MRTAV UGAO

Gvardiolino prokletstvo ili nešto drugo

Pred početak polufinalnih duela Lige šampiona nemali deo javnosti bio je saglasan da ćemo u finalu gledati dva engleska tima. Liverpul i Mančester Siti su ekipe koje su na neki način obeležile ovu sezonu u evropskom fudbalu, uzevši u obzir da se bore za titulu u ligi koja je najjača na kontinentu.

Ipak, sačekaćemo neku drugu priliku da ih gledamo u borbi za ušati pehar, jer se pred četom Pepa Gvardiole isprečio čudesni Real Madrid.

Ali, krenimo redom. Prvo smo u utorak gledali krajnje čudan revanš meč između Viljareala i Liverpula. Redsi su došli u Španiju sa dva gola prednosti iz prvog meča i očekivala se rutinska odrada posla. Umesto toga, ekipa iz Engleske je pošteno istraumirala svoje navijače, s obzirom na to da ih je Viljareal ubio u prvom poluvremenu i stavio im dva komada.

Šta se desilo sa izabranicima Jirgena Klopa u prvom poluvremenu, malo kome je jasno. Nisu ličili na sebe, grešili konstantno i prepustili protivniku inicijativu, što se retko viđa na njihovim mečevima. Sa druge strane, bilo je jasno da je trener Viljareala Unae Emeri, utegao svoju ekipu do maksimuma pred početak revanša.

Međutim, drugo poluvreme je donelo potop španske ekipe i tri gola Liverpula. Stiče se utisak da igrači „Žute podmornice“ nisu imali dovoljno snage da ceo meč odigraju na vrhunskom nivou, a to je protiv ekipa poput Liverpula preduslov za eventualni uspeh. Pali su Španci posle primljenog gola i ostatak meča proveli kao statisti na terenu. Polufinale Lige šampiona za Viljareal – i više nego dovoljno. Treba čestitati Emeriju koji je još jednom pokazao da je klasa od trenera.

Mnogo više akcije gledali smo u dvomeču između Reala i Sitija. Posle goleade na „Etihadu“ i pobede Sitija od 4:3, očekivalo se da će tim iz Mančestera u revanšu nastupiti nešto opreznije. Želeo je Gvardiola da spusti Madriđane na zemlju i utakmicu učini dosadnom. To mu je pošlo za rukom u većem delu meča, čak su i poveli, ali onda je usledio šok za Engleze u zaustavnom vremenu.

Preokret koji se retko viđa i razlog zašto je fudbal to što jeste u svetu sporta. Sa dva gola za nekoliko minuta, Real je izborio produžetke, da bi već na početku prvog, iz penala dotukao nesrećne Engleze.

Šta reći o ovom duelu, osim toga da Real Madridu treba skinuti kapu za sve što je uradio u ovoj sezoni Lige šampiona. Već prežaljeni Kraljevski klub se po ko zna koji put podigao iz pepela i zajebao svoje favorizovane protivnike.

Treba istaći da se Madriđani već dugo vremena bore sa finansijskim problemima. Renoviraju stadion, a sve je manje love za kvalitetna pojačanja. Prosto neverovatno zvuči činjenica da je Real u poslednjoj deceniji potrošio manje novca na tržištu igrača od jedne Aston Vile!?

Možda i najveće pojačanje za Madriđane, koji su i zvanično postali prvaci španske La Lige, jeste trener Karlo Anćeloti. Ovaj skromni čova koji je jedan od najtrofejnijih trenera u istoriji, u prošlosti se hvatao različitih poslova i iskušenja u fudbalskoj Evropi. Našao je dobitnu formulu i uspeo da iskoristi ovu polovnu ekipu Reala do krajnjih granica. Ne treba puno trošiti reči o učinku Benzeme, Krosa i Modrića koji su nosioci igre, iako su već u poznim igračkim godinama.

Anćelotijev kolega na klupi Mančester Sitija ovih dana baš i ne miriše ruže. Pep Gvardiola se još jednom spotakao u nokaut fazi i pokazao da njegov način vođenja ekipe i te kako ima slabosti.

Zanimljiv je podatak da je Gvardiola ispadao iz Lige šampiona 11 puta, a od toga je čak osam puta doživljavao neshvatljive brodolome i padove sa svojim ekipama. U svim tim slučajevima, mahom je njegov tim primao dva do tri gola za najviše 20 minuta.

Ipak, postoji racionalno objašnjenje. Gospodin je navikao da vodi ekipe koje imaju razrađen sistem, ili je pak, on bio taj koji je uspostavljao sistem. „Malu“ pomoć imao je u stotinama miliona koje je do sada spičkavao na pojačanja. U svakoj ekipi koju je vodio, imao je na raspolaganju 20 vrhunskih igrača koje je mogao da rotira.

To je svakako dobitna formula za osvajanje nacionalnih prvenstava gde se igra veliki broj utakmica i krckaju bodovi. Ali, kada su kup takmičenja u pitanju, to već postaje enigma za španskog stručnjaka. Izgleda da Pep ipak nije tako dobar motivator i psiholog, jer se ne mogu drugačije objasniti neverovatni padovi u igri u ključnim momentima. U svakom slučaju, treba zahvaliti i Sitiju i Realu zato što su nam priredili dvomeč za nezaborav i podsetili nas zašto volimo taj ludi sport na travnatom terenu.