MRTAV UGAO

Problem sa kapitenom koji neće da ode

Približava nam se Evropsko prvenstvo u košarci pa nije zgoreg podsetiti se sjajnog dokumentarca novinara Vladimira Pajića „250 stepenika“. Film se bavi ciklusom priprema omladinske selekcije Jugoslavije za Svetsko prvenstvo u Bormiu 1987. godine. Svetislav Pešić, aktuelni selektor naše reprezentacije, tada je preuzeo obavezu da zajedno sa profesorom i kondicionim trenerom Milivojem Karalejićem spremi talentovanu generaciju jugoslovenskih košarkaša i popne je na vrh sveta.

Vrhunac priprema bilo je trčanje uz famoznih 250 stepenika na Igmanu. Simbolika je jasna – penjanje na vrh praćeno paklenim naporima. Pešić i Karalejić su od mladih košarkaša napravili zveri na terenu. Đorđević, Divac, Kukoč, Rađa i ostali, ispizdili su u finalu Svetskog prvenstva Ameriku i otvorili sebi put ka vrhunskim karijerama u narednim godinama.

O trenerskim uspesima Karija Pešića ne treba trošiti reči. Sve što je uradio za našu košarku u poslednjih nekoliko decenija stavlja ga na sam vrh naših uglednih stručnjaka čije se reči slušaju i poštuju.

I tu dolazimo do sadašnje situacije i fame koja se digla oko odluke našeg selektora da na Evropsko prvenstvo ne povede dosadašnjeg kapitena Miloša Teodosića.

Kao bomba je odjeknula ova vest, i prvo pitanje koje se nametnulo bilo je zašto Pešić ne izlazi u javnost sa konkretnim objašnjenjem, već tu vest prenose internet portali. U međuvremenu, Teo se već oprostio sa saigračima organizovavši pijanku, na kojoj je snimljen kako uz neki narodnjak simbolično diže srednji prst. Možemo da pretpostavimo kome je namenjen.

Javnost je podeljena u ovom slučaju. I dok jedni opravdavaju ovu selektorovu odluku činjenicom da je iskusan i zna šta radi, drugi su osuli drvlje i kamenje po njemu jer se drznuo da odstrani našeg kapitena.

Istina je da Teodosić ima 35 godina i da nije u stanju da ispuni zahteve koji se od njega očekuju. To je potvrdio i Svetislav Pešić na konferenciji za medije, na kojoj je, inače, i planirao da saopšti svoju odluku i da je obrazloži. Umesto toga, vest je prva potekla od Teove žene koja je bila revoltirana jer njen dragi neće otići na evropsku smotru košarke.

Mogu samo da zamislim kako je Pešić odreagovao kada je video našeg asa prvog dana priprema. Pretpostavljam da je ovaj došao žešće nespreman, a s obzirom na to koliko godina ima, opravdano je postaviti pitanje da li na njega može ozbiljno da se računa. Jer danas se igra košarka zasnovana na fizikalijama. Nema puno mesta za majstore, nažalost. A Teodosić to jeste. Problem je u tome što na fizičkom planu verovatno ne bi mogao da parira rivalima na terenu. I toga je Pešić i te kako svestan. Ne treba mu čak ni u epizodnoj ulozi, jer za to, kako kaže, ima bolje igrače.

Šta je ovde najveći problem? Pa to što naš kapiten nije sam odustao od reprezentativne košarke. Mogao je realno da sagleda stvari, da kaže da je već u poznim godinama i da ne može da israti i klupsku i reprezentativnu košarku. Mogao se zadovoljiti možda nekim mestom u pomoćnom osoblju, da pravi atmosferu u ekipi i deli savete. Ali nije on takav lik izgleda. A možda ga i Pešić neće u toj ulozi. Ono što je sigurno, jeste da ne možeš ići na ozbiljno takmičenje opušten i željan zajebancije. Barem ako se pita pirotska zagula Svetislav Pešić. Zajeban lik.