UDRUŽENJE „MIROŠKINE RUKOTVORINE“ IZ RAKOVCA

Zlatne ruke Rakovčana

Udruženju „Miroškine rukotvorine“ iz Rakovca je ove godine Opština Beočin dodelila zahvalnicu za svoj rad i zalaganje. Naime, ovo udruženje se posebno istaklo u organizaciji kulturnih manifestacija. Oni potpisuju realizaciju događaja „Odjeci Belog Majdana“, kao i „Upoznaj turistički opštinu Beočin“. Desetak aktivnih članova bavi se ručnim radovima, a sve to u cilju razvoja sela, unapređenja organske proizvodnje, negovanja i čuvanja tradicije i običaja.
– Ovo udruženje se okuplja u restoranu „Pećina“ u Rakovcu, s obzirom na to da nemamo svoje prostorije. Članovi svoje ručne radove i proizvode prave u svojim domovima. Finansiramo se uz podršku Opštine Beočin, projektima pokrajinskih sekretarijata, realizacijom manifestacije „Upoznaj turistički Opštinu Beočin“, ali i iz sopstvenih sredstava, objasnila je Snežana Radišić, predsednica udruženja.
Članovi izrađuju neobične, ali i tradicionalne predmete. Kako upotrebne, tako i odevne, ukrase i namirnice.
– Volim da predstavljam vez iz svog kraja, a ja sam poreklom sa Korduna. To je nešto što ne bih volela da bude zaboravljeno i da nestane, a radila ih je još i moja majka, i nadam se da će možda i naša unuka nekada to želeti. Znanje smo prenosili sa kolena na koleno, a ja sam naučila da vezem još dok sam bila učenica osnovne škole. I danas čuvam svoj prvi rad. Vez može biti vrlo korisna veština, jer smiruje osobu koja ga radi, a onda dobiješ i neki lep proizvod koji će ostati deci. Brzo se to nauči, ukoliko postoji volja i želja, rekla nam je jedna od članica udruženja Nevenka Bjelić, inače penzionerka.
Vera Žigić ima nesvakidašnji materijal za rad. Naime, ona se bavi slikanjem po gljivama koje se koriste u pčelarstvu. One se zapale, a zatim se time smiruju pčele i deluje na njih kao prirodni sedativ, da bi pčelari mogli da rade. Vera takve gljive koristi kao podlogu za svoje slikarske ideje, a koristi uljane boje.
– Teško je doći do ovako velikih komada gljiva. Na jednoj od oko pola metra, koju imam, naslikala sam „Tajnu večeru“. Gljive moraju da se tretiraju, a prethodno da se suše šest meseci. Mora da se stavi podloga za ulje i tek tada se može pristupiti radu. Kao da radite na drvetu, slično je. Prvi put sam uradila lik Svete Petke, na insistiranje jedne prijateljice, koja je želela to da pokloni svom suprugu. Imala nekoliko izložbi, a kupci čuju jedni od drugih pa tako dođu do moje adrese. Ljudima ova podloga najčešće izgleda kao gips, pa zapitkuju o poreklu materijala. Vrlo im je zanimljiva i priča o gljivama, kaže Vera Žigić.

Aleksandra Dražić
Foto: Branislav Tucaković