalnu metaforu iz političke filozofije, Zapad je pribegao strategiji pregovaranja sa Srbijom o njenim ustupcima u suverenosti za veću brzinu na njenom evropskom putu. Doslovno, da se Srbija odrekne Kosova za brže učlanjenje u Evropsku uniju.

Nepopravljivo uveren u tupavost žabe, Zapad nudi Srbiji kao, svoj ustupak, dva velika dobitka. Prvi je međusobno priznanje Srbije i Kosova, koje Srbiji nije potrebno jer je već priznata. Drugi je ubrzani put ka Evropskoj uniji, u koju građani Srbije, prema meritornim istraživanjima javnog mnenja, ne žele da se učlanjuju.

Za dve Srbiji nepotrebne stvari, Zapad zahteva celu južnu pokrajinu.

Nekada, u vreme Brozove Jugoslavije, sarajevski sitni kriminalci su na sporednim putevima prema sarajevskoj železničkoj stanici prodavali nezaštićenim namernicima običnu ciglu, i tako svom razbojništvu davali lepo ime. Zapad to isto čini usamljenoj i nezaštićenoj Srbiji, prodaje joj ciglu na sporednom puteljku koji kao vodi prema Evropskoj uniji.

Srpska vlast godinama se upinje da ukaže Zapadu kako se njegovi sporazumi sa Srbijom, njegovi jer je svaki prištinski potpis uistinu njegov, ne poštuju iako Srbija izvršava svoje potpisane obaveze. Na svako beogradsko amadoklećete sa nasiljem na Kosovu, Zapad se prenemaže i obećava da će njegovo kriminalizovano čedo na kraju uraditi sve što mora, osnovaće jednom čak i zajednicu srpskih opština, i na kraju će postati dobar sused Srbiji na njenoj otetoj teritoriji.

Srbija odavno vidi ono što Zapad jednako dugo negira: da se potpisivanje sporazuma sa Prištinom po pravilu svodi na kupovinu vremena u kome će se Srbija navići na poptuni gubitak teritorije bez ikakve naknade. Ništa drugo do postupak kuvanja žabe.

Nepopravljivo uvereni u postupak kuvanja žaba, Zapadnjaci su kroz usta Angele Merkel, u njenom intervjuu za „Cajt“,  priznali da je Minski sporazum između Ukrajine i Rusije, garantovan francuskim i nemačkim potpisom, bio smišljen da Ukrajina dobije na vremenu i pripremi se za rat sa Rusijom. Bivša kancelarka Nemačke doslovno je rekla: „To je bio pokušaj da se Kijevu pruži vreme da ojača svoju vojsku – i u tom pogledu bio je uspešan. Ukrajina je iskoristila vreme da postane jača, kao što možete videti danas. Ukrajina iz 2014. i 2015. i Ukrajina danas su dve različite zemlje.”

Ne može isključiti mogućnost da je doskorašnja nemačka kancelarka, veliki i uvažavani autoritet u Srbiji, svesno razobličila zapadnjačku mantru o „ničim izazvanoj agresiji Rusije na Ukrajinu”. Da je svesno odigrala ulogu plitkog vernika antiruske retorike i razobličavanjem mantre o neizazvanoj agresiji potkresala krila zapadnim jastrebovima rata.

No, čak i da je bivša kancelarka svojim ogoljavanjem istine o Minskom sporazumu odigrala prikriveni „dupli pas” sa Putinom, to ne može ukinuti verovatnoću da su svi sporazumi Zapada sa Srbijom samo kupovina vremena za privikavanje srpske žabe na kazan.

Predsednik Srbije poslednjih dana često postavlja pitanje Zapadu: postoji li neki sporazum sa Srbijom koji vi poštujete jer ste ga potpisali? Kod Vučića su bezmalo svakog dana visoki predstavnici Zapada, ali odgovor ne donose. Dejtonski sporazum, Kumanovski sporazum, Briselski sporazum, Vašingtonski sporazum, gledani u svetlu priznanja Angele Merkel, neispunjavanja istih od strane Prištine i stalnog otimanja ustavnih nadležnosti Republike srpske, nisu ništa drugo do kupovina vremena sa nepopravljivom verom u postupak kuvanja žabe.