MALO IZOŠTRENO

Pet do de­set zi­ma

U tre­ćem i če­tvr­tom me­se­cu ra­ta u Ukra­ji­ni Za­pad je svo­jim gra­đa­ni­ma po­čeo da pre­do­ča­va te­šku do­la­ze­ću zi­mu zbog od­ri­ca­nja ru­skih ener­ge­na­ta u ci­lju oba­ra­nja ru­ske eko­no­mi­je. Na­ša dr­ža­va je ta­ko­đe po­če­la da pred­vi­đa te­ško­će u na­bav­ci ener­ge­na­ta, jer Za­pad ne do­pu­šta ni­ko­me da ži­vi nor­mal­no ako je već nje­mu „su­đe­na” pat­nja to­kom pred­sto­je­će zi­me.

U sed­mom me­se­cu ra­ta u Ukra­ji­ni, me­đu­tim, za­pad­njač­ki li­de­ri vi­še ne go­vo­re o te­ško­ća­ma to­kom do­la­ze­će zi­me, već o iz­u­zet­no te­škim zi­ma­ma u na­red­nih pet do de­set go­di­na. Srp­ski dr­žav­ni vrh i da­lje se dr­ži pri­pre­ma sa­mo za pred­sto­je­ću zi­mu, ide­mo na „utak­mi­cu po utak­mi­cu”, ali je ve­ro­vat­no da će­mo i sa­mi pre­ći na ma­glo­vi­ti na­ra­tiv o „pet do de­set zi­ma”.

Bel­gij­skom pre­mi­je­ru i špan­skoj mi­ni­star­ki od­bra­ne, na­i­me,  „iz­le­te­lo” je da će „idu­ćih pet do de­set zi­ma bi­ti te­ške, jer se broj­ni sek­to­ri te­ško no­se s vi­so­kim ce­na­ma ener­gi­je”. Evrop­ske ze­mlje ko­je po­dr­ža­va­ju Ukra­ji­nu, ka­žu ovo dvo­je zva­nič­ni­ka, tre­ba­lo bi da se pri­pre­me da će Mo­skva pot­pu­no ob­u­sta­vi­ti is­po­ru­ku pri­rod­nog ga­sa, a fran­cu­ski pred­sed­nik po­zvao je svo­je mi­ni­stre da „bu­du am­bi­ci­o­zni”, i gra­đa­ne da „ulo­že vi­še tru­da”, jer se „svet su­o­ča­va sa ve­li­kim pro­me­na­ma, a slo­bo­da ima ce­nu”.

Evrop­ski li­de­ri na­stu­pa­ju pred svo­jim gra­đa­ni­ma kao da ni­su oni ti ko­ji su ot­ka­za­li ru­ski gas i uči­ni­li iz­ve­sno te­škim pet do de­set idu­ćih zi­ma. Nji­ho­va od­lu­ka da gas pre­sta­ne da sti­že u do­mo­ve i fa­bri­ke Za­pad­nja­ka nu­di se gra­đa­ni­ma kao iz­nu­đe­na ne­ka­kvom pri­rod­nom ne­po­go­dom, ko­ja je za­pre­ti­la slo­bo­di, a slo­bo­da ima ce­nu.

Sa­mo­u­ve­re­nost za­pad­njač­kih li­de­ra u pri­hva­ta­nje nji­ho­ve vo­lje kao ele­men­tar­ne ne­po­go­de iz­vi­re iz uve­re­nja da su me­di­ji od­ra­di­li svo­je na pri­pre­mi gra­đa­na za pri­hva­ta­nje pro­me­na o ko­ji­ma oni zna­ju mno­go vi­še ne­go nji­ho­vi bi­ra­či. I sva­ka­ko vi­še ne­go gra­đa­ni Sr­bi­je.

Ne­ma ni­ka­kve sum­nje da je Ru­si­ja na­pa­la Ukra­ji­nu za­to što je Ukra­ji­na otvo­ri­la ze­mlju za NA­TO, u kul­tu­ri i obra­zo­va­nju oza­ko­ni­la an­ti­ru­si­zam, i opre­de­li­la se da svo­jim ogrom­nim de­mo­graf­skim i pri­rod­nim re­sur­si­ma za­pre­ti Ru­si­ji. La­vež NA­TO – a na gra­ni­ca­ma Ru­si­je, ka­ko je re­kao pa­pa Fra­nja, iz­gle­da da je iz­nu­dio od­go­vor voj­ne su­per­si­le.

Dok pri­mar­ni cilj voj­nog is­cr­plji­va­nja Ru­si­je iz­gle­da kao da je za­gla­vljen u po­gre­šnim pro­ce­na­ma br­zog za­mo­ra ru­ske voj­ne ma­ši­ne­ri­je, se­kun­dar­ni cilj je u pu­noj ja­sno­ći glav­nog ci­lja is­pli­vao na po­vr­ši­nu. Ru­ski ener­gen­ti su, na­i­me, odav­na me­ta ta­ko­zva­ne ze­le­ne agen­de Za­pa­da, ko­ja zbog vi­so­ke po­tro­šnje u bo­ga­tom dru­štvu ni­ka­ko ni­je mo­gla da se br­zo na­met­ne ve­ći­ni Za­pad­nja­ka. Ni­je se mo­gla na­ći bo­lja pri­li­ka za za­bra­nu fo­sil­nih go­ri­va od pre­ki­da ku­po­vi­ne ru­skog ga­sa, naf­te i uglja i ume ka­žnja­va Ru­si­je zbog na­pa­da na Ukra­ji­nu. I ni­je bi­lo ja­čeg ar­gu­men­ta da se gra­đa­ni Za­pa­da po­mi­re sa ova­kvim me­ra­ma od ar­gu­men­ta od­bra­ne slo­bo­de i ne­za­vi­sno­sti Ukra­ji­ne.

Pet do de­set zi­ma, ra­ču­na­ju za­pad­njač­ki li­de­ri, bi­će do­volj­no da se gra­đa­ni pri­vik­nu na ži­vot bez ru­skih fo­sil­nih go­ri­va i na osku­di­cu ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, i da se vi­še ni­ka­da ne vra­te obi­mu po­tro­šnje od pre po­čet­ka ra­ta u Ukra­ji­ni.

No, ta­ko­zva­na ze­le­na agen­da ne pred­vi­đa za na­vek za­pad­njač­ki ži­vot u osku­di­ci. Na­pro­tiv, teh­no­lo­ška pre­moć i ka­žnja­va­nje ne­raz­vi­je­nih zbog upo­tre­be fo­sil­nih go­ri­va tre­ba­lo bi da osi­gu­ra­ju Za­pa­du no­ve vi­do­ve iz­vla­če­nja bo­gat­stva. Ta­ko­zva­na „zlat­na mi­li­jar­da” sta­nov­ni­štva pla­ne­te tre­ba­lo bi da iz­dr­ži pet do de­set zi­ma pa da na­sta­vi da upra­vlja sve­tom, da mu do­pu­šta slo­bo­de „ko­li­ko je po­treb­no” i hle­ba „ko­li­ko je po­treb­no”. I iga­ra, raz­u­me se.

Ne­po­zna­ni­ca je sa­mo u jed­no­me: da li će Za­pad­nja­ci, ne če­ka­ju­ći da od­la­ka­ve od hlad­no­će, po­put Me­fi­ja u Za­mja­ti­no­vom fu­tu­ri­stič­kom ro­ma­nu, da se po­bu­ne  i odu­va­ju sa po­li­tič­ke sce­ne li­de­re ze­le­ne agen­de, sa­da otvo­re­no upreg­nu­te u mo­der­no ko­lo­ni­ja­li­zo­va­nje sve­ta.