KAKO MALA GAZDIN­STVA NA NAJ­BO­LjI NAČIN MOGU DA BUDU KON­KU­RENT­NA A SAČU­VA­JU SVO­JU TRA­DI­CI­JU U PRO­IZ­VOD­NjI

Edu­ka­ci­ja, nove teh­no­lo­gi­je, genet­ski mate­ri­jal …

Jed­no­dnev­ni  semi­nar „Veza  izme­đu pri­mar­ne pro­iz­vod­nje, pre­ra­de i pla­sma­na pro­iz­vo­da na gazdin­stvu“, odr­žan je  u PSS Ruma,  i na PG Popo­vić u Vog­nju. Semi­nar je rea­li­zo­van u okvi­ru pro­jek­ta „Una­pre­đe­nje kon­ku­rent­no­sti poljo­pri­vre­de  uvo­đe­njem kon­cep­ta inte­gral­ne pro­iz­vod­nje u opšti­ni Ruma“, koji finan­si­ra Opšti­na Ruma . Osnov­ni cilj pro­gra­ma je pove­ća­nje kon­ku­rent­no­sti i pro­duk­tiv­no­sti malih gazdin­sta­va uz oču­va­nje lokal­ne razno­li­ko­sti  i tra­di­ci­o­nal­nih pro­iz­vo­da uz uvo­đe­nje inte­gral­nih prin­ci­pa u pro­iz­vod­nju, koji uka­zu­ju na bolji kva­li­tet, obez­be­đu­ju doda­tu vred­nost i poštu­ju stro­ga pra­vi­la savre­me­nog trži­šta.

Kako mala gazdin­stva na naj­bo­lji način mogu da budu kon­ku­rent­na a saču­va­ju svo­ju tra­di­ci­ju u pro­iz­vod­nji i loka­li­tet sa koga dola­ze, bila je tema ovog semi­na­ra. Pre­da­va­či su  bili emi­nent­ni struč­nja­ci iz obla­sti teh­no­lo­gi­je pre­ra­de pro­fe­sor dr Miloš Bje­li­ca, teh­no­lo­ški fakul­tet Novi Sad i među­na­rod­no pri­zna­ti kon­sul­tant iz obla­sti sto­čar­stva Boris Beri­sa­vlje­vić, koji je izme­đu osta­log govo­rio o zna­ča­ju genet­skog poten­ci­ja­la u sto­čar­stvu.

– Ono što je kon­kret­no veza­no za Srem je to da je to regi­on koji je neka­da bio naj­po­zna­ti­ji po pro­iz­vod­nji svi­nja u našoj zemlji, a što je veo­ma važno to bi mogao pono­vo da posta­ne jer Srem­ci ima­ju isku­stvo i zna­nje u toj pro­iz­vod­nji, ali i objek­te koji su osta­li iz pret­hod­nih godi­na. Ina­če pro­iz­vod­nja svi­nja u sve­tu u ovom tre­nut­ku je jedan od naju­no­sni­jih poslo­va, jer pri­me­ra radi broj pra­sa­di po krma­či tre­nut­no je 32 ili 33, a oče­ku­je se da će u nared­nih neko­li­ko godi­na pro­seč­na pro­iz­vod­nja mesa po krma­či biti od 5,2 do 5,6 tona, što je veli­ka šan­sa i za naše poljo­pri­vred­ni­ke, kazao je Boris Beri­sa­vlje­vić savet­nik u Insti­tu­tu za pri­me­nu nau­ke  u poljo­pri­vre­di Beo­grad.

Genet­ski poten­ci­jal je zna­ča­jan i za osta­le gra­ne poljo­pri­vre­de. Pored toga veo­ma je važna i teh­no­lo­gi­ja pre­ra­de i pro­iz­vod­nje uz pošto­va­nje svih pro­pi­sa koje je potreb­no pri­me­ni­ti u prak­si.

– Ovde  tre­ba prven­stve­no da se pro­iz­vo­đa­či upi­šu u Regi­star obje­ka­ta pro­iz­vo­đa­ča hra­ne, te da hra­nu pro­ve­re, napra­ve pro­ce­du­re dobre higi­jen­ske pro­iz­vod­nje, da to poštu­ju, ali i da budu edu­ko­va­ni  u pogle­du higi­je­ne i bez­bed­no­sti hra­ne, da bi tu hra­nu  mogli dalje da pro­da­ju sa svo­jih gazdin­sta­va, ista­kao je  pro­fe­sor dr Miloš Bje­li­ca sa Teh­no­lo­škog  fakul­te­ta Novi Sad.

Zain­te­re­so­va­ni poljo­pri­vred­ni­ci, voća­ri, vino­gra­da­ri, sto­ča­ri, ali i oni koji se bave turi­zmom su ima­li pri­li­ku da se bolje upo­zna­ju sa svim moguć­no­sti­ma za brži i uspe­šni­ji raz­voj svog gazdin­stva. Poje­di­ni od njih već ima­ju zna­čaj­na isku­stva u toj obla­sti, a jed­na od njih je i Mir­ja­na Hemun sa Ban­sto­la.

– Ja se tru­dim da svi moji pro­iz­vo­du budu kva­li­tet­ni i zdrav­stve­no bez­bed­ni za upo­tre­bu. Sve ono što ja spre­mam šaljem na ana­li­zu kako bih bila sigur­na u isprav­nost. Siro­vi­ne koje nemam kod mene u gazdin­stvu, naba­vljam od pro­ve­re­nih poljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča koji su posti­gli zna­čaj­ne rezul­ta­te u pro­iz­vod­nji, kaže  Mir­ja­na Hemun.
Prak­tič­ni deo semi­na­ra odr­žan je na Poljo­pri­vred­nom gazdin­stvu Popo­vić u Vog­nju, koje se bavi uzgo­jem tovlje­ni­ka i pre­ra­dom mesa. Popo­vi­ći ima­ju moder­no izgra­đe­ne objek­te za pre­ra­du,  a njiho­vi pro­iz­vo­di su uve­li­ko pre­po­zna­ti na trži­štu. Kažu nije bilo lako, ali su uspe­li da dođu do kva­li­tet­nog pro­iz­vo­da, posta­nu kon­ku­rent­ni na trži­štu i tako una­pre­de svo­je gazdin­stvo. U pla­nu je pro­ši­re­nje pro­iz­vod­nje, a samim tim i izgrad­nja novih obje­ka­ta reče­no je pri­li­kom obi­la­ska njiho­vog gazdin­stva.

Zlat­ko Mar­ko­vi­no­vić