MALO IZOŠTRENO

Slikanje na odstreljenom medvedu

Vlada Srbije, koja zbog prostornog plana iz 2020. nije sasvim nevina u pogledu ohrabrivanja Rio Tinta, okončala je saradnju sa ovom kompanijom na zahtev građana Srbije, koji pogrešno misle da će neko drugi umesto njih nadoknaditi štetu ovoj kompaniji. No, građani su uvek u pravu, pogotovu što ih niko pre nije pitao o eksploataciji litijuma i što je moguća naknada štete Rio Tintu manja šteta od trovanja životne sredine.

Zbilja, može li Rio Tinto da tuži Srbiju za nadoknadu štete, jer je uredbama naveden u zabludu koja ga je koštala dve – tri stotine miliona evra? Iskustvo Srbije sa međunarodnim sudovima, bolje je reći sudovima potrebe nego sudovima pravde, govori nam da može. „Demokratska” Vlada Srbije pustila je Rio Tinto, neki kažu: pozvala, u Srbiju 2004. godine, a dve godine kasnije ohrabrila ga popravkom zakona o rudarstvu, kojim je omogućeno da prednost u eksploataciji ima kompanija koja istražuje. Ovo ohrabrivanje aa – australijske kompanije zaokruženo je 13. februara 2020. usvajanjem prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu litijuma. Za međunarodno sudstvo, pogotovu ako ima narudžbinu da sudi protiv Srbije, ovo je sasvim dovoljno da Rio Tinto naplati iz budžeta Srbije troškove istraživanja, otkupa zemljišta i pripremnih radova. Daće Bog da im ne padne na pamet da preko instruisanog sudstva zahtevaju i naknadu izgubljene dobiti.

Najjači pritisak protiv Rio Tinta izvršen je od pokreta Kreni promeni, koga predvodi izvesni Savo Manojlović, zaposlen u državnom Institutu za uporedno pravo. Ovaj Srbin sa Kosova prošao je brojne zapadnjačke kurseve, seminare i treninge za upravljanje „narodnom inicijativom” kao oruđem za osvajanje demokratije. Još ga nema na Vikipediji, ali biće ga. Pokret  Kreni promeni, u daljem tekstu: Savo, bio je obustavio protestne blokade saobraćaja, saopštivši da su ciljevi prostesta protiv Rio Tinta ispunjeni „Vučićevim” moratorijumom na aktivnosti ove kompanije u Srbiji i otpočinjanjem procedure za njihovo trajno suspendovanje.

Imao je Savo Manojlović sve šanse ovog sveta da proglasi „pobedu naroda”, da kapitalizuje svoj uspeh najavom programa koji uključuje još nešto osim ulice. Izabrao je, međutim, da se slika sa nogom na medvedu koga je, uprkos formalnom pucnju Vlade Srbije, odstrelio Vučić, da se slika u lovačkoj pozi koju i lovci smatraju kukavnom

Da li je iz uprave Fondacije „Rokfeler“ stiglo upozorenje u smislu „nisi ti plaćen da daješ reč već da deluješ” ili je sam promenio stav, tek Savo preseljava protestne aktivnosti pred Predsedništvo Srbije. U trenutku protesta, znao je da je Vlada Srbije nekoliko sati ranije ukinula uredbu i prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit od 13. februara 2020. godine i time poništila sve upravne akte koji su vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja i odluke. On, međutim, proširuje zahteve i traži zabranu eksploatacije litijuma na 20 godina. A o svojoj datoj reči kaže ovako: „Čovek se drži za reč, a vo za rogove, a mi ne želimo vola na mestu predsednika.”

Savo je predsednika države je banalno dehumanizovao i tako pribavio sebi uslov da odbaci zadatu reč.

Imao je i na ovom skupu sve šanse ovog sveta da proglasi „pobedu naroda” da kapitalizuje svoj uspeh najavom programa koji uključuje još nešto osim ulice.

Izabrao je, međutim, da se slika sa nogom na medvedu koga je, uprkos formalnom pucnju Vlade Srbije, odstrelio Vučić, da se slika u lovačkoj pozi koju i lovci smatraju kukavnom.

Skoro da se može predvideti da će Skupština Srbije hitnim glasanjem ozakoniti ovu odluku Vlade Srbije pre raspuštanja, možda će je i oročiti na 20 godina. Savo će to moći da proglasi svojom pobedom, sa istim pravom sa kojim to i Vlada Srbije čini.

Uprkos proglašenju pobede, njegovi podržavaoci su, a bilo nas je raznih među njima kako zbog slučaja Rio Tinta tako i zbog kulturno – ekološke inicijative da se zabrane rijaliti programi, nemalo zbunjeni. Izgleda da Savo nije onaj koji navodno dolazi da skine povez narodu sa očiju. Nije to onaj najavljeni, ovaj je samo terenski radnik Fondacije „Rokfeler“.