MALO IZOŠTRENO

Zverad puštena, a kamenje vezano

Predsednik Vučić već neko vreme ne propušta priliku da najavi povećanje penzija od janura sledeće godine za 19,1odsto. U tonu njegove objave, koji nam zvuči na hitnost, i podtekstu ekonomsko-političkog trenutka, koji nam se doima kao ohrabrivanje, penzionerima je važna i predsednikova nelagodnost koja im se pričinjava dok  hvali njihovo roditeljsko stprljenje prema državi i njenoj finansijskoj stabilnosti. Od novembra 2018, naime, od kada se penzije isplaćuju „neumanjeno”, država je uspela da primanjima ohrabri i zdravstvo, i prosvetu, i vojsku, i policiju, i državnu upravu, ali su cene opet bezobrazno pobegle „neumanjenim” penzijama. Toliko da se penzionerima pričinjava nelagodnost države, pa i samog predsednika, kada im se saopštavaju povećanja primanja.

Vučićev projekat finansijske stabilizacije države počeo je Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kojim su od novembra 2014. do novembra 2018. penzionerima Srbije, uz zaštitu najsiromašnijih kategorija, umanjena primanja u korist budžeta Srbije. Zakon je obrazložen potrebom da se obezbedi finansijska održivost penzijskog sistema, a time i budžeta Republike Srbije. Većinu penzionera Srbije nije ni trebalo ubeđivati u opravdanost ove Vladine odluke jer se golim okom videlo da devastirana privreda Srbije ne može da puni penzioni fond,  a Vlada ne može bez teških posledica po druge, mnogo ugroženije, korisnike budžetskog novca da dotira fond sa 45 procenata.

Penzioeneri Srbije primili su po ovom zakonu 48 umanjenih penzija. Neki su tužili državu sve do Međunarodnog suda za ljudska prava, koji ih je odbio zbog formalne neiskorišćenosti ustavne sudske instance Republike Srbije. U toku je ponavljanje postupka, kome pravni stručnjaci ne predviđaju uspeh, jer Zakonom o privremenom umanjenju penzija nije menjana suština prava iz penzijskog osiguranja, nije menjan kvalitet prava propisanih Zakonom o PIO, samo je uspostavljena pravična ravnoteža između opšteg interesa zajednice i privatnog interesa pojedinca. Prema nepouzdanim podacima, oko sto hiljada penzionera od ukupno 800 hiljada „oštećenih” ponavlja ili je pozvano da ponovi ovu tužbu protiv države.

Ako je zakonom o privremenom umanjivanju penzija bila uspostavljena pravična ravnoteža između opšteg interesa zajednice i privatnog interesa pojedinca, u šta većina penzionera Srbije i ne sumnja, jednako se može reći da je ta ravnoteža sada narušena na štetu penzionera.

Od 2020. godine penzije u Srbiji obračunavaju se prema tzv. švajcarskoj formuli, po kojoj se rast penzija ravna 50 odsto prema rastu zarada i 50 odsto prema inflaciji. Zbog niske inflacije Vlada je odustala od polugodišnjeg ravnanja penzija prema zaradama i inflaciji i prešla na usklađivanje jednom godišnje.

Čak i u Fiskalnom savetu, vazda narogušenom na povećanje budžetske potrošnje, priznaju da povećanje penzija od 5,4 odsto u 2020. i od 5,9 procenata u 2021. godini nije bilo dovoljno i da bi bilo korektno razmotriti da se zbog inflacije rast penzija usklađuje dva puta godišnje. Pošto zarade rastu a inflacija se kontroliše, u Fiskalnom savetu dopuštaju da bi bilo korektno korigovati švajcarsku formulu i povećati ponder zarada sa sadašnjih 50 na 60 ili 65 procenata, a ponder inflacije smanjiti na 40 li 35 odsto.

Ekonomisti koji 2008. nisu dramili protiv političkog povećanja penzija bez pokrića sada su zabrinuti ovom Vučićevom najavom. Ako se gleda iz njihovih kabineta, inflacija od 7,9 odsto u 2021. godini naspram povećanja penzija od 5,9 odsto zaista nije opravdanje za skok penzija unapred, za „daljinsko presretanje inflacije”. Izgleda, međutim, da predsednik poštenije „čita” indeks rasta cena potrošačke robe od 7,9 odsto u 2021. godini. Život penzionera Srbije, naime, nije neophodno vezan za celu listu „potrošačke robe”, na kojoj su i automobili, i pametni telefoni, i modna konfekcija, možda i kavijar, već je pretežno vezan za onaj de liste koji održava život. Republički zavod za statistiku objavio je podatak da su cene poljoprivrednih proizvoda, što će reći hrane, u 2021. godini povećane za 29,1 odsto. Voće na tome spisku poskupelo za 50,3 odsto a povrće čak za 55,4 dosto.

Poskupljenja u proteklom delu ove godine, vidi se golim okom, graniče se sa bezobrazlukom, pa najavljeno „Vučićevo povećanje penzija” nije nikakvo daljinsko presretanje inflacije. Penzionerima se čini da predsednik vidi što i oni vide: da je zverad puštena a kamenje vezano. Da li je moralo da bude vezano još pola godine?