RUSKI DVOR U ŠIDU

Barokno zdanje koje zaustavlja poglede

Ruski dvor u Šidu predstavlja letnju vladičasku rezidenciju, međutim njegova prva namena bila je upravna zgrada za imanje, dato na korišćenje Križevačkoj eparhiji od strane Marije Terezije. Izgradnja zgrade u baroknom stilu je završena 1780. godine. Križevačka biskupija je osnovana 1777. godine, a od 1920. godine pa sve do 2002. godine u zgradi je bio manastir sestara Vasilijanki, a u posleratnim godinama sirotište i internat. Početkom treće decenije 20. veka tu je osnovan samostan grkokatoličkih redovnica, Rusina, dok je za vreme Drugog svetskog rata u zgradi bila smeštena partizanska bolnica. Posle rata se u zgradi „Ruskog dvora“ nalazila muzička škola.
U okviru Ruskog dvora je crkva, koja je smeštena u južnom traktu građevine.
– Ovo je grkokatolička crkva Preobraženja gospodnjeg. I crkvu i sam dvorac pokraj crkve je podigla Marija Terezija Rusinima, grkokatolicima, koji su se doseljavali u Srem, na prazne prostore. Tu se nalazilo samo šipražje, šume… Komadi zemlje Marija Terezija je davala doseljenima i tu su gradili svoje kuće, a radili su na njenom imanju. U početku su ovde živele grkokatoličke vladike, ali preko leta. Zimi su odlazili u Križevačku eparhiju, koja je tada osnovana u Križevcima, današnjoj Hrvatskoj, kaže sveštenik Mihajlo Režak arherejski namesnik za Srem.
Prema rečima sveštenika, ne može se reći tačan broj parohijana, ali otprilike oko 150 domaćinstava dolazi u crkvu. Međutim, postoji jedan značajan broj rusinskih kuća, koji se ne izjašnjavaju kao vernici. Oni ne dolaze na liturgiju, na bogosluženje. Kada je u pitanju veronauka, Rusini đaci je pohađaju u samoj crkvi.
– Jedna ili dve generacije nisu dolazile u crkvu, tada je bilo takvo vreme. Nisu živeli hrišćanskim životom. To ne treba osuđivati, već ih treba prihvatiti kakvi jesu. Sada se primećuje taj vakuum, ali se nadamo da će mlade generacije koje sada idu na veronauku, nastaviti tamo gde su njihove prabake i pradeke stale, nada se sveštenik.
Grad je imao potrebu za smeštajem predškolaca, pa su mališani smešteni u vrtić pri dvoru. Trenutno ih ima oko osamdeset, imaju celodnevni boravak ili se pripremaju za prvi razred. Takođe, u dvorištu dvora nalazi se lepa bina, prigodna za održavanje raznih manifestacija. Rusini imaju svoje kulturno umetničko društvo „Đura Kiš“, a oni svake godine ovde održavaju nekoliko zabavnih manifestacija.
Približili su se i praznici, a prvi koji obeležavaju recitalima i priredbama je Sveti Nikola.
– Tada je običaj da se daruje i deci i odraslima ponešto, kako bi se osetila ljubav koju je Sveti Nikola nosio. Dolazi nam i Božić potom, koji ćemo proslaviti. Mi ga obeležavamo sedmog januara, po starom kalendaru. Pripreme su u toku da bismo postom i molitvom proslavili blagdane, poručio je Mihajlo Režak.
Ova velelepna građevina je svakako jedan od simbola Šida. Gotovo da nema posetioca ovog mesta, a da nije imao priliku da zastane i divi se Ruskom dvoru. To je zbog njegovog četvorovodnog krova, sa posebnim akcentom na kompoziciju bogatije oblikovanog zabata, nad ulazom u crkvu. Barokni zvonik ukazuje svojom izdvojenošću na posebnu crkvenu namenu ovog dela zgrade. Objekat je stavljen po zaštitu države.

Aleksandra Dražić