BORISLAV KOVAČEVIĆ SE IZ AUSTRALIJE DOSELIO U STARE BANOVCE, A ZASAD LEŠNIKA PODIGAO JE IRIGU

Lešnik može biti isplativa voćna vrsta

Pored standardnih voćnih vrsta koje su se godinama uzgajale u regionu Srema, u poslednje vreme sve više je i zasada lešnika. Ova proizvodnja može da bude veoma isplativa, kaže Borislav Kovačević koji se iz Australije doselio u Stare Banovce, a zasad lešnika ima podignut u Irigu.

Borislav je rodom iz Dalmacije, a da se nakon povratka iz Australije nastani baš u Sremu razlog je kaže blizina Fruške gore, i Irig koji je bogom dan za uzgoj svih voćnih vrsta, pa i lešnika. Nekada se, kaže, u Dalmaciji bavio poljoprivredom, pa osnova za ovaj posao ima, i što je najvažnije nije mu teško, mada mu je, priznaje, u Australiji bilo bolje, ali zbog porodice i prvenstveno dece došao je u Srbiju. Banovci su na odličnom mestu, između dva velika grada, sve je dostupno, skoro kao u Australiji, samo nema mora.

Borislav ima 18 hektara pod lešnikom. Po hektaru je zasađeno 550 sadnica, a zasad je u petoj i šestoj godini.

– Sve sam sam radio. Kupio sam zemljište koje niko nije hteo, maltene najjeftinija zemlja koju sam mogao da pronađem, brdovit kraj i težak za obradu, ali ako ima viziju čovek može nešto da napravi. Svi su mi na početku govorili da sam budala, da perem pare, da ne znam šta radim, ali sada kad vide šta sam ostvario, oni se dive i čude, priča Borislav Kovačević i dodaje da je to sada porodični biznis od kog živi cela porodica, uključujući i četvoro dece.

– U ovom momentu lešnik naliva zrno, a bere se krajem avgusta. Za sada je u odličnom stanju. Berba je mehanizovana, kupio sam kombajn za sakupljanje lešnika. Krajem avgusta lešnik počinje da otpada i pada skoro mesec dana, tako je išla i oplodnja. Već krajem januara sa prvim lepšim danima počinju oprašivanje. Polenizacija traje mesec dana i duže, pa tako i sazrevaju tokom mesec dana. Tako se u dva do tri navrata prolazi mašinom koja skuplja otpale plodove po zemlji. Nije potrebno ni da se trese ni da se bere. Plodovi otpadaju i zato travu treba držati pod kontrolom. Imam valjak koji uravna i utaba zemlju da bi njiva bila čista. Prvih par godina dok mašina ne ulazi u skupljanje, međuredna obrada se obavlja kultivacijom. Posle toga se uzima valjak, a ja nikako ne preporučujem sejanje trave. Lešnik opada mesec dana, za mesec dana ne može da se uđe unutra da se kosi trava, u tom slučaju ona preraste i preuzme lešnik, što svakako otežava sakupljanje opalih plodova, objašnjava naš sagovornik.

I lešnik je vrsta koju napadaju štetočine pa je njegova zaštita neophodna. Prema rečima Borislava Kovačevića najveći problem je stenica koja se pojavila tek pre par godina, a drugi najveći neprijatelj je buđ koja se rešava fungicidom. Fruška gora je generalno dobra jer ima lepo provetravanje, gde se nalazi i moja njiva. Orijentacija koja je poželjna za sadnju je sever jug.

Kao i kod ostalih voćnih vrsta tržište je veoma važno da bi proizvodnja lešnika bila isplativa. Za našeg sagovornika važno je u proizvodnju lešnika ući ozbiljno i to na površini ne manjoj od 10 hektara.

– Ulaganja su velika i mora se profesionalno raditi ukoliko se želi dobar rezultat, odnosno zarada. U šestoj godini zasada lešnika može da da rod od koga jedna porodica može veoma dobro da živi. Bilo bi dobro da proizvođača lešnika ima što više, ne da bi jedan drugom bili konkurencija, već da bi se udružili i tako bili konkurentniji na tržištu, i svakako lakše postigli bolju otkupnu cenu, zaključuje svoju priču Borislav Kovačević.

Z. Markovinović