BIKIĆ DO

Rusini čuvaju tradiciju od zaborava

Selo Bikić Do ima oko 200 stanovnika i pretežno je naseljeno Rusinima. To je najmanje i najmlađe šidsko selo. Nalazi se severoistočno od Šida, na južnoj strani Fruške gore. Meštani čuvaju rusinsku tradiciju i običaje, po čemu su nadaleko poznati. U tome prednjači Udruženje žena „Bikićanke“. Pored ručnih radova, pripremaju i tradicionalna jela, sa kojima se predstavljaju na različitim manifestacijama. Gotovo da nećete moći da prođete i pregledate sve štandove, a da se ne zaustavite kod „Bikićanki“.
– Bile smo vrlo uspešne do sada i aktivne. Idemo na mnoge manifestacije i druženja. Svako udruženja žena pravi svoju manifestaciju, pa tako i mi sa Kulturno – prosvetnim društvom održavamo „Rušenje majskog drveta“. Gošće nam tada budu i druge žene iz mnogih krajeva ne samo Šida, već i Vojvodine. Kada negde idemo da se predstavimo, nosimo naša tradicionalna jela i po tome smo poznati. Finansiramo se jednim delom sopstvenim sredstvima, a drugim delom iz opštinskog budžeta i to nam je veoma značajno. Od tih sredstava kupujemo ono što nam je potrebno da napravimo jela kojim se prezentujemo. Imamo i žene koje prave ručne radove, a onda i to prodajemo. Uvek smo zapažene, gde god odemo. Mi predstavljamo rusinsku zajednicu i želimo da očuvamo naš identitet, pa nosimo naše prepoznatljive stvari. Na stolu uvek imamo jedan istkan stolnjak, a na njemu su crvena i bela polja, karakteristično za Rusine. Radimo preko zime uglavnom naše radove, jer tada imamo vremena, kaže Nevenka Bobalj predsednica Udruženja žena „Bikićanke“.
Osnovali su i pevačku grupu koja je do sada snimila dva CD-a. Na prvom su rusinske pesme, a na drugom božićne i priključila su im se i deca. Članice, takođe, pevaju i u mesnoj crkvi.
Kada su u pitanju tradicionalna jela, Rusini ističu ona koja se prave za verske praznike.
– Mi postimo za Badnjak i tada pravimo kisela testa, koja izgledom podsećaju na palačinke. Pravimo ih sa krompirom i kiselim kupusom. Recept je pamtljiv, reč je o kiselom testu koje se zamesi, podeli na jufke, razvuče se oklagijom u krug, pa se u sredinu stavljaju krompir ili kupus. Tada se jufka ponovo skupi i ostavi da odstoji. Opet se nakon toga razvlači oklagijom i peče sa obe strane. Svi se oduševe time kada probaju. Još jedan naš specijalitet je sos od rasola i pečuraka. Skupljamo specijalne pečurke s jeseni, kad je kišovito. Nekad se to sušilo, a sada obarimo pa stavimo u zamrzivač. Takođe taj sos poslužujemo na badnjak. Uprži se brašno na ulju, sipamo vode i rasola, ali da ne bude kiselo. Soli stavimo po ukusu. Na kraju u stavimo barene gljive prokuvamo i služi se uveče uz pirinač. Glavno jelo je šaran, objasnila je Nevenka.
Rusini za Uskrs prave poseban sir od jaja i mleka, koji se nosi sa ostalom hranom u crkvu na osvećenje.
– Na litar mleka stavlja se deset jaja, koja se prethodno dobro ulupaju. Kad mleko počne da vri, mora se mešati i polako dodavati jaja. Kad se stvori surutka, sve vadimo. Od smese napravim loptu, procedim je, bude lepe žute boje i to takođe nešto svečano, do čega mi veoma držimo, ispričala je Nevenka Bobalj.
Rusinska grkokatolička crkva u ovom selu je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice. Nalazi se u samom centru, gde su smešteni i škola, mesna zajednica, trgovinski objekti. Tu se nalazi i etno – kuća o kojoj brine udruženje žena i služi im osim za okupljanje i čuvanje starina i za turističku prezentaciju.

Aleksandra Dražić
Foto: Branislav Tucaković