IGOR KOVAČEVIĆ, ČLAN KUGLAŠKE REPREZENTACIJE SRBIJE – SVETSKOG PRVAKA U EKIPNOJ KONKURENCIJI

Četvrto uzastopno zlato

Mnoge će iznenaditi podatak da postoji sport u kome je naša država aktuelni i šestostruki svetski prvak, u kome je naš takmičar najbolji igrač svih vremena a srpska reprezentacija čuvar desetak svetskih rekorda, sport u kome redovno pobeđujemo moćnu nemačku selekciju. Reprezentacija Srbije u kuglanju ponovo je svetski prvak u ekipnoj seniorskoj konkurenciji – pre nešto više od mesec dana u našoj sportskoj javnosti pojavila se ova vest. Saznanje da su dva takmičara srpske kuglaške selekcije njihovi sugrađani Igor Kovačić i Bojan Kličarić posebno je obradovala Mitrovčane.

Čestitke sportske javnosti i predsednika države, prijem u sremskomitrovačkoj gradskoj kući, mnogobrojni novinski napisi i medijski prilozi usmeravaju zasluženu pažnju ka uspehu ovih skromnih i talentovanih momaka. Na svetskom šampionatu održanom u poljskom gradu Tarnovu devetočlana muška seniorska reprezentacija Srbije osvojila je šestu svetsku titulu. Reč je o četvrtoj uzastopnoj tituli, uz ostvaren novi ekipni svetski rekord u broju oborenih čunjeva. Tom prilikom je Čongor Baranj, srpski reprezentativac postavio i novi pojedinačni rekord sveta. Inače, godinama unazad sa gotovo nedostižnim sportskim rezultatima, zvanje najboljeg kuglaša svih vremena u pojedinačnoj konkurenciji pripada srpskom reprezentativcu Vilmošu Zavarku.

U želji da veštinu efikasnog i atraktivnog obaranja čunjeva približimo široj javnosti, zanimljivu sportsku priču započinjemo sa drugim igračem sveta u pojedinačnoj konkurenciji, članom najelitnije nemačke Bundeslige – Igorom Kovačićem. Ovaj dvadesetsedmogodišnji Mitrovčanin koji je rodnom gradu završio osnovnu i srednju školu, prve kuglaške poteze savladao je u matičnom Kuglaškom klubu „Srem“. Njegov profesionalni uspon nastavio se prelaskom u Crvenu Zvezdu a potom i u naš najkvalitetniji Kuglaški klub „Beograd“. Usledili su nastupi u mađarskom „Segedinu“ i popularnom italijanskom klubu „Neumarkt“. Vrhunac njegove karijere svakako je odlazak u najkvalitetniju evropsku ligu – u nemački klub SKV „Rot Weiss“. Ime ovog kluba je u svetu kuglanja nešto poput minhenskog Bajerna u fudbalu. Prelistavajući sportsku štampu saznajemo da Igora treneri i saigrači opisuju kao izuzetnog sportistu, korektnog i smirenog igrača, dobrog prijatelja i jednog od pokretača pozitivne atmosfere na svakoj ekipnoj utakmici. Važi za igrača prefinjene tehnike i jedinstvenog stila u načinu izbačaja kugle. Opstanak u vrhu svetske kuglaške elite potvrđuje činjenicu da je kuglaški sport smisao njegovog profesionalnog života.

– Bavio sam se fudbalom i drugim sportovima ali sam od malih nogu izvesno vreme provodio u kuglani sremskomitrovačke hale Pinki. Doveo me je tata koji je takođe bio kuglaš i još uvek je takmičar „Srema“ – kluba u kome sam ozbiljno zavoleo ovaj sport. Posmatrajući oca i njegove klupske drugove i sam hteo da bacim kuglu – da vidim kako bi ja to izvodio, kako bi mi išlo. Imao sam tada svega sedam – osam godina i tata je u meni prepoznao talenat i smisao za kuglanje. Kada sam shvatio da u ovom sportu mogu nešto da postignem uozbiljio sam se i počeo redovno da dolazim na treninge. U klubu je tada bio i moj sadašnji reprezentativni saigrač Bojan Kličarić. Na treninzima je bilo nas desetak, što nije mali broj u odnosu na situaciju danas. U reprezentaciju sam ušao još u pionirskom periodu. Usledili su mnoge ligaške utakmice i takmičenja. U kadetskoj konkurenciji bio sam prvak sveta ekipno, kao i dva ili tri puta u juniorskoj konkurenciji. Naš kuglaški sport je u velikom usponu od 2009. godine i od tada smo kao selekcija neprikosnoveni. Poslednji svetski trijumf mi je četvrto uzastopno ekipno zlato u seniorskoj konkurenciji, rekao je Igor navodeći i svoje uspehe u pojedinačnoj konkurenciji gde je takođe uzimao zlatna odličja

Prilika da već treću godinu nastupa u nemačkoj ligi za Igora je jedinstveno iskustvo, prilika da se uporede mentalitet, organizacija i način rada sa uslovima koji postoje kod nas. Primera radi, u celom Sremu postoji jedan moderan montažni teren za kuglanje koji se nalazi se u Golubincima. U Srbiji ih je tek nekoliko – uglavnom u većim gradovima. Na žalost, kuglaški teren u mitrovačkoj hali Pinki tehnički je zastareo i ne može se koristiti za takmičarske utakmice. U nemačkom gradiću u kome igra Igorov klub a koji broji svega 10.000 do 20.000 stanovnika postoji najsavremenija kuglana, pri čemu svako okolno selo ima odgovarajući kuglaški prostor. Nastup za reprezentaciju Srbije za Igora predstavlja poseban izazov i emociju.

– Naravno da me ekipni nastup za svoju državnu reprezentaciju posebno inspiriše, kao i sve članove našeg tima. Ovde ne igramo samo za sebe, već za ekipu i svoju zemlju. Konkurencija u timu je izuzetna. Imamo najkvalitetnije igrače na svetu, bez obzira što nismo ni blizu uslova koji postoje u mnogim evropskim državama. Samo Nemačka ima oko 10.000 kuglana, samim tim i ogroman broj igrača. Međutim, taj naš mentalitet i jedinstvo u timu izdvajaju ovu ekipu od ostalih. Tako nešto nisam primetio kod Nemaca. Mislim da nisu kompaktni kao mi. Nemaju snagu volje i taj inat kao mi. Oni odigraju profesionalno i disciplinovano, shvatajući to kao posao i zadatak koji treba odraditi. Nas na primer nikad nisu pobedili, izuzev što smo jednom odigrali nerešeno i to u nezvaničnom meču. Nemci su inače vrhunska svetska ekipa. Samo iz mog kluba dolazi pet nemačkih reprezentativaca i stvarno smo u super sportskim odnosima, kaže Igor navodeći činjenicu da kuglanje, na žalost još uvek nije olimpijski sport jer se ne smatra profesionalnim, što ne znači da se situacija neće promeniti.

– Za mene i moje saigrače ovo je izuzetno profesionalan sport jer svakodnevno dajemo svoj maksimum, trudimo se i vredno radimo, kaže Igor koji je navikao na visoka očekivanja publike koja prati nastupe naših kuglaša. U kratkom osvrtu na stanje kuglaškog sporta u Srbiji i svom rodnom gradu gde trenutno trenira, naš sagovornik kaže:

– Iskreno bih voleo da se kuglaški sport kod nas maksimalno ispromoviše i da se stvore bolji uslovi za treninge, da se formiraju škole kuglanja i otkriju novi talentovani klinci. Kad bi se, na primer rekonstruisala kuglana naše hale Pinki uz odličnu poziciju i prostor koji ima, u njoj bi se mogla održavati nacionalna takmičenja ili Liga šampiona, dodao je naš sagovornik. Podsećamo se vremena kada je na stazama mitrovačke kuglane vladala gužva jer su godinama ovde igrani brojni kvalitetni mečevi u okviru liga radničko – sportskih igara.

Igor Kovačić sa svojom porodicom trenutno boravi u rodnom gradu, zemlji svetskih kulaških prvaka, okružen familijom, prijateljima i poznanicima. Oni se raduju njegovim uspesima i maksimalno ga podržavaju. Nije lako biti prvak svoje ulice u bilo kojoj veštini a kamoli prvak sveta u sportu pred kojim je, nadamo se velika ekspanzija. Igora zato ne treba da iznenadi ako mu neki Mitrovčani čitajući ove novinske redove priđu i poput mnogih kuglaških fanova u Nemačkoj, zatraže autogram. Nama kao redakciji ostaje zadatak da prvom narednom prilikom predstavimo i drugog mitrovačkog člana trofejne reprezentacije – Bojana Kličarića, zlatnog momka iz Tarnova i člana najkvalitetnijeg srpskog kuglaškog kluba.

Dejan Mostarlić