MALO IZOŠTRENO

Dva lica zemljoradničkog protesta

Suša je, delom, pokrenula poljoprivrednike da preko zahteva otkupne cene suncokreta od 700 evra po toni iznude zaradu koju će izgubiti na kukuruzu. Ostali zahtevi – subvencija za đubrivo od 30 odsto, regresirano dizel gorivo bez naplate akciza, premija za mleko od 15 dinara po litru, slobodan izvoz poljoprivrednih proizvoda, moratorijum i zamrzavanje kredita – pripojeni su sa stalne agende zahteva, po kriterijumu koji je zbog nečega izostavio ne manje posrnulu stočarsku proizvodnju.

Organizatori protesta ograđuju se od političke upotrebe njihove akcije, ali to ne sprečava da se blokade gradskih saobraćajnica opisuju idilično, kao poželjne i podržane od građana. Neki domaći i strani mediji javljaju da građani masovno sirenama pozdravljaju protestante i dovode decu da se penju u velike traktore i „upravljaju” njima.

No, bilo ili ne politike u ovim protestima, Vlada je, izgleda, propustila da sa proizvođačima suncokreta testira odnos međusobnog poverenja i zajedničkog napora u pravcu razumevanja rizika usled političke i bezbednosne nestabilnosti.

Ako je i tehnička, Vlada je morala da ispolji smelost u razumevanju trenutka u kome su se zemljoradnici pobunili na otkupnu cenu suncokreta i subvencije koje ojačavaju njihovu ekonomsku računicu. Rečeno šahovskim rečnikom, Vlada je pred javnošću, a izgleda i u pogađanju sa protestantima, postupila pacerski, bez majstorskog razumevanja pozicije.

Naime, predsednik Srbije je, sa razumljivim ponosom, u mnogim osvrtima na aktuelnu prehrambenu krizu u Evropi i svetu opisao Srbiju kao pouzdanu hraniteljku svog naroda i žitelja regiona koji nemaju sreću sa od boga danim oranicama i snalažljivim poljoprivrednicima. Sa poljoprivrednicima, kakve predsednik opisuje u svojim procenama uticaja ratne situacije u Ukrajini i možda predratne situacije na kontinentu i planeti, ne razgovara se tako račundžijski kako to čini naša tehnička vlada. Prenemaganje u smislu da postoje stvari koje vlada može da rešava i stvari u koje ne može da se meša nije u nastupu vlade jedne države u aktuelnoj situaciji. Zahtevi zemljoradnika ni realno nisu previsoki a, ako se ima vidu stabilnost proizvodnje hrane u uslovima političke i bezbednosne nepredvidljivosti, ti zahtevi su čak i korisni za motivaciju sledeće setve i sledećih setvi.

Srpska agrarna politika, iako ima usvojenu strategiju razvoja i tekuće mere i programe, vazda postupa u iznudici, vazda iznalazi rešenja kada se pokrenu protesti, i vazda se ta rešenja protežu do smirivanja nezadovoljstva. U poslednja dva mandata Vlada je drastično povećala agrarni budžet, ali je i odumiranje sela kao baze poljoprivrede drastično ubrzano, pa povećanja budžeta, komparativno čak atraktivna, ne dobaciju do razvojnog preokreta. Decenijski zaostaci u izgradnji zalivnih sistema čine da današnja ne mala ulaganja u navodnjavanje ne daju efekat preokreta.

Deo javnosti koji razume odgovornost agrara u uslovima hladnog i realnog rata trebalo bi da navija da ratari iznude ispunjenje zahteva, jer im zahtevi nisu preveliki u odnosu na značaj njihovog posla. Prehrambena kriza pokrenuta antiruskim sankcijama i ratom u Ukrajini pokazala je ranjivost evropske poljoprivrede i otpornost srpske. Predsednik Srbije sa opravdanim ponosom govori da će Srbija imati dovoljno hrane i za sebe, i za region. To nije palo s neba, već se steklo žilavošću našeg poljoprivrednika i, zašto ne priznati, snalaženjem države u njenoj „politici” rešavanja iznudica, kakve su i aktuelne blokade gradskih saobraćajnica.

Sve rečeno u prilog nezadovoljnim poljoprivrednicima, međutim, ne znači da su pošteno izabrali model protesta. Nema ničega poštenog u mučenju građana blokiranjem mostova i saobraćajnica iz nezadovoljstva prema vladi. Mi ćemo vas, poštovani građani mučiti dok vlada ne pokaže da vas voli tako što će usvojiti naše zahteve. A pošto je vlada u tehničkom mandatu i nije obavezna na ljubav prema vama, moraće predsednik Srbije da pokaže da vas voli tako što će zaustaviti vaše maltretiranje naredbom tehničkoj vladi da nam ispuni zahteve. Šta je tu pošteno?