LjILjANA I JELENA NEDELjKOVIĆ PODELILE SVOJ RECEPT ZA SOK OD ZOVE

Zova kao narodni eliksir

Sezonu cvetanja zove osim prijatnog mirisa u okolini karakteriše i aktivno branje cvetova, za pripremu soka. Domaćice imaju i tajne recepte, ali i one za koje svi znaju. Osim što je zdravije koristiti prirodne sokove, kažu da ih njihova deca više vole.

Ljiljana i Jelena Nedeljković iz Grgurevaca, svekrva i snaja, svake godine prave sok od zove, a prema Jeleninim rečima, to je naučila kada se udala pre 11 godina.

A, može li bez šećera?

 U prodavnicama su se mnogobrojne domaćice u prethodnih nekoliko dana susrele sa činjenicom da im trgovkinje kažu da šećera za prodaju nema, ili ukoliko ima, mogu kupiti kilogram ili dva. Kod porodice Nedeljković je situacija ipak malo drugačija.

– S obzirom da smo mi, kako se to kaže u narodu, domaćinska kuća, uvek imamo u zalihama takvih namirnica, odnosno snabdevamo se na vreme. Uskoro će biti zrele i višnje i kajsije, pa nas očekuje spremanje slatkog i džemova. Ko ima višečlanu porodicu, ne sme da dozvoli da mu u kući nešto fali, objasnila je Jelena Nedeljković iz Grgurevaca.

– Tek kada sam se udala počela sam da pravim domaće sokove, uglavnom uz moju svekrvu. Najčešće pravimo sok od zove, kajsije, višanja i jagoda. Uglavnom količina zavisi od rodne godine, ali sve što fali uvek se može lako dokupiti. I u svom selu Neštinu sam zapamtila tu tradiciju pravljenja domaćih sokova, međutim mi smo uglavnom pravili u domaćinstvu sok od višanja, ispričala je Jelena Nedeljković.

Proveren recept

Ljiljana je naglasila da je važno pridržavati se recepta i da do sada nikada nisu pogrešile, sok je uvek bio ukusan i omiljen među ukućanima i gostima.

– Ove godine smo stavile 70 cvetova zove u pet litara vode. Potopljene cvetove zove je potrebno ostaviti do sutradan, kada je potrebno procediti smesu. Na tu količinu stavljamo četiri kilograma šećera i pet limuntusa. Mi stavimo i dva limuna, da malo obogatimo ukus. Recept je jednostavan i lako se pamti, objasnila je domaćica.

Nedeljkovići imaju u svom dvorištu zovu, ali kažu da domaćice mogu da je pronađu i u atarima i šumama. Preporuka je da se cvetovi beru na mestima gde nije vršeno hemijsko tretiranje useva, a evo i razloga.

– S obzirom na to da živimo na obroncima Fruške gore volimo da se prošetamo do šume i da beremo zovu tamo gde nema saobraćaja, prvenstveno zbog prašine koja pada u tim slučajevima direktno na cvet. Dobro je i to što se na takvim mestima ne vrše prskanja ratarskih useva, onda smo sigurniji da će zova biti zdravija. Te sokove dajem svojoj deci, zato želimo za njih sve najbolje i najzdravije što možemo da obezbedimo, objašnjava Jelena, dok svekrva kaže da se konzumiranje soka od zove preporučuje i zbog lekovitih svojstava, a često ga nazivaju i narodnim eliksirom zdravlja.

A. Plavšić