MALO IZOŠTRENO

Vučićeva nova partija

Namera Aleksandra Vučića da osnuje novu partiju ili blok izvesno je ozbiljna, i neće je zaustaviti verovatno aklamativno insistiranje članstva SNS da i dalje ostane na čelu partije s kojom je ostvario svoje najveće političke uspehe.

Predsednik je nameru saopštio usput, na obraćanju javnosti povodom pritisaka na Srbiju u vezi sa Kosovom i u vezi sa otkazivanjem Evroprajda. Navikao na strane pritiske da se prizna nezavisnost Kosova, predsednik je primetio da Srbiju čine slabijom unutarnje podele. Potrebno je, rekao je, da se formira blok pristojnosti i normalnosti, koji će zastupati i nacionalnu, i građansku ideju, srpski blok.

Kao da zna nešto više o tome, član Predsedništva SNS Vladimir Đukanović  objavio je na Tviteru da „… nova partija mora da izbaci sve one negativnosti koje su odlika  još uvek nam postojeće partije. Najpre, idemo na ujedinjenje naroda. Ideološki možemo da se razlikujemo, ali suština je da volimo Srbiju. Ne  postoji druga zemlja za koju radimo, osim za Srbiju.”

Pitanje je, međutim, da li Đukanović zna nešto više ili samo ne propušta  priliku da svoj inače kritički odnos  prema  nekim pojavama u SNS potvrdi slaganjem sa namerom predsednika.  Može se pretpostaviti da  sebe  već vidi u  novom političkom poduhvatu Aleksandra Vučića.

Vučićevi zakleti protivnici nastoje da poentiraju protiv njega još u fazi njegove početne namere da osnuje stranku ili blok, pa tvrde da će to svakako biti prozapadna kombinacija, što će reći izdaja tradicionalne Srbije. Iako takve pretpostavke  vide Vučića na strani na kojoj su oni i srcem i dušom, bar deklarativno,  buduća Vučićeva partija ili blok biće lažno proevropski, nasuprot njihovih istinski naprednih proevropskih težnji, kakve su težnje predsednika DS Zorana Lutovca. Još jedan kamen u ionako čvrstom temelju njihovog nerazumevanja Vučićevog dara za politiku.

Neki Vučićevi stalni kritičari misle da će se njegova ideja u izvesnom smislu iskazati kroz formiranje vlade: ko se nađe u njoj mogao bi da bude deo te buduće „normalne Srbije”. Ko od postojećih prvaka SNS ne bude u vladi verovatno neće biti ni u „normalnoj Srbiji.”

Jedno je sigurno, kaže Slobodan Georgiev, direktor NewsMax Adrija, a to je da Vučić neće napraviti grešku Tomislava Nikolića i ostati bez partije tokom mandata.

Sasvim je moguće da je Aleksandar Vučić pred teškim pritiscima Zapada poželeo da iza njega stane pred Zapadom milija politička snaga od SNS, naglašeno nacionalne velike partije, sposobnije za minuciozni rad u biračkom telu nego za ideju „i nacionalno, i građansko”.

Međutim, nevezano za teške zapadnjačke pritiske na Srbiju, postoje i „prirodni” razlozi koji opredeljuju Vučićeve namere. Naime, i predsednik, i njegova stranka znaju da je desetak godina vreme u kome politička partija, ne samo u Srbiji nego i drugde, potroši idejne resurse, isprazni magacine obećanja kojima se veruje. Za desetak godina politička stranka uposli previše nesposobnih  da bi mogla dalje da ih tegli bez posledica u glasačkom telu. To je vreme kroz koje se umore se i poslednji entuzijasti i, budući da su već postali činovnici ili stalni nameštenici, izgube harizmu kojom su animirali svoje glasače. Za desetak godina  nakupi se previše primera korupcije i previše kadrovskih promašaja da bi sve to autoritet predsednika mogao da anulira i da se ne osete posledice u glasačkom telu. Za desetak godina istinski pobornici „ideje”, koje su izgurali iz igre dobro organizovani mediokriteti, postanu već ozbiljni kritičari stranke.

Naprednjaci, iako će pozivati predsednika da ostane na čelu partije, znaju da ga neće umoliti. Pred njima je u bliskoj budućnosti ozbiljna provera: da 700 hiljada članova prevedu u toliko glasača.